Prošla je jedna godina od završetka protesta koji je pokazao šta možemo, ali zamajac koji smo postigli nismo održali niti smo iskoristili stečene kredite kako bi smo obezbedili sigurnu i nezavisnu budućnost profesije.

Više od jedne godine Ustavni sud ne rešava po našim zahtevima, ali niko se ne obazire na ovakav bahat odnos prema advokaturi, a kada kažem „niko“, pre svega mislim na nas, obzirom da je jasno da nikog drugog ne interesuje da vodi naše bitke.

Svima je jasno da ministar pravde zastupa politiku koja direktno šteti advokaturi i kada dođemo na red, napad će biti žestok i brz. U toku protesta započeto je nekoliko postupaka koji su vođeni protiv ministra, ali takođe nisu završeni. Opet niko iz advokature da pokrene pitanje odgovornosti ili ministra ili onih koji ne rade svoj posao.

U vreme informatičkog buma čekamo godinu dana da dobijemo novo mesto gde se advokatura može virtualno sastati i razmeniti iskustva, informacije i sudsku praksu, mnogo brže nego što to rade sudovi i tužilaštva.

Ujedinjavanje advokature mora biti profesionalno, snažno, trajno, a to se može ostvariti jedino agresivnom politikom „umrežavanja“ svih advokata koji će blagovremeno biti informisani o svim događajima od značaja za advokaturu, kako bi na pravilan način mogli da reaguju i na kraju i glasaju.

Kao jedan od prvih pokušaja da umanje uticaj advokature u društvu je upravo i izveštaj o sastanku predstavnika AKS u Ministarstvu pravde, sa predstavnicima ministarstva i PLAK projekta /PLAC Policy and Legal Advice Centre/, a povodom procene propisa koji se odnose na advokaturu i njihove harmonizacije sa propisima EU.

Ono što se vidi iz izveštaja je da će se o advokaturi raspravljati u poglavlju 3, a koje se odnosi na USLUGE, a ne u poglavljima 23 i 24. Iz izveštaja se ne vidi da li je ovo konačna odluka, a ako je tako, jasno je koliko će advokatura izgubiti pošto će verovatno sledeći susret sa predstavnicima projekta biti u Ministarstvu trgovine, obzirom da nemamo šta da tražimo u Ministarstvu pravde.

Ako pogledamo Zakon o advokaturi, kao i Uredbu o klasifikaciji delatnosti, advokatura se ne definiše kao uslužna delatnost, pa je samim tim jasno u kom pravcu idemo. Upravo pristanak na ovu poziciju opravdava naše isključivanje iz rada Ministarstva pravde koje se neće baviti uslužnim delatnostima.

Jasno mi je da će se advokatura morati menjati, ali bi te promene morali da sprovedu advokati sa svojim komorama uz dobronamerne sugestije zainteresovanih strana, a ne nametanje rešenja i prebacivanje advokature u oblasti koje ovoj profesiji ne priliče.
U izveštaju stoji da su naši predstavnici obavešteni da će Zakon o advokaturi nužno morati da se menja, pa ako je već tako, smatram da svi moramo u to biti uključeni. Opet postavljam pitanje vezano za konstataciju u izveštaju da će Ministarstvo pravde formirati komisiju za promenu Zakona o advokaturi, pa je nejasno zašto bi to radilo ovo Ministarstvo kada ne spadamo u deo koji se odnosi na poglavlje 23 i 24.

I na kraju, moram reći da mi najviše smeta što nam se polazna osnova za pregovore pomera mnogo dalje u odnosu na sadašnju poziciju, proglašavanjem advokature uslužnom delatnošću, pa su samim tim i šanse da naše ciljeve pretočimo u novi Zakon o advokaturi mnogo manje.

Ne želeći nikog da prozivam ili uvredim, moram da istaknem da je ovaj moj tekst na blogu dobrim delom rezultat slabe informisanosti o bitnim pitanjima koje se odnose na advokaturu i predstavlja molbu svima koji su delegirani od strane advokata da u naše ime odlučuju, da nas o svemu obaveštavaju blagovremeno i potpuno.

Autor: advokat Boško Arsenijević iz Novog Sada