СУДСКЕ ТАКСЕНЕ МАРКЕ
РАЗЛИЧИТИ ИЗВОРИ:
НОВИНЕ: БЛИЦ онлине, 05.04.2016.г
“Грађани од данас судске таксе плаћају таксеним маркама”
Селаковић је изјавио да су таксене марке један рационалан вид наплате судских такси, које се могу плаћати таксеним маркама до 5.000 динара, а које су израђене у апоенима од 10 до 5.000 динара као и папирни новац. Према његовим речима, нова пракса плаћања судских такси скратиће време чекања на шалтерима и грађане ослободити провизије „што указује на то да судство, тужилаштво, министарства и јавна предузећа постоје због грађана“.
део текста предузет са станице:
хттп://www.блиц.рс/вести/друство/градани-од-данас-судске-таксе-плацају-таксеним-маркама/8грпwмq , приступљено 13.04.2016.г
ЗАКОН:
ЗАКОН О СУДСКИМ ТАКСАМА
(члан 6)
Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу. Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: „поништено“ или округлим штамбиљем суда. Такса у износу до 5.000 динара плаћа се, по правилу, у судским таксеним маркама. Такса у износу преко 5.000 динара плаћа се у готовом новцу. Судске таксене марке су у апоенима од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара. Ако се таксена обавеза утврди у износу за који не постоји одговарајући апоен судске таксене марке, износ таксе се заокружује, и то од 1 до 9 динара на 0 динара. Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.
ПРАКСА КРОЗ ПРИМЕР:
Завршетном рочишта ви затражите од судије копију записника а да притом не спадате у категорију лица из:
ЗАКОН О СУДСКИМ ТАКСАМА
(члан 9)
Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, као и издржавана лица у поступцима у вези законског издржавања и лица која захтевају исплату минималне зараде.
Судија вам саопштава одређени износ који треба да платите и уплатницу донесете како би добили записник. Све би било донекле и нормално када би се судница налазила поред поште у којој се врши плаћање. Сада замислите судницу на трећем спрату или у другом делу суда и док дођете до поште прође одређено време као и време које проведете док чекате у реду за плаћање записника, јер иако се пошта налази у суду то није меродавно да се искључиво врше улате везане за судске таксе, већ разне врсте уплата као и слања пошиљака. Износ уплате је 20 динара и ви поред тога плаћате провизију од 45 динара, што значи укупно 65 динара. Када извршите уплату, враћате се у судницу, реметите рочиште ваших колега узимате записник, и тек тада сте извршили задатак.
Захваљујући судским таксеним маркама, више нећете имати оваквих проблема. Имаћете право избора. Равноправни сте са лицима које су ослобођене од плаћања судских такси по питању времена. Када вам саопште износ записника ви само дате таксене марке и добили сте записник. Велика уштеда времена, без плаћа провизија. На вама је да одлучите да ли до копије записника долазите тежим или лакшим путем?
ЗАКОН:
ЗАКОН О СУДСКИМ ТАКСАМА
(члан 48)
Малопродају судских таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица (у даљем тексту: овлашћени продавци). Овлашћење за продају судских таксених марака даје Влада, на предлог министарства надлежног за послове правосуђа. Изглед судских таксених марака, поступак израде, дистрибуција и располагање судским таксеним маркама ближе се уређују прописом министра надлежног за послове правосуђа.
(Члан 49)
Овлашћење из члана 48. став 2. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје. Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем. Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана Влада, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.
(Члан 50)
Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.
ЗАКЉУЧАК:
Малопродају таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица (члан 48.) За сада продају таксених марака врши пошта. Не плаћате провизију али једино у пошти можете да купите таксене марке! Надам се да ће у будућности бити више продајних места и различитих овлашћених продаваца за малопродају судских таксених марака.
Аутор: адв. приправник Андреја Бошковић
Komentar sa LinkeIn strane:
„Da li ce u svakom sudu biti prodavnica taksenih marki? Zaista ne razumem, zasto bi bilo lakse tražiti u gradu privatno privredno društvo gde bi kupila taksenu marku nego naknadu na ime takse uplatiti na salteru pošte u sudu? Koje nam prednosti donosi ovakav sistem naplate osim što će osim ptt profitirati od prodaje taksenih maraka preduzetnici? Možda treba kupiti više taksenih marki u različitim apoenima, nositi ih sa sobom i prilagati sudupo potrebi, nešto kao imati zalihe taksenih marki u torbi Ne znam kako su pitanje plaćanja naknade na ime taksi rešile druge evropske zemlje al mene mali asocira na srednjovekovni sistem. “
Uvođenje sudskih taksenih marki će umnogome pojednostaviti postupak izmirenja sudske takse od strane stranaka u sudskim postupcima, a verujem i njihovu naplatu.
Međutim, moram pre svega da primetim da se u sudovima često događa da zbog zastarele opreme, sudovi nisu u mogućnosti da ažurno odgovore na zahtev stranaka za izdavanje fotokopije.
Sa druge strane, na osnovu člana 149 stav 1 Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014), propisano je da stranke, njihovi zastupnici i punomoćnici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografišu i prepisuju spis parnice u kojoj učestvuju, dok je u stavu 2 navedeno da će se drugim licima koja imaju opravdan interes dozvoliti radnje iz stava 1. ovog člana u pogledu pojedinih spisa.
Ovakva zakonska odredba je znatno olakšavala strankama pristup spisima predmeta u kojem učestvuju, posebno imajući u vidu da je tehnika napredovala i da svaka stranka poseduje mobilni telefon sa kojim je u mogućnosti da u skladu sa zakonom fotografiše spise predmeta. Ovo je posebno olakšavalo radnje o kojima kolega u članku govori, a to je fotografisanje zapisnika sa ročišta, umesto da isti izdaje sud uz naplatu takse.
Međutim, nakon uvođenja sudskih taksenih maraka, Prvi osnovni sud je naglo usložnio postupak vezano za fotografisanje spisa, odnosno zapisnika od strane stranke u postupku, uvođenjem obaveze da se podnosi posebna molba sudu te čekanjem da predmet bude iznet sudiji radi odobravanja ove radnje. Imajući u vidu broj predmeta po jednom sudiji u beogradskim sudovima, lako je pretpostaviti da će stranke teže dolaziti do dokumenata iz spisa predmeta u kojem učestvuju. Takođe, smatram da je ovo usložnjavanje nepotrebno i da isto nije u skladu sa duhom zakonske norme koju sam citirala.
Mirjana Milić Drvenica,
advokat u Beogradu