Dugi niz godina postavljali smo pitanja policiji, tužilaštvu i sudu kako ne možete da prepoznate da je izvršeno nasilje u porodici? Dokazi koje čine lekarskih nalazi, iskazi svedoka, nalaz i mišljenje psihologa nije bilo dovoljno da se dokaže da je izvršeno nasilje prema ženama i decom. Uspeli smo da se izborimo za njihova prava i doneli smo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu 1.06.2017. godine. Nasilje u porodici, u smislu pomenutog zakona, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog, ili ekonomskog nasilja, učinioca prema licu sa kojim učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvi srodnik u prvoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Prepoznato je fizičko nasilje kojim se izjednačuje jedan udarac i sto udaraca. Postavlja se pitanje kako se prepoznaje psihičko nasilje i da li ista teza može primeni na psihičko nasilje kada se kaže da jedna izgovorena rečenica ima istu težinu kao sto izgovorenih rečenica?

U 2020. godini, opet postavljamo pitanja policiji, tužilaštvu i sudu kako ne možete da prepoznate da izvršeno nasilje u porodici ne postoji i da je došlo do zloupotrebe zakona o sprečavanju nasilja u porodici?

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici u sebi sadrži tri osnovna cilja i to su:

1. Obezbeđenje potpune i koordinisane saradnje svih državnih organa i drugih aktera koji učestvuju u njegovoj primeni;
2. Obezbeđenje hitne reakcije državnih organa u slučajevima kada postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici;
3. Obezbeđenje potpune zaštite žrtava nasilja putem izrade individualnog plana zaštite.

1. Obezbeđenje potpune i koordinisane saradnje svih državnih organa i drugih aktera koji učestvuju u njegovoj primeni

Zakon propisuje da sva lica koja postupaju u slučajevima nasilja u porodici u obavezi su da svakodnevno razmenjuju obaveštenja i podatke bitne za sprečavanje nasilja u porodici, otkrivanje, gonjenje i suđenje za krivična dela određena Zakonom i da pružaju zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama navedenih krivičnih dela. Zakon u državne organe ubraja: policiju, osnovna i viša javna tužilaštva, sudove, Centre za socijalni rad, ustanove socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva, tela za rodnu ravnopravnost, pravna i fizička lica i udruženja.

1. Obezbeđenje hitne reakcije državnih organa u slučajevima nasilja u porodici

Nadležni policijski službenik ima obavezu da odmah nakon prijema prijave da postoji mogućnost da se nasilje dogodi ili da se dogodilo pristupa prikupljanju informacija radi utvrđivanja svih okolnosti bitnih za procenu rizika.

Primer: Maloletna osoba A je pozvala policiju da prijavi nasilje u porodici. Policijskom službeniku preko telefona maloletno dete je reklo da je osoba B izvršila psihičko nasilje prema njemu tako što je izgovorila pogrdnu rečenicu. Na pitanje policije gde se osoba B trenutno nalazi, odgovor je glasio da je otišla do prodavnice da kupi doručak. Policija je po dojavi brzo reagovala i pred prodavnicom je zaustavila osobu B saopštivši joj da uđe u njihova kola jer ću je odvesti u policijsku stanicu zato što su dobili prijavu da ona zlostavlja decu. Osoba B je prihvatila naređenje od policije i zajedno sa njima otišla u policijsku stanicu.

U policijskoj stanici izvršena je procena rizika. Procena rizika treba da pruži odgovor na pitanje da li je u konkretnom slučaju preti opasnost da će se nasilje desiti u neposrednoj budućnosti. Zakon ne navodi taksativno sve okolnosti za procenu rizika, predviđene su samo neke od njih ali je i ostavljena mogućnost prikupljanja i drugih relevantnih informacija.

Policijski službenik u donetom aktu o proceni rizika navodi da je osoba B konzumirala alkohol, da preti žrtvi i članovima njene porodice, da žrtva doživljava strah od mogućeg učinioca, da postoji uznemiravanje i ljubomora.

Osoba  B daje izjavu na zapisnik o izjašnjenju u kojoj se upisuje da nije izjavila pogrdu rečenicu da voli maloletno lice i da ima pravo boravka u stanu do određene godine. Zahteva da joj se izvadi krv da bi se utvrdilo da li ima alkohola u krvi da se nakon saslušanja maloletnog deteta izvrši suočenje u njihovom prisustvu jer ne krije ništa alo to se ne unosi u zapisnik.

Službena beleška o obaveštenju primljenom od građana u sebi sadrži izjavu maloletnog deteta da je osoba B izgovorila pogrdnu rečenicu na osnovu koje je pozvao policiju a nakon toga osobu C. Da je osoba B došla da boravi kod njih i da ga je tokom boravka vređala ali ne zna iz kog razloga.

Na osnovu procene rizika i službene beleške o obaveštenju primljenog od građana, nadležni policijski službenik donosi Naređenje na osnovu člana 17. stava 1, člana 21. stava 1 a u vezi sa članom 15. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u kojem određuje privremeno udaljenje učinioca iz stana i privremenu zabranu mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48. časova. Hitna mera izrečena je radi zaštite žrtava osobe A i osobe C.

Naređenje i Obaveštenje o izrečenoj hitnoj meri koje je zasnovano na članu 17. stavu 6. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i člana 28. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS, br. 6/16), nadležni policijski službenik obaveštava osobu B u koje vreme i kojeg dana ističe izrečena hitna mera.

Nadležni policijski službenik odmah po donošenju naređenja kojim je izrečena hitna mera dostavlja sva obaveštenja i dokaze nadležnom osnovnom javnom tužiocu, koji proučava sve okolnosti slučaja, vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika i vrši sopstvenu procenu rizika. Ukoliko procena rizika nadležnog javnog tužioca potvrdi njegov stav o postojanju opasnosti od nasilja, tužilac podnosi predlog sudu da se hitna mera produži, a sve u roku od 24 časa od uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera.

Osnovnog javno tužilaštvo podnosi predlog Osnovnom sudu da se usvoji hitna mera privremenog udaljenja učinioca iz stana određena naređenjem Policijske stanice, da se privremeno udalji iz stana osoba B na period od 30. dana nalažući da se uzdrži od pristupa istom stanu, pod pretnjom prekršajnog gonjenja i predlaže da se usvoji privremena zabrana učiniocu da ne kontaktira žrtvu nasilja osobu A i ne prilazi joj u roku od 30. dana.

Sud odlučuje o produženju hitne mere van ročišta, u roku od 24 časa od momenta prijema predloga u sud. Odluka o tome da li će produžiti hitnu meru koji je izrekao nadležni policijski službenik za još 30 dana sud donosi na osnovu ocene dostavljenih dokaza, procene rizika nadležnog policijskog službenika i tužioca i ocenom izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena.

Osnovni sud donosi Rešenje kojim se usvaja predlog Osnovnog javnog tužilaštva pa se produžava hitna mera određena naređenjem Policijske stanice kojom se nalaže osobi B da se privremeno udalji iz stana na period od 30 dana i nalaže joj se da se uzdržava od pristupa istom stanu, pod pretnjom prekršajnog gonjenja i da ne kontaktira i ne prilazi osobi A pod pretnjom prekršajnog gonjenja.

Protiv Rešenja suda kojim je odlučeno o predlogu tužioca za produženje hitne mere tužilac i mogući učinilac mogu izjaviti žalbu višem sudu, u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Žalba se podnosi Višem sudu preko Osnovnog suda. Razlozi zbog kojih rešenje može da se pobija nalaze se u članu 373. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013- odluka US, 74/2013- odluka US, 55/2014 i 87/2018) i glase: bitna povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešna primena materijalnog prava.

Dva dana pred istek zabrane privremene mere podnosi se Osnovnom sudu Tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici sa predlogom za izdavanje privremene mere. Podnosilac tužbe osoba C smatra da su njoj i osobi A život i zdravlje, kao i bezbednost ugroženi, i u tom smislu predlaže da sud pre nego što zakaže ročište donese Rešenje u kojem izdaje nalog za iseljenje tužene osobe B iz stana, zabranjuje se tuženoj osobi B približavanje osobi A i osobi C na udaljenosti manjoj od 300 metara, zabranjuje se tuženoj osobi B pristup prostoru oko mesta stanovanja osobe A i osobe C na udaljenosti manjoj od 300 metara, zabranjuje se tuženoj osobi B pristup oko radnog mesta osobe C na udaljenosti manjoj od 300 metara, zabranjuje se tuženoj osobi B da na bilo koji način uznemirava osobu A i osobu C. Podnosilac tužbe je osoba C.

Punomoćnik tužene osobe B podnosi zamoljicu za međunarodnu pravnu pomoć pozivajući sud da postupi po članu 177. Zakona o parničnom postupku koji se zasniva na tome da sudovi ukazuju pravnu pomoć stranim sudovima u slučajevima predviđenim zakonom, međunarodnim ugovorom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao i ako postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoći, i omogući po zamoljici saslušanje stranke osobe B u Osnovnom sudu druge države zbog privremenog rada jer nije u mogućnosti da prisustvuje glavnoj raspravi.

U zapisniku o glavnoj raspravi navedeno je da osoba C ostaje pri tužbi i tužbenom zahtevu da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na osobu A i osobu C, predlaže pismene dokaze dostavljene uz tužbu i saslušanje stranaka.

Punomoćnik tužene osporava tužbu i tužbeni zahtev jer se tužena osoba B trenutno nalazi u drugoj državi u kojoj radi. Tužba sadrži dokazne predloge koji nisu potkrepljeni dokazima a to znači da osoba C u tužbi navodi da tužena osoba B može da izvrši nasilje prema njoj ne zasnivajući na dokazima. Dokaz da ne postoji nasilje od tužene osobe B prema tužiocu osobi C zasniva se na Rešenju o hitnoj meri zato što u dokazima ne postoji izjava osobe C data u policiji u vezi tog događaja. Što se tiče nasilja za ubuduće u tužbi se ne navodi da je u roku od 30 dana tokom trajanja mere tužilac osoba C bila kod psihologa i da ima strah od tužene osobe B i nije priložila dokaze da joj se nešto dogodilo od strane tužene dok je trajala mera. Uobičajeno je išla na posao, viđala se sa prijateljima brinula o osobi A. Napominje da u roku od 30 dana tužena osoba B nije prekršila privremenu meru. Protivi se predlogu za određivanje privremene mere i navodi da tužena osoba B na predmetnom stanu ima pravo plodouživanja do određene godine.

Sud donosi Rešenje da se na narednom ročištu saslušaju parnične stranke. Tužena osoba B nalaže se dostavljanje pismene izjave overene kod Javnog beležnika druge države.

Zbog izgovorene pogrdne rečenice osobi B Centar za socijalni rad daje mišljenje o osobi A da nije moguće isključiti rizik od manifestovanja nasilnih oblika ponašanja tužene osobe B u odnosu na osobe A i osobe C i stoga smatraju da je svrsishodno da sud odredi mere zaštite od nasilja u porodici osobe B u odnosu na osobu A i C.

Punomoćnik tuženog osobe B uz žalbu podnosi prigovor stvarne i procesne legitimacije. Stvarna legitimacija je (legitimation ad causam) materijalnopravna veza između konkretnog zahteva za presudu i lica koja su u tužbi označena kao tužilac i tuženi. Procesna legitimacija (legitimatio ad processum) je ovlašćenje konkretnog tužioca da protiv konkretnog tuženog pokrene konkretnu parnicu. Tužbu za određivanje mere/mara zaštite od nasilja u porodici u smislu odredaba Porodičnog zakona, mogu podneti član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. Tužena osoba B nije izvršila nasilje prema tužiocu osobi C i na osnovu toga tužilac osoba C nema status žrtve. Pošto je tužilac osoba C majka osobe A podnela tužbu u svoje ime, u postupku mora dokazati da je prema njoj od strane tužene osobe B izvršeno nasilje u porodici, a kako je evidentirano da je osoba A maloletna žrtva nasilja u porodici koji je prema njemu tužena osoba B, tužbu je trebala da podnese tužilac osoba C kao zakonski zastupnik svog maloletnog deteta osobe A u njegovo ime a ne u svoje ime kako glasi tužba. Zakonsko zastupanje po članu 72. Porodičnog zakona zasniva se na tome da roditelj ima pravo i dužnost da zastupa dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta.

U zapisniku o glavnoj raspravi jedno od postavljenih pitanja punomoćnika tužene osobe B glasilo je „Da li je tuženi osoba B tokom izrečene privremene mere koja i dalje traje prišla vama i osobi A. Odgovor je glasio da nije i da se tužena osoba B nalazi u drugoj državi. Na pitanje „Da li je osoba B izvršila nasilje prema vama osobi C?“ Sledio je odgovor osobe C „osoba B čim je izvršila nasilje prema osobi A izvršila je i prema meni“.

Povodom prigovora aktivne legitimacije Viši sud nije se izjasnio. Kada se pročita odluka Višeg suda postavlja se pitanje da li je Viši sud pročitao žalbu i žalbene razloge tužene osobe B. Jer je obrazloženje Višeg suda kontradiktorno sa obrazloženjem žalbe.

Na ročištu za glavnu raspravu tužilja navodi da ostaje pri tužbi i tužbenom zahtevu i da nema novih predloga za dokazivanje. Punomoćnik tužene osporava tužbu i tužbeni zahtev i predlaže da sud odluči o aktivnoj legitimaciji o kojoj nije odlučio Viši sud. Ukazuje na kontradiktornosti iz Rešenja Višeg suda iz obrazloženja Višeg suda postoji indirektno nasilje prema osobi A i onda se postavlja pitanje prema kome je izvršeno direktno nasilje? Kako može biti indirektno nasilje prema osobi A kada je ceo slučaj zasnovan na tome da je osoba B izgovorila pogrdnu rečenicu osobi A. Osoba A je pozvala policiju i rekla da je prema njoj izvršeno psihičko nasilje. Kada je izgovorena pogrda rečenica niko nije bio prisutan u toj prostoriji. Nadalje navodi da tokom prethodnih ročišta uvek je bilo nesporna činjenica da tužena B tokom trajanja privremene mere koja i dalje traje nije prilazila i uznemiravala tužene i kako Viši sud može da napiše da je noću dolazila u njihov deo kuće i ugrožavala integritet tuženima? Osporava deo ožalbenog  rešenja koji se zasniva na tome da je to tuženoj osobi B jedina nekretnina i da se nalazi na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. To joj nije jedina nekretnina jer ona ima pravo plodouživanja do određene godine na tom stanu, ne nalazi se na Nacionalnoj službi za zapošljavanje jer radi u drugoj državi. Predlaže da sud odbije tužbeni zahtev zato što je neovlašćeno lice podnelo tužbu zato što tužilac u ovom vremenskom periodu nije izmenio a imao je mogućnosti da uredi tužbu.

O iznetom prigovoru tužene strane sud će odlučiti uz glavnu stvar.

ZAKLjUČAK

Osnovni sud donosi presudu mere zaštite nasilja u porodici u tajanju od godinu dana kojom određuje meru zaštite radi sprečavanja nasilja u porodici pa se nalaze tuženom osobi B sa trenutnim boravkom u drugoj državi da se odmah po prijemu presude iseli iz stana zabranjuje se tuženoj osobi B približavanje osobi A i osobi C na udaljenosti manjoj od 100 metara, zabranjuje se tuženoj osobi B pristup prostoru oko mesta stanovanja osobe A i osobe C na udaljenosti manjoj od 100 metara, zabranjuje se tuženoj osobi B pristup oko radnog mesta osobe C na udaljenosti manjoj od 100 metara, zabranjuje se tuženoj osobi B da na bilo koji način uznemirava osobu A i osobu C.

Uvod presude po članu 355. Zakona o parničnom postupku sadrži da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika veća, odnosno sudije pojedinca, ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika, vrednost predmeta spora, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, dana kada je presuda doneta i dan kada je presuda objavljena.

Iz uvoda presude :

„… u pravnoj stvari tužene osobe C i maloletne osobe A čiji je zakonski zastupnik osoba C…“

Presuda ne izlazi iz suda.

Zakonom o parničnom postupku u članu 377. propisano je da se žalba podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Punomoćnik tuženog podnosi žalbu u tri primerka za Viši sud, suprotnu stranku i svoju stranku.

Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2-93/20 od 18.02.2020. godine

Odbija se neosnovana žalba tužene B i potvrđuje presuda Osnovnog suda.

Iz obrazloženja

„… odredbom člana 205. Porodičnog zakona propisano je da u postupku u vezi sa porodičnim odnosima sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nije strana nije iznela.“

Pravnosnažnom presudom drugostepeni postupak je završen. Sud je utvrdio da mu Porodični zakon daje mogućnost da samostalno istražuje činjenice koje strane nisu iznele što bi se podvelo na samoinicijativno dopisivanje hemijskom olovkom imena i prezimena osobe A. Sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice uzeti kao dokazane. Prigovor aktivne legitimacije sud ne uzima kao dokaz koju treba dokazati već zanemariti.

Na ovom primeru videli smo da postoji zloupotreba Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Andreja Bošković advokat iz Aranđelovca