Прошла је једна година од завршетка протеста који је показао шта можемо, али замајац који смо постигли нисмо одржали нити смо искористили стечене кредите како би смо обезбедили сигурну и независну будућност професије.

Више од једне године Уставни суд не решава по нашим захтевима, али нико се не обазире на овакав бахат однос према адвокатури, а када кажем „нико“, пре свега мислим на нас, обзиром да је јасно да никог другог не интересује да води наше битке.

Свима је јасно да министар правде заступа политику која директно штети адвокатури и када дођемо на ред, напад ће бити жесток и брз. У току протеста започето је неколико поступака који су вођени против министра, али такође нису завршени. Опет нико из адвокатуре да покрене питање одговорности или министра или оних који не раде свој посао.

У време информатичког бума чекамо годину дана да добијемо ново место где се адвокатура може виртуално састати и разменити искуства, информације и судску праксу, много брже него што то раде судови и тужилаштва.

Уједињавање адвокатуре мора бити професионално, снажно, трајно, а то се може остварити једино агресивном политиком „умрежавања“ свих адвоката који ће благовремено бити информисани о свим догађајима од значаја за адвокатуру, како би на правилан начин могли да реагују и на крају и гласају.

Као један од првих покушаја да умање утицај адвокатуре у друштву је управо и извештај о састанку представника АКС у Министарству правде, са представницима министарства и ПЛАК пројекта /ПЛАЦ Полицy анд Легал Адвице Центре/, а поводом процене прописа који се односе на адвокатуру и њихове хармонизације са прописима ЕУ.

Оно што се види из извештаја је да ће се о адвокатури расправљати у поглављу 3, а које се односи на УСЛУГЕ, а не у поглављима 23 и 24. Из извештаја се не види да ли је ово коначна одлука, а ако је тако, јасно је колико ће адвокатура изгубити пошто ће вероватно следећи сусрет са представницима пројекта бити у Министарству трговине, обзиром да немамо шта да тражимо у Министарству правде.

Ако погледамо Закон о адвокатури, као и Уредбу о класификацији делатности, адвокатура се не дефинише као услужна делатност, па је самим тим јасно у ком правцу идемо. Управо пристанак на ову позицију оправдава наше искључивање из рада Министарства правде које се неће бавити услужним делатностима.

Јасно ми је да ће се адвокатура морати мењати, али би те промене морали да спроведу адвокати са својим коморама уз добронамерне сугестије заинтересованих страна, а не наметање решења и пребацивање адвокатуре у области које овој професији не приличе.
У извештају стоји да су наши представници обавештени да ће Закон о адвокатури нужно морати да се мења, па ако је већ тако, сматрам да сви морамо у то бити укључени. Опет постављам питање везано за констатацију у извештају да ће Министарство правде формирати комисију за промену Закона о адвокатури, па је нејасно зашто би то радило ово Министарство када не спадамо у део који се односи на поглавље 23 и 24.

И на крају, морам рећи да ми највише смета што нам се полазна основа за преговоре помера много даље у односу на садашњу позицију, проглашавањем адвокатуре услужном делатношћу, па су самим тим и шансе да наше циљеве преточимо у нови Закон о адвокатури много мање.

Не желећи никог да прозивам или увредим, морам да истакнем да је овај мој текст на блогу добрим делом резултат слабе информисаности о битним питањима које се односе на адвокатуру и представља молбу свима који су делегирани од стране адвоката да у наше име одлучују, да нас о свему обавештавају благовремено и потпуно.

Аутор: адвокат Бошко Арсенијевић из Новог Сада