Da li je nasilje u porodici u porastu ili su mediji pomerajući granice i težeći senzacionalizmu u izveštavanju počeli o njemu intenzivnije da pišu, nije suština ovog članka. Ovde želim ukratko da se pozabavim ustavnim pravom na pravnu pomoć i pokušaću da to učinim jezikom koji svaki laik može da razume.

Naime, Ustav Srbije iz 2006. godine u okviru ljudskih prava, garantuje i pravo na pravnu pomoć.

Pravna pomoć je i pravo na branioca kod najtežih krivičnih dela, ali je pravo na pravnu pomoć i savet oko popunjavanja bilo kog obrasca. Ovo stoga da građani zbog nepoznavanja propisa ne bi trpeli štetu i izgubili neko pravo.

Odlika tranzicicionog društva je i hiperprodukcija propisa, te u društvu kao što je naše, pravo na pravnu pomoć ima poseban značaj.

Ustav propisuje da pravnu pomoć pruža advokatura kao nezavisna služba, kao i službe pravne pomoći pri lokalnoj samoupravi. Ovime država garantuje pravo na pravnu pomoć.

Međutim, pravo na besplatnu pravnu pomoć koje je takođe ustavno pravo za određene kategorije lica, još uvek nije regulisano zakonom.

Postavlja se pitanje da li bi nasilje u porodici postojalo u ovoj meri, kada bi lice koje nije u mogućnosti da finansira angažovanje advokata, moglo ovo pravo da ostvari besplatno. Pravovremeni pravni savet i podrška, svakako bi omogućili žrtvama nasilja da se od istog na vreme odbrane.

Građanima je možda i krivicom same advokature, malo poznato da kodeks advokatske etike, kao i propisi o advokatskoj tarifi, omogućavaju advokatu da da popust do 50% u odnosu na visinu propisane advokatske nagrade, a takođe i mogućnost da kada advokat to proceni, pravnu pomoć pruži i besplatno.

Međutim, kako su advokati takođe i poreski obveznici, to je uloga i možda je bolje reći obaveza države, da besplatnu pravnu pomoć reguliše, kao i da istu finansira.

Država Srbija ovu svoju obavezu nije izvršila.

Široj javnosti je možda malo poznata zabrana reklamiranja advokata koja je propisana na osnovu kodeksa advokatske etike. U smislu navedenog, ni jedan advokat pojedinačno nije u mogućnosti da pošalje javni poziv za besplatne savete žrtvama nasilja u porodici, ali dok čekamo državu, možda bi mogli da isto za žrtve nasilja, organizujemo u okviru naših advokatskih komora.

Autor: advokat Mirjana Milić Drvenica