“Ја, НН ступајући у звање јавног правозаступника заклињем се свемогућим Богом, пред светим крстом и на Јеванђеље да ћу поверено ми звање правозастпника отправљати верно и савесно и сходно постојећим уредбама и законима, нарочито онима који се тичу правозаступништва; да ћу судовима и надлежностима поштовање одавати; да ћу сиромасима као и богатима при тражењу и брањењу њихових права једнаком равношћу и савесно помагати, и уопште при испуњавању мојих званичних дужности да се нећу дати поколебати ни достојанством каквог лица, ни страхом, ни користиљубљем, нити икаквом страшћу, него да ћу свагда и у сваком случају поступати као што земаљски закони прописују.

Тако ми Господ Бог помогао и тако да о томе могу дати одговор на Његовом страшном суду”

28. фебруара 1862. године Кнез Михаило М. Обреновић донео је Закон о правозаступницима, први закон који је уредио област адвокатуре. Адвокати Србије тај дан славе као Дан адвокатуре. Ове године навршава се 154. година постојања наше професије у њеном савременом облику. Озбиљне године каквима мало ко може да се похвали. Мењала су се државна уређења и државе у којима смо живели, али је наша професија пратећи те промене опстала и данас и успела да сачува своју самосталност и независност. Да ли је стварно тако?

На постављено питање одговор проналазим у заклетви и то баш овој првој из Закона о правозаступницима. Због тога сам је цитирао, да је поново прочитамо и сами спознамо имамо ли одлике које су у њој наведене. Ако их имамо, а морали бисмо их имати, онда као кључне речи издвојимо непоколебљивот, верност и савесност да нас не пита будућност где јој је била прошлост.

„Где ја стадох – ти ћеш поћи!“

„Што не могох – ти ћеш моћи“

„Куд ја нисам – ти ћеш доћи!“

„Што ја почех – ти продужи!“

„Још смо дужни – ти одужи!”

Колегинице и колеге срећни нам Дани адвокатуре!

Аутор: адвокат Александар Н. Ђорђевић