НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ ДРУГИ УГАО


Прошлих година, а ове године посебно моја канцеларија је овлашћена за заступање више клијената против којих су покренути парнични или кривични поступци са циљем заштите од насиља у породици.

Пријаве за насиље се крећу од психичког насиља,  типа претњи, отежавања обављања послова, одузимање финансијских средстава,  затим физичког насиља у разним облицима, па до пријава за сексуално злостављање деце.

Пре свега морам рећи да су клијенти углавном очеви који се боре за своју децу, а које доста добро разумем, пошто имам дете из првог брака и знам кроз шта сам прошао да бих остао у контакту.

Не желим да негирам да насиља заиста има, али морам да се осврнем да су ови институту заштите од насиља у породици у последње време постали главни „мач“ за обрачун са супружником који не жели да попусти и покушава своје право да оствари путем суда.

Прва законитост која се појављује у овим  ситуацијама је да до пријаве насиља долази у моменту када друга страна, у овим случајевима, супруга, схвати да Суд посматра родитеље на исти начин и разматра неутрално разлоге које и једна и друга страна истичу да би остварили старатељство над дететом.

Моменат када ово супруга схвати је најчешћи тренутак када долази до одлуке за пријаву за заштиту од насиља у породици.

Парница дуго траје, неизвесна је и по савету ко зна кога, жена почиње припреме за пријаву насиља у породици.

Позива без разлога полицију, одлази у Центар за социјални рад, како би се евидентирало што више догађаја који би могли указати да иста има проблеме.

Након овога, званично се подноси пријава Центру за социјални рад, па по њиховом упуту и полицији, а тада стижемо и до тужилаштва.

Пријаве се углавном односе на лоше односе, комбиноване разним физичким и психичким притисцима који трају више година, али ето баш сада је решила да ову ситуацију пресече и пријави надлежном органу супруга који  малтретира њу или дете или обоје.

Тада на сцену ступа некад без налога суда или тужилаштва, а чешће по захтеву ових институција,  Центар за социјални рад, који се редовно ставља на страну оног ко пријављује насиље.


Процену да ли има или нема насиља врши на основу изјаве особе која пријављује насиље, а чију изјаву не провера ни на један начин, често ни не обави разговор са другом страном, након чега даје мишљење које је увек негативно по наводног насилника.

Када супруг почне да приговара оваквом начину рада, противи се испитивању без аудио и видео снимања, без присуства пуномоћника и приговара на закључке центра, сам је себи „ископао гроб“.

Ови приговори или пријаве другим органима против Центра се враћају кроз све негативнија мишљења Центра, који свој отпор ка констатацији да нису урадили посао како треба усмеравају ка подносицу представке или пријаве, чиме му још више отежавају положај у кривичном или парничном поступку.

Још ако је отац мало писменији, виспренији, спреман да се информише и све то преточи на папир и достави Центру, као и органима који контролишу рад Центра, а који углавном  утврде неправилности у раду,  тада је подносилац представке једина мета центра, који сада користи сукоб једне и друге стране, да се реваншира оном ко не признаје њихов рад.

И сами родитељи, као и сам Центар и остале карике у заштити од насиља у породици заборављају прву и основну претпоставку оваквих поступака, а то је заштита интереса детета, дете по правилу остаје без једног родитеља, бар један период по привременој мери, препуштено острашћеној страни да га трује против оца или мајке, док сви учесници то немо посматрају.

Ових неколико редова је само искра којом желим да укажем да ће веома брзо морати да се мењају начини утврђивања и доказивања постојања односа у којима постоји нека врста породичног насиља, како би се избегле злоупотребе којих сваки дан има све више и како би се деци у оваквим несређеним односима заиста пружила заштита.

Аутор: Бошко Арсенијевић адвокат у Новом Саду

8 коментара

Додајте ваш
  1. 2
    Vladimir BGD

    Све је тачно уз један додатак: изгледа да се и притужба оца на рад адвоката не обрађује озбиљно исто као и притужба на рад социјалних радника. Написали сте „Парница дуго траје, неизвесна је и по савету ко зна кога, жена почиње припреме за пријаву насиља у породици.“ Ово „по савету ко зна кога“ тачно се зна на кога се односи: у највећој мери по савету ЛОШЕГ, ОХОЛОГ и ГРАМЗИВОГ адвоката каквих свакако да има међу вама. Жена једноставно постане жртва адвоката који у „парницама које дуго трају“ виде прилику за одличну зараду. Према томе, лепо сте написали али намерно сте изоставили један од два највећа узрока онога што се описали. У питању је огромни новац и сви зарађују осим мужа и жене. Жена подмићује социјалне раднике да раде како сте описали, плаћа адвоката који јој саветује да мужу „товари“ све и свашта, муж мора и он да плаћа адвоката да би се одбранио, социјални радници траже веће мито да би напали одбране мужа, женин адвокат „товари“ још више и то све оде у небеса! А најчешће никаквог насиља није ни било. Према томе, још једном, лепо сте написали али сте само замазали очи људима тиме што сте им са адвоката пажњу скренули на социјалне раднике. А они ће одговорити да су „криви“ адвокати и тако у круг а зарада расте, Ви пишете блог и то је то. А деца? Која деца, нико од вас не пита за децу, нико од вас и нико од социјалних радника.

    • 3
      Boško Arsenijević

      Поштовани, изнео сам своје виђење и дилеме са којима се срећем без намере да било кога штитим у овој ситуацији. Свакако да свака страна покушава да успе у спору на разне начине, адвокати усмеравају и пружају правну помоћ странкама и свакако да смо у могућности да урадимо и добро и лоше. Али, очигледно да нисте схватили основно питање које сам покренуо у тексту, а то је управо успостављање механизма који би онемогућио злоупотребе у овим поступцима, без обзира ко покушава да их спроведе, првенствено због заштите деце, која по правилу највише страдају.

      • 4
        Мирјана Милић

        Механизам лежи у поштовању закона који мора подједнако да важи за све. У свим областима, па тако и у брачном спору. Ако закон каже истражно начело, онда истражно начело. А не слепо преписивање извештаја органа старатељства.

        • 5
          Vladimir BGD

          Управо тако. Закон о опшем управном поступку на основну којег раде социјални радници, између осталих има три начела: истине, саслушања странке, оцене доказа. У огромној већини случајева ова начела су компромитована из разних разлога, нестручности, корупције, примања мита, веза и везица… Социјални радници сачињавају извештаје непридржавајући се ових и других начела и закона, Судови немају разлога да не верују извештајима и Судови доносе одлуке, решења и пресуде на основу оваквих извештаја. Судије једноставно не интересује да ли су извештаји истинити или не. Уколико оштећени у самом почетку не „пресече“ лажи и неистине социјалних радника, касније је веома тешко променити пресуду Суда. Тако да треба радити на два „механизма“: спречавању социјалних радника у вршењу злочина и криминала и скретању пажње Судовима да извештаји социјалних раденика можда нису истинити. Судови уопште не утврђују истину већ прихватају извештаје центара као 100% истините и ту је главни проблем. Извештаји говоре једно, докази потпуно друго али Судови прихватају извештаје као истините!?

      • 6
        Vladimir BGD

        Па проблем и јесте управо у томе што „механизми“ постоје али се првенствено социјални радници не придржавају механизама! Постоје закони, Закон о социјалној заштити, Породични закон, Закон о општем управном поступку, Правилник о раду социјалних радника… Ви као адвокат то знате много боље од мене. Сви закони јасно одређују поступање и рад социјалних радника који те законе не поштују и никоме ништа. Примера имате безброј. Хоћете да Вам изнесем своје? Гарантујем Вам да свако ко је имао посла са социјалним радницима може да изнесе примере кршења закона, али апсолутно свако. И то не само примере, него и доказе. И о чему се ту ради? О криминалу, корупцији и злочину према родитељима и деци. То је господине злочин. Да социјални радници одређују нечији живот и судбину а најчешће га уништавају зарад својих личних, финансијских интереса. У целу причу се укључују „лоши“ адвокати који „доливају уље на ватру“. Родитељи, оштећени, једноставно немају снаге и новца да се онда боре и против социјалних радника и адвоката већ се предају. На пример, имате оца, мушкарца који је лажно оптужен за насиље у породици, социјални радници су подмићени од стране жене, женин адвокат „долива уље на ватру“ новим лажима, суд по дифолту прихвата мишљење центра јер нема разлога да не прихвати и онда имате мушкарца коме је ни због чега учињена небеска неправда. И тај мушкарац сад поред борбе за своју децу, односно поред борбе за „здрав“ развод треба да се бори и против социјалних радника, адвоката, суда, тужилаштва, државе… Треба да се бори али то није баш лако. Механизми постоје и одлични су али је до покретања механизама дуг и тежак пут. Ја сам лично, покренуо механизме па ћемо видети. Користим сваку законску могућност, поднео сам кривичне пријаве против социјалних радника, супруге, њеног адвоката и предлажем свакоме да то учини ако има основа. То је једини начин да се спрече злоупотребе и то треба учинити одмах, на први случај злоупотреба и сумљи, не треба чекати ни секунду. Мушкарци добију кривичну пријаву препуну лажи и онда се укопају као кипови, чекају… Не! Одмах, ако има основа да је кривична пријава лажна, одмах против пријаву за лажно пријављивање. Ако су социјални радници учинили направду или нешто противзаконито, одмах кривична пријава, постоје различите основе. Ништа не треба опраштати и не треба чекати. Хвала.

  2. 8
    Мирјана Милић

    Више пута сам писала на ову тему, а решење лежи и у сада важећем Породичном закону, само је потребно да судови почну са његовом применом. Наиме, површност, а врло често и злонамерност тимова у Центрима за социјални рад је управо оваква какву је адвокат Бошко Арсенијевић описао. Међутим, оно што није јасно је из којих разлога судови не поступају по закону у смислу њихове обавезе поводом истражног начела које је у овој врсти поступка прописано. Наиме, извештај органа старатељства је само један од доказа на којем суд треба да заснује пресуду у породичном спору.

    Из којих разлога судови не изводе друге доказе ?

    Законски појмови представљају правне стандарде, а саму садржину треба да попуни СУД својом оценом вредности и то користећи објективна мерила и узимајући у обзир све специфичне околности сваког конкретног случаја. Овом методом суд треба да оцени да ли је конкретно понашање такво да се може сматрати дрским, безобзирним и злонамерним, јер у породичном спору суди СУД, а не орган старатељства. У пракси, суд ће слепо преписати налаз и мишљење Центра за социјални рад, без икаквог упуштања у ово што је судијски посао. После вишегодишње праксе могу да потврдим, судије у брачном спору само администрирају.

+ Leave a Comment


CAPTCHA Image
Reload Image