Generalna  konferencija Međunarodne organizacije rada, sazvana u Ženevi od strane Upravnog tela Međunarodnog biroa rada, sastavši se na svojoj 88. sednici 30. maja 2000, uzimajući u obzir okolnosti zaposlenih žena i potrebu da se obezbedi zaštita trudnoće, kao zajednička obaveza države i društva, I nakon što je odlučila o usvajanju određenih predloga u pogledu revizije Konvencije o zaštiti materinstva (revidirane) iz 1952. i Preporuke iz 1952, u okviru četvrte tačke dnevnog reda sednice, i zaključivši da ovi predlozi treba da imaju oblik međunarodne konvencije,usvaja 15.06.2000.godine  Konvenciju o o reviziji Konvencije o zaštiti materinstva (revidirane), 1952. koja se može navoditi i kao Konvencija o zaštiti materinstva K183.

Republika Srbija je usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 183 o zaštiti materinstva koji je objavljen u  Sl.glasniku RS – Međunarodni ugovori br. 1/2010.

Izmenama i dopunama Zakona o radu Republike Srbije od 08.04.2013., a koje su stupile na snagu 16.04.2013.godine i najnovijim izmenama i dopunama Zakona o radu koje su stupile na snagu 29.07.2014. usklađuje se radno zakonodavstvo Srbije sa Konvencijom 183 Međunarodne organizacije rada.

Ovim novinama, tj. gore navedenim uskalđivanjem, predviđena je obaveza poslodavca da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka roka od godinu dana od rođenja deteta , obezbedi jednu ili više dnevnih pauza ili skraćivanje radnog vremena u ukupnom trajanju pd 90 minuta radi dojenja deteta, ukoliko je njeno radno vreme 6 i više časova.

Ova dopuna Zakona će se primenjivati na zaposlene žene koje na svoj zahtev prekinu porodiljsko odsustvo i vrate se na rad ili kada porodiljsko odsustvo koristi otac deteta.

Izmenama i dopunama Zakona o radu, propisano je da zaposlenom za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a koji sa poslodavcem ima sklopljen Ugovor o radu na određeno vreme, rok za koji je zasnovan radni odnos produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Dakle, ukoliko je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme, a u toku trajanja ovakvog radnog odnosa nastupi neko od navedenih odsustava, radni odnos, odnosno rok na koji je zaključen, se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Pored navedenog, predviđa se i ništavost otkaza Ugovora o radu ako je poslodavcu na dan otkaza poznato postojanje trudnoće ili ukoliko zaposlena u roku od 30 dana od dana dostave otkaza dostavi potvrdu o trudnoći ovlašćenog organa ili drugog nadležnog organa.

Dakle, rešenje o otkazu ugovora o radu bilo bi ništavo u slučaju ako bi u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato da je zaposlena trudna, odnosno da zaposlena koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta ili odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, ili ako bi ga zaposlena u roku od 30 dana od prijema otkaza, obavestila o postojanju ovih okolnosti i o tome dostavila potvrdu ovlašćenog lekara ili drugo nadležnog organa.

Autor: Bojana Bogojević, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom