Rešenjem o zasnivanju radnog odnosa, zaposleni ostvaruje prava i obaveze. Ustav garantuje pravo na plaćeni godišnji odmor. Državni službenik ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 a najviše 30 radnih dana, prema merilima određenim posebnim kolektivnim ugovorima. Leto je na severnoj zemljinoj hemisveri počelo u sredu 21. juna i trajaće do 22. septembra kada počinje jesen. Iz toga proizilazi da je godišnji odmor, znatno kraći od leta. Želeći da uživamo što duže u letu, počeli smo osmišljati načine kako da sa jedne strane prikažemo požrtvovanost svog rada po ovoj vrućini a sa druge strane (prikrijemo) produžetak godišnjeg odmor do kraja leta.

Primeri se odnose na izbor Zaštitnika građana i izbor za zamenike tužilaca. Zajednička tačka sporenja je nizak prosek na osnovnim studijama.

Jednakost dostupnih radnih mesta čl. 9 Zakon o državnim službenicima, propisuje da u zapošljavanju u državni organ kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama. Pri zapošljavanju u državne organe vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova, i broj osoba sa invaliditemom, oslika u najvećoj mogućoj meri strukturu stanovništva. Nigde ne piše broj godina studiranja i prosek na osnovim studijama a o tome se raspravlja na dnevnom redu vanredne sednice Narodne skupštine Republike Srbije o izboru Zaštitnika građana. Zakon o zaštitniku građana u čl. 5 propisuje uslove. Za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji je diplomirani pravnik, da imam najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima koja su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stučne kvalitete da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana. Da li onda predloženi kandidat ispunjava propisane uslove?

Državni organi zaduženi za implementaciju Akcionog plana za poglavlje 23 i sprovođenje Nacionalne strategije, umesto da rade na realizaciji aktivnosti o pristupanju Evropskoj Uniji, koji čine donošenje Zakona o besplatnoj prvnoj pomoći, procesuiranju ratnih zločina, njihovu aktivnst preusmeravaju na debatu o niskom proseku na osnovnim studijama.

Pravosudna akademija, kao jedan od pomenutih organa bavi se inicijativom za ocenu ustavnosti i zakonitosti pravilnika o radu Državnog veća tužilaca. Za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tužioca čl. 76 Zakon o javnim tužilaštvima. Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika tvrdi da prosečna ocena sa studija  nije predviđena ni pravilnikom ni pomenutim zakonom pa nije irelevanto isticati ocene kandidata 6,54; 7,19; i preko 10 godina studiranja.

Međutim, Alumni klub Pravosudne akademije ne oglašava se na kršnje odredbe Zakona o javnom tužilaštvu koji se odnosi da ako javnom tužiocu prestane funkicja, republički javni tužilac postavlja vršioca funkcije javnog tužioca  dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše za godinu dana. Propustom da to učini, republička tužiteljka onemogućila je rad Tužilaštva za ratne zločine. Apelacioni sud počeo je da odbacuje optužnice uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac da, Tužilaštvo za ratne zločine u periodu od 1 januara 2016. g do kraja maja 2017. g nije imalo tužioca, ni postavljenog vršioca te funkcije. Zajednički propust izvršne, zakonodavne i sudske vlasti ubažava se kroz pitanje godine studiranja i prosečne ocene na fakultetu.

Nadovezivanjem o aktuelnoj temi pridružuje se i Ustavni sud koji je prihvatio inicijativu o oceni ustavnosti i zakonitosti pravilnika Državnog veća tužilaca o izboru na prvu tužilačku funkciju donevši privremenu meru u kojom je zabranio „svakome, pa i Narodnoj skupštini, da preduzima radnje po tekućim konkursima za nove zamenike tužilaca“  Dok inicijativa o hitnom pitanju prinudnog rada, podneta pre tri godine imenovanom sudu i dalje čeka da bude razmotrena.

Uskoro nam slede izbori za članove odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Fiskalnog saveta. Da li će se ovde primeniti isto? Da li smo stvorili jedan „novi“ običaj, koji je nastao u praksi državnih organa, i to dugotrajnim ponašanjem istog ponašanja praćeno svešću o obaveznosti tog ponašanja, zasnovanog na prosečnoj oceni tokom studija i godini studiranja, ili će se sve zaboraviti kada dođe jesen i kada se državni službenici vrate sa produženog godišnjeg odmora?

Autor:  advokatski pripravnik Andreja Bošković.