“Ja, NN stupajući u zvanje javnog pravozastupnika zaklinjem se svemogućim Bogom, pred svetim krstom i na Jevanđelje da ću povereno mi zvanje pravozastpnika otpravljati verno i savesno i shodno postojećim uredbama i zakonima, naročito onima koji se tiču pravozastupništva; da ću sudovima i nadležnostima poštovanje odavati; da ću siromasima kao i bogatima pri traženju i branjenju njihovih prava jednakom ravnošću i savesno pomagati, i uopšte pri ispunjavanju mojih zvaničnih dužnosti da se neću dati pokolebati ni dostojanstvom kakvog lica, ni strahom, ni koristiljubljem, niti ikakvom strašću, nego da ću svagda i u svakom slučaju postupati kao što zemaljski zakoni propisuju.

Tako mi Gospod Bog pomogao i tako da o tome mogu dati odgovor na Njegovom strašnom sudu”

28. februara 1862. godine Knez Mihailo M. Obrenović doneo je Zakon o pravozastupnicima, prvi zakon koji je uredio oblast advokature. Advokati Srbije taj dan slave kao Dan advokature. Ove godine navršava se 154. godina postojanja naše profesije u njenom savremenom obliku. Ozbiljne godine kakvima malo ko može da se pohvali. Menjala su se državna uređenja i države u kojima smo živeli, ali je naša profesija prateći te promene opstala i danas i uspela da sačuva svoju samostalnost i nezavisnost. Da li je stvarno tako?

Na postavljeno pitanje odgovor pronalazim u zakletvi i to baš ovoj prvoj iz Zakona o pravozastupnicima. Zbog toga sam je citirao, da je ponovo pročitamo i sami spoznamo imamo li odlike koje su u njoj navedene. Ako ih imamo, a morali bismo ih imati, onda kao ključne reči izdvojimo nepokolebljivot, vernost i savesnost da nas ne pita budućnost gde joj je bila prošlost.

„Gde ja stadoh – ti ćeš poći!“

„Što ne mogoh – ti ćeš moći“

„Kud ja nisam – ti ćeš doći!“

„Što ja počeh – ti produži!“

„Još smo dužni – ti oduži!”

Koleginice i kolege srećni nam Dani advokature!

Autor: advokat Aleksandar N. Đorđević