Генерална  конференција Међународне организације рада, sазвана у Женеви од стране Управног тела Међународног бироа рада, саставши се на својој 88. седници 30. маја 2000, узимајући у обзир околности запослених жена и потребу да се обезбеди заштита трудноће, као заједничка обавеза државе и друштва, И након што је одлучила о усвајању одређених предлога у погледу ревизије Конвенције о заштити материнства (ревидиране) из 1952. и Препоруке из 1952, у оквиру четврте тачке дневног реда седнице, и закључивши да ови предлози треба да имају облик међународне конвенције,усваја 15.06.2000.године  Конвенцију о о ревизији Конвенције о заштити материнства (ревидиране), 1952. која се може наводити и као Конвенција о заштити материнства К183.

Република Србија је усвојила Закон о потврђивању Конвенције Међународне организације рада бр. 183 о заштити материнства који је објављен у  Сл.гласнику РС – Међународни уговори бр. 1/2010.

Изменама и допунама Закона о раду Републике Србије од 08.04.2013., а које су ступиле на снагу 16.04.2013.године и најновијим изменама и допунама Закона о раду које су ступиле на снагу 29.07.2014. усклађује се радно законодавство Србије са Конвенцијом 183 Међународне организације рада.

Овим новинама, тј. горе наведеним ускалђивањем, предвиђена је обавеза послодавца да запосленој жени, која се врати на рад пре истека рока од годину дана од рођења детета , обезбеди једну или више дневних пауза или скраћивање радног времена у укупном трајању пд 90 минута ради дојења детета, уколико је њено радно време 6 и више часова.

Ова допуна Закона ће се примењивати на запослене жене које на свој захтев прекину породиљско одсуство и врате се на рад или када породиљско одсуство користи отац детета.

Изменама и допунама Закона о раду, прописано је да запосленом за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, а који са послодавцем има склопљен Уговор о раду на одређено време, рок за који је заснован радни однос продужава се до истека коришћења права на одсуство. Дакле, уколико је запослени засновао радни однос на одређено време, а у току трајања оваквог радног односа наступи неко од наведених одсустава, радни однос, односно рок на који је закључен, се продужава до истека коришћења права на одсуство.

Поред наведеног, предвиђа се и ништавост отказа Уговора о раду ако је послодавцу на дан отказа познато постојање трудноће или уколико запослена у року од 30 дана од дана доставе отказа достави потврду о трудноћи овлашћеног органа или другог надлежног органа.

Дакле, решење о отказу уговора о раду било би ништаво у случају ако би у моменту доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато да је запослена трудна, односно да запослена користи породиљско одсуство, одсуство са рада ради неге детета или одсуство са рада ради посебне неге детета, или ако би га запослена у року од 30 дана од пријема отказа, обавестила о постојању ових околности и о томе доставила потврду овлашћеног лекара или друго надлежног органа.

Аутор: Бојана Богојевић, дипломирани правник са положеним правосудним испитом