Foto: www.pravsworld.com

Nada u bolje sutra, sve pokreće! “’Spes fovet et melius cras fore semper ait“ ili kao što reče rimski pesnik Albije Tibul (Albius Tibullus), eto tako bi najjezgrovitije mogao da se iskaže motiv pisanja današnjeg bloga. Rizkujući prozaičnost tekstova koje na ovom mestu objavljujem, biću sažetiji nego što to dopušta forma bloga, a i tema je slična prethodnom tekstu. Pretražujući oglase za posao naišao sam na jedan koji je ostavio retko lep utisak. Modna kuća “Mona“ d.o.o. Beograd raspisala je konkurs za zasnivanje radnog odnosa ili obavljanja stručne prakse poziciju saradnika za pravne poslove. Kako me kolege ne bi pogrešno shvatile pre nego što istakne šta je to privuklo moju pažnju moram da kaže da ni ovaj oglas nije “nezaražen“ nekim da kažem “epidemijski“ pojavama u praksi. Ali kako je malo ovakvih lepih primera, mislim da zaslužuje da bude istaknut.
Jedan od uslova za konkurs je i citiram: “znanje gramatike i pravopisa srpskog jezika“! Ništa čudno, zar ne!
Poslodavci u Srbiji teže da iskoriste radnika, pa što taj radnik (naš kolega) ne bi znao i pravilno da piše službeni jezik zemlje rezidentstva poslodavca za koje radi. Nekao to se podrazumea, kao na primer….znanje engleskog jezika. Međutim, na moje zaprepašćenje znanje stranog jezika, nije navedeno kao uslov. Radi svega navedenog stičem utisak da je pomenuti poslodavac ovoga puta dao prednost znanju srpskog jezika nego engleskog ili nekog drugog stranog jezika. Čini mi se da je to jedan lep primer, zar ne?

I na posletku, nekako za inat prozaičnosti koju rizikujem, moram da kažem i ovo: U sećanje mi se je urezao blog “Letargija“ koji je tačno pre mesec dana na sajtu “Bolja advokatura“ napisao kolega Aleksandar N. Đorđević, tom prilikom kritikovao je letargiju svih nas. Tada ništa komentarisao nisam, nisam imao šta pametno da kažem. Danas imam ovaj primer, pa ko zna….možda je ovo način da advokatski blog dobije svoje mesto koje zaslužuje.

I da…prevod sentence s početka teksta glasi: “Nada podržava i uvek kaže da će sutra biti bolje“

Autor: Jović Marko, dipl. pravnik sa položenim pravosudnim ispitom