Решењем о заснивању радног односа, запослени остварује права и обавезе. Устав гарантује право на плаћени годишњи одмор. Државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним посебним колективним уговорима. Лето је на северној земљиној хемисвери почело у среду 21. јуна и трајаће до 22. септембра када почиње јесен. Из тога произилази да је годишњи одмор, знатно краћи од лета. Желећи да уживамо што дуже у лету, почели смо осмишљати начине како да са једне стране прикажемо пожртвованост свог рада по овој врућини а са друге стране (прикријемо) продужетак годишњег одмор до краја лета.

Примери се односе на избор Заштитника грађана и избор за заменике тужилаца. Заједничка тачка спорења је низак просек на основним студијама.

Једнакост доступних радних места чл. 9 Закон о државним службеницима, прописује да у запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама. При запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова, и број особа са инвалидитемом, ослика у највећој могућој мери структуру становништва. Нигде не пише број година студирања и просек на основим студијама а о томе се расправља на дневном реду ванредне седнице Народне скупштине Републике Србије о избору Заштитника грађана. Закон о заштитнику грађана у чл. 5 прописује услове. За Заштитника грађана може бити изабран држављанин Републике Србије који је дипломирани правник, да имам најмање десет година искуства на правним пословима која су од значаја за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, да поседује високе моралне и стучне квалитете да има запажено искуство у заштити права грађана. Да ли онда предложени кандидат испуњава прописане услове?

Државни органи задужени за имплементацију Акционог плана за поглавље 23 и спровођење Националне стратегије, уместо да раде на реализацији активности о приступању Европској Унији, који чине доношење Закона о бесплатној првној помоћи, процесуирању ратних злочина, њихову активнст преусмеравају на дебату о ниском просеку на основним студијама.

Правосудна академија, као један од поменутих органа бави се иницијативом за оцену уставности и законитости правилника о раду Државног већа тужилаца. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је функције јавног тужиоца чл. 76 Закон о јавним тужилаштвима. Удружење судијских и тужилачких помоћника тврди да просечна оцена са студија  није предвиђена ни правилником ни поменутим законом па није ирелеванто истицати оцене кандидата 6,54; 7,19; и преко 10 година студирања.

Међутим, Алумни клуб Правосудне академије не оглашава се на кршње одредбе Закона о јавном тужилаштву који се односи да ако јавном тужиоцу престане функицја, републички јавни тужилац поставља вршиоца функције јавног тужиоца  док нови јавни тужилац не ступи на функцију, а највише за годину дана. Пропустом да то учини, републичка тужитељка онемогућила је рад Тужилаштва за ратне злочине. Апелациони суд почео је да одбацује оптужнице уз образложење да оптужницу није подигао овлашћени тужилац да, Тужилаштво за ратне злочине у периоду од 1 јануара 2016. г до краја маја 2017. г није имало тужиоца, ни постављеног вршиоца те функције. Заједнички пропуст извршне, законодавне и судске власти убажава се кроз питање године студирања и просечне оцене на факултету.

Надовезивањем о актуелној теми придружује се и Уставни суд који је прихватио иницијативу о оцени уставности и законитости правилника Државног већа тужилаца о избору на прву тужилачку функцију доневши привремену меру у којом је забранио „свакоме, па и Народној скупштини, да предузима радње по текућим конкурсима за нове заменике тужилаца“  Док иницијатива о хитном питању принудног рада, поднета пре три године именованом суду и даље чека да буде размотрена.

Ускоро нам следе избори за чланове одбора Агенције за борбу против корупције и Фискалног савета. Да ли ће се овде применити исто? Да ли смо створили један „нови“ обичај, који је настао у пракси државних органа, и то дуготрајним понашањем истог понашања праћено свешћу о обавезности тог понашања, заснованог на просечној оцени током студија и години студирања, или ће се све заборавити када дође јесен и када се државни службеници врате са продуженог годишњег одмора?

Аутор:  адвокатски приправник Андреја Бошковић.