SUĐENjE U RAZUMNOM ROKU
Piše: Aleksandar Antonić
Situacija u domaćem pravosuđu, kao posledica mnogih problema koji godinama tavore postala je plodno tle za povredu prava na suđenje u razumnom roku i do toga da prosek trajanja suđenja u Srbiji bude neprimereno dug. Samim tim došli smo u situaciju gde prema broju zaprimljenih predmeta statistike pokazuju da sudija imamo i previše, prema evropskim merilima, a da nam je celokupan sistem, naročito u beogradskim sudovima, u potpunom kolapsu zbog ukupnog broja predmeta koje sudije nemaju vremena da obrade sa dovoljnom pažnjom.
Prema ličnom iskustvu, na ovom polju se najviše povreda ovog prava javlja u izvršnim predmetima.
Konkretno, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, prema svedočenju zaposlenih, ima preko milion ovih predmeta na 14 sudija.
Deluje paradoksalno, jer je upravo izvršni postupak jako bitan, jer predstavlja suštinu i postizanje cilja svakog postupka koji mu je prethodio i u kojem je donesena pravnosnažna i izvršna odluka.
Upravo je pojava ogromnog broja predmeta čije se trajanje broji i u decenijama, dovela do donošenja novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Suđenje u razumnom roku bilo je i ranije, mada šturo, regulisano Zakonom o uređenju sudova, a sada je toj materiji posvećeno mnogo više pažnje i rezultati, samo par meseci nakon stupanja Zakona na snagu, ne izostaju.
U našoj kancelariji smo odmah po stupanju zakona na snagu počeli sa izradom prigovora za ubrzavanje postupka u svakom sporu u kom smo cenili da je stranci povređeno pravo.
Prigovor je jedno od pravnih sredstava kojima se ostvaruje zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Ostala sredstva su žalba i zahtev za pravično zadovoljenje.
Pravo na zaštitu prava imaju svi učesnici sudskom postupku, dakle u parničnim, izvršnim stvarima, svi učesnici u postupcima koji se vode po zakonu o vanparničnom postupku, oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac ukoliko su istakli imovinski zahtev.
Sam postupak se vodi po pravilima vanparničnog postupka i započinje podnošenjem prigovora.
Zakon obavezuje sud da po prigovoru postupi u roku od dva meseca, koji se rok, prema dosadašnjoj praksi, poštuje.
Činjenice koje sud ceni prilikom određivanja da li je pravo stranke povređeno ili ne, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage,značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka,posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa izradu odluka.
U praksi se pokazalo da sudovi imaju u vidu dva suštinska cilja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku:
-Prvi se ogleda u nalogu predsednika suda postupajućem sudiji da preduzme konkretno određene ili sve svrsishodne radnje kako bi se postupak okončao u najskorijem roku. Predsednik suda je takođe prema zakonu dužan da naloži i u kom se roku, ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 4 meseca, naložene radnje imaju preduzeti.
-Drugi cilj ovog zakona jeste da se onima kojima se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku obezbedi pravo na pravično zadovoljenje.
U ovom trenutku još uvek nismo u mogućnosti da citiramo praksu koja postiže napred navedene ciljeve.
Ovim tekstom smo želeli da sa kolegama podelimo naša saznanja i da ih ohrabrimo da navedeni prigovor iskoriste u svakoj situaciji za koju smatraju da bi bio osnovan.
Takođe smo želeli i da podelimo iskustvo da se prigovori za sada usvajaju kad god je to osnovano, a u vezi pravičnog zadovoljenja očekujemo da i ostale kolege podele sa nama svoja iskustva.
Autor: Aleksandar Antonić, advokatski pripravnik iz Beograda
Postovane kolege,
da li klijent ima pravo na naknadu troskova za rad advokata u ovom posebnom postupku, i to troskova na ime sastava prigovora i zalbe predsedniku neposredno viseg zbog neodlucivanja predsednika nizeg suda o prigovoru u roku od dva meseca. Uspeo sam u ovom postupku, i resenjem je utvrdjena povreda prava na sudjenje u razumnom roku, ali Visi sud nije odlucio o trosovima za rad advokata koje sam trazio.
S postovanjem,
Adv. Dragan Vasic
Poštovani,kao oštećeno lice, događaja od 14.11.2012god. ,kao supstidijarni tužilac sam podneo tužbu nadležnom sudu dana 18.12.2012god. a nakon odbačaja krivične prijave , gde je javni tužilac odbacio istu kao neosnovanu,bez ikakve istrage,a bio je u obavezi da je obrađuje po službenoj dužnosti.Različitim protivzakonitim postupanjem i opstrukcijom,javni tužilac je pokušavao da prikrije krivično delo dva lica.Čak sam podneo i krivičnu prijavu protiv postupajućih tužilaca,podnosio više prigovora višem i apelacionom tužilaštvu.Sa tim postupanjem tužilaca u ovom predmetu je upoznato i Državno veće tužilaca.(postupajući tužilac suspendovan,a kasnije postavljen na mesto višeg javnog tužioca)Posle svih peripetija,nadležno tužilaštvo podnosi predmet nadležnom sudu tek 24.03.2015godine.Kako postupajući sudija,koji je predmet dobio 30.03.2015god,nije zakazivao glavni pretres 6 meseci,prvi put se obraćam predsedniku nadležnog suda 09.10.2015god.Dobijam odgovor u zakonskom roku,sa obrazloženjem da su bile naložene neke istražne radnje nadležnom tužilaštvu.Kako su često odsustvovali sa pretresa javni tužilac,dva osumnjičena,njihovi branioci,ja se ponovo obraćam predsedniku suda sa prigovorom na dužinu vođenja postupka 30.10.2017god.Danas sam dobio odgovor u kome je predsednik suda mišljenja da nema odugovlačenja niti nepravilnosti u postupku,što znači da je odbijen moj prigovor, iako je očigledno da je uveliko prekršeno moje pravo na suđenje u razumnom roku.Kome da se sada obratim ,Višem sudu tužbom za novčanu nadoknadu ili nekom drugom državnom organu.
Advokat Darko Autišer, Pančevo
Poštovane kolege,
U jednom izvršnom postupku, sud je doneo rešenje o izvršenju sa kašnjenjem od oko 5 meseci! Nakon podnetog prigovora, sud je odmah doneo rešenje o izvršenju. Kako je prigovor usvojen, podneo sam tužbu Os sudu u Pančevu, nakon neuspelog pokušaja pregovora sa pravobranilaštvom. Tužba je usvojena i klijent je dobio 300 evra. Suprotna strana je izjavila žalbu, tako da čekam konačni ishod ovog postupka.
Pozdrav svima.
Da bi se došlo do navčane naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku neophodna su tri podneska:
1. prigovor,
2.predlog za poravnanje,
3.tužba.
Svaki može biti odbačen kao preuranjen ili neblagovremen.
PROCESNA PRETPOSTAVKA ZA DOZVOLJENOST TUŽBE ZA NOVČANO OBEŠTEĆENJE (ČL. 26. ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU)
POKUŠAJ PORAVNANJA STRANKE I PRAVOBRANILAŠTVA JE POZITIVNA PROCESNA PRETPOSTAVKA ZA DOZVOLJENOST TUŽBE ZA NOVČANO OBEŠTEĆENJE.
Iz obrazloženja:
Podnosioci su pored prigovora, ujedno postavili i zahteve za dosudu novčanih naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 300.000,00 dinara. U postupku po prigovorima radi ubrzavanja postupka, nema procesnih uslova za razmatranje zahteva upravljenih na novčanu naknadu, pa je u tom delu prigovor kao nedozvoljen odbačen. Razlozi za to stoje do zakonom propisane svrhe korišćenja prigovora radi ubrzavanja postupka i propisane procedure po kojoj se tek ako je prigovor osnovan može zahtevati novčana naknada zbog povrede prava na pravično suđenje.
Odredbom čl.22. Zakona o zaštitu prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena. O zahtevima za pravično zadovoljenje nadležni su da odlučuju Pravobranilaštvo i sudovi, ali ne istovremeno. Najpre odlučuje Pravobranilaštvo, pa tek ako ono ne postigne poravnanje sa strankom, stranka može da podnese tužbu za novčano obeštećenje. Pokušaj poravnanja stranke i Pravobranilaštva jeste pozitivna procesna pretpostavka za dozvoljenost tužbe. U odsustvu te pretpostavke, sud odbacuje tužbu ako stranka prethodno nije pokušala da se poravna sa Pravobranilaštvom i uspela da se poravna u roku od 2 meseca od kada je Pravobranilaštvo primilo njen predlog za poravnanje (čl.24.st.3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku). U svakom slučaju, postavljanje zahteva za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, kao vrste pravičnog zadovoljenja propisanog čl.23.st.1.tač.1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, vrši se tužbom protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje (čl.26.st.1. Zakona) i o njemu se rešava u parničnom postupku u skladu sa pravilima iz čl.27. i 28. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Za postupanje po tužbi je stvarno i mesno nadležan osnovni sud na čijem području tužilac ima prebivalište, boravište ili sedište, a ukoliko ih tužilac nema na teritoriji RS, mesno je nadležan osnovni sud koji ima sedište u mestu sedišta suda koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Kako sa navedenog o zahtevu podnosioca za pravično zadovoljenje u vidu isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku šteteu nije bilo mesta u ovom postupku za zaštitu prava, budući da ga je postavilo lice koje nije steklo pravo na pravično zadovoljenje, niti mu mesta ima pred ovim sudom, prigovori u delu tog zahteva su kao nedopušteni odbačeni.
Prema ishodu ovog postupka, predlagačima ne pripada naknada troškova postupka koju su opredeljeno zahtevali, pa je o tom zahtevu odlučeno odbijanjem.
Iz rešenja Apelacinog suda u Novom Sadu, R4g 4/2016 od 23. februara 2016. god.
Predlog pravobranilaštvu za poravnanje pre podnošenja tužbe je obavezan (i besmislen) korak pre podnošenja tužbe.
Da li to važi i za upravni postupak ,i žalbe ministarstvu gradjevine,vezano katastar
Da li ovaj zakon važi i za ušravni postupak
Kao što sam ranije rekao, pokušaj poravnanja sa državnim pravobranilaštvom je gubljenje vremena jer kako si mi rekli oni nisu dobili ni dinara da bi se bilo kome nadoknadila šteta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Dakle, sredstva za te namene uopšte nisu obezbeđena od strane pravobranilaštva. Takođe, u pravobranilaštvu mi je rečeno da se može odmah podneti tužba za nadoknadu štete, odnosno da pokušaj poravnanja sa njima navodno nije ni potreban. To je sve, koliko sam ja razumeo, nadoknada nematerijalne štete. Što se tiče materijalne štete mogu da zamislim kako je to teško dokazati i naplatiti, kada ovde gde je sve u zakonu jasno napisano ide jako traljavo i teško, odnosno treba mnogo živaca i strpljenja za relativno mala sredstva koja se mogu dobiti na sudu…
Dobila sam rešenja o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnomroku za grupu radnika društvenog preduzeća. U dilemi sam da li da predložim poravnanje ili da idem sa tužbom za obeštećenje. takođe, po Zakonu miže se podneti i tužba za naknadu materijalne štete koju je stranka pretrpela zbog učinjene povrede prava. Interesuje me dali neko ima praksu u tom pogledu.
Svako kome je rešenjem suda utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku novčano obeštećenje može tražiti u parnici na sudu. Naime, meni je u krivičnom postupku koji traje pet godina i još nije okončan utvrđena povreda prava. Međutim, nakon pokušaja poravnanja u državnom pravobranilaštvu mi je rečeno da oni nisu dobili novac za te namene i da mi neće ništa ni odgovoriti što je skandalozno. Dakle novčana nadoknada se može dobiti samo na sudu a pokušaj poravnanja sa pravobranilaštvom je samo gubljenje vremena
Moje mišljenje je da pravo na naknadu ima osnov u pravnosnažnom rešenju kojim se utvrđuje određenom licu povreda prava na suđenje u razumnom roku i da ono nije uslovljeno daljim tokom osnovnog postupka.
Advokat Mirjana Milić Drvenica
I ja sam iskoristio pravo koji nam pomenuti zakon omogućava odmah nakon njegove primene i uspeo, odnosno usvojen mi je prigovor i utvrđeno je da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajuđem sudiji da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja preduzme sve procesne radnje kojima se delotvorno ubrzava postupak. Radilo se o jednom izvršnom postupku. Nakon proteka roka od 15 dana od prijema sam se obratio Pravobranilaštvu sa predlogom za poravnanje u vidu novčanog obeštećenja ali nakon dva meseca nema nikakvog odgovora. U međuvremenu je postupajući sudija okončala postupak. Ostaje mi nejasno da li imam pravo na novčano obeštećenje samim tim što mi je utvrđeno da mi je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i to potražujem u tužbi u ili ne, pošto je postupajuća sudija okončala postupak ?
Novčana naknada je jedan od tri pravična zadovoljenja usled povrede prava na suđenje u razumnom roku. U jednom predmetu, porodičnom, u kome je prvo i jedino ročište održano posle 15 meseci i 4 odložena ročišta, sud je zauzeo stav da je samim utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku stranka adekvatno obeštećena i nije dosudio novčanu nadoknadu. Postupak je vođen dok su važile odredbe Zakona o uređenju sudova.