SUDSKE TAKSENE MARKE
RAZLIČITI IZVORI:
NOVINE: BLIC online, 05.04.2016.g
“Građani od danas sudske takse plaćaju taksenim markama”
Selaković je izjavio da su taksene marke jedan racionalan vid naplate sudskih taksi, koje se mogu plaćati taksenim markama do 5.000 dinara, a koje su izrađene u apoenima od 10 do 5.000 dinara kao i papirni novac. Prema njegovim rečima, nova praksa plaćanja sudskih taksi skratiće vreme čekanja na šalterima i građane osloboditi provizije „što ukazuje na to da sudstvo, tužilaštvo, ministarstva i javna preduzeća postoje zbog građana“.
deo teksta preduzet sa stanice:
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gradani-od-danas-sudske-takse-placaju-taksenim-markama/8grpwmq , pristupljeno 13.04.2016.g
ZAKON:
ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA
(član 6)
Takse predviđene Taksenom tarifom plaćaju se u sudskim taksenim markama ili u gotovom novcu. Taksene marke lepe se na podnesku ili na sudskom spisu i poništavaju se igličastim štambiljem koji buši taksenu marku tako da na njoj piše: „poništeno“ ili okruglim štambiljem suda. Taksa u iznosu do 5.000 dinara plaća se, po pravilu, u sudskim taksenim markama. Taksa u iznosu preko 5.000 dinara plaća se u gotovom novcu. Sudske taksene marke su u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara. Ako se taksena obaveza utvrdi u iznosu za koji ne postoji odgovarajući apoen sudske taksene marke, iznos takse se zaokružuje, i to od 1 do 9 dinara na 0 dinara. Takseni obveznik taksu u gotovom novcu plaća tako što iznos takse uplaćuje na propisani račun i potvrdu o uplati prilaže uz podnesak za koji je taksa plaćena. Kada se podnosi potvrda o plaćenoj taksi za sudsku odluku, takseni obveznik je dužan da na njoj označi broj odluke za koju se taksa plaća.
PRAKSA KROZ PRIMER:
Završetnom ročišta vi zatražite od sudije kopiju zapisnika a da pritom ne spadate u kategoriju lica iz:
ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA
(član 9)
Od plaćanja takse oslobođeni su Republika Srbija, državni organi i posebne organizacije, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije Crvenog krsta, kao i izdržavana lica u postupcima u vezi zakonskog izdržavanja i lica koja zahtevaju isplatu minimalne zarade.
Sudija vam saopštava određeni iznos koji treba da platite i uplatnicu donesete kako bi dobili zapisnik. Sve bi bilo donekle i normalno kada bi se sudnica nalazila pored pošte u kojoj se vrši plaćanje. Sada zamislite sudnicu na trećem spratu ili u drugom delu suda i dok dođete do pošte prođe određeno vreme kao i vreme koje provedete dok čekate u redu za plaćanje zapisnika, jer iako se pošta nalazi u sudu to nije merodavno da se isključivo vrše ulate vezane za sudske takse, već razne vrste uplata kao i slanja pošiljaka. Iznos uplate je 20 dinara i vi pored toga plaćate proviziju od 45 dinara, što znači ukupno 65 dinara. Kada izvršite uplatu, vraćate se u sudnicu, remetite ročište vaših kolega uzimate zapisnik, i tek tada ste izvršili zadatak.
Zahvaljujući sudskim taksenim markama, više nećete imati ovakvih problema. Imaćete pravo izbora. Ravnopravni ste sa licima koje su oslobođene od plaćanja sudskih taksi po pitanju vremena. Kada vam saopšte iznos zapisnika vi samo date taksene marke i dobili ste zapisnik. Velika ušteda vremena, bez plaća provizija. Na vama je da odlučite da li do kopije zapisnika dolazite težim ili lakšim putem?
ZAKON:
ZAKON O SUDSKIM TAKSAMA
(član 48)
Maloprodaju sudskih taksenih maraka vrše privredna društva i druga pravna lica (u daljem tekstu: ovlašćeni prodavci). Ovlašćenje za prodaju sudskih taksenih maraka daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Izgled sudskih taksenih maraka, postupak izrade, distribucija i raspolaganje sudskim taksenim markama bliže se uređuju propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
(Član 49)
Ovlašćenje iz člana 48. stav 2. ovog zakona sadrži obaveze ovlašćenih prodavaca u maloprodaji taksenih maraka, posebno u odnosu na mesto, vreme i način prodaje. Ovlašćeni prodavac je dužan da maloprodaju taksenih maraka vrši u skladu sa izdatim ovlašćenjem. Ako ovlašćeni prodavac vrši prodaju suprotnu stavu 2. ovog člana Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa, donosi rešenje o prestanku važenja ovlašćenja za maloprodaju.
(Član 50)
Ovlašćenom prodavcu pripada provizija od 10% od nominalne vrednosti iznosa kupljenih taksenih maraka.
ZAKLjUČAK:
Maloprodaju taksenih maraka vrše privredna društva i druga pravna lica (član 48.) Za sada prodaju taksenih maraka vrši pošta. Ne plaćate proviziju ali jedino u pošti možete da kupite taksene marke! Nadam se da će u budućnosti biti više prodajnih mesta i različitih ovlašćenih prodavaca za maloprodaju sudskih taksenih maraka.
Autor: adv. pripravnik Andreja Bošković
Komentar sa LinkeIn strane:
„Da li ce u svakom sudu biti prodavnica taksenih marki? Zaista ne razumem, zasto bi bilo lakse tražiti u gradu privatno privredno društvo gde bi kupila taksenu marku nego naknadu na ime takse uplatiti na salteru pošte u sudu? Koje nam prednosti donosi ovakav sistem naplate osim što će osim ptt profitirati od prodaje taksenih maraka preduzetnici? Možda treba kupiti više taksenih marki u različitim apoenima, nositi ih sa sobom i prilagati sudupo potrebi, nešto kao imati zalihe taksenih marki u torbi Ne znam kako su pitanje plaćanja naknade na ime taksi rešile druge evropske zemlje al mene mali asocira na srednjovekovni sistem. “
Uvođenje sudskih taksenih marki će umnogome pojednostaviti postupak izmirenja sudske takse od strane stranaka u sudskim postupcima, a verujem i njihovu naplatu.
Međutim, moram pre svega da primetim da se u sudovima često događa da zbog zastarele opreme, sudovi nisu u mogućnosti da ažurno odgovore na zahtev stranaka za izdavanje fotokopije.
Sa druge strane, na osnovu člana 149 stav 1 Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014), propisano je da stranke, njihovi zastupnici i punomoćnici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografišu i prepisuju spis parnice u kojoj učestvuju, dok je u stavu 2 navedeno da će se drugim licima koja imaju opravdan interes dozvoliti radnje iz stava 1. ovog člana u pogledu pojedinih spisa.
Ovakva zakonska odredba je znatno olakšavala strankama pristup spisima predmeta u kojem učestvuju, posebno imajući u vidu da je tehnika napredovala i da svaka stranka poseduje mobilni telefon sa kojim je u mogućnosti da u skladu sa zakonom fotografiše spise predmeta. Ovo je posebno olakšavalo radnje o kojima kolega u članku govori, a to je fotografisanje zapisnika sa ročišta, umesto da isti izdaje sud uz naplatu takse.
Međutim, nakon uvođenja sudskih taksenih maraka, Prvi osnovni sud je naglo usložnio postupak vezano za fotografisanje spisa, odnosno zapisnika od strane stranke u postupku, uvođenjem obaveze da se podnosi posebna molba sudu te čekanjem da predmet bude iznet sudiji radi odobravanja ove radnje. Imajući u vidu broj predmeta po jednom sudiji u beogradskim sudovima, lako je pretpostaviti da će stranke teže dolaziti do dokumenata iz spisa predmeta u kojem učestvuju. Takođe, smatram da je ovo usložnjavanje nepotrebno i da isto nije u skladu sa duhom zakonske norme koju sam citirala.
Mirjana Milić Drvenica,
advokat u Beogradu