Zaštita kandidata pravosudnog ispita


Uslovi za polaganje pravosudnog ispita navedeni su u članu 2 Zakon o pravosudnom ispitu („Sl. glasnik RS“, br. 16/97). Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom fakultetu i koji je posle završenog pravnog fakulteta steklo dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili tri godine na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.

Zahtev za polaganje pravosudnog ispita podnosi se ministarstvu pravde do 15. dana u tekućem mesecu za naredni mesec u kojem kandidat namerava da polaže ispit.

Primer: Da li je potrebno da istekne stažiranje pre podnošenja prijave ili može da istekne stažiranje u vremenskom periodu dok se ne donese Rešenja o polaganju pravosudnog ispita, koje se kandidatu dostavlja najkasnije 10 dana pre održavanja ispita? Kako tumačiti član 2 Zakona o pravosudnom ispitu?

Na sajtu ministarsva pravde nalaze se informacije o polaganju pravosudnog ispita. Navodi se da se kandidatu saopštava pre početka pismenog ispita iz građanskog prava kog datuma i pred kojim ispitnim odborom polaže usmeni deo ispita.

Primer: Kandidatu se ne saopštava pred kojim ispitnim odborom polaže usmeni deo pravosudnog ispita pre početka polaganja pismenog dela ispita, već se informacija dobija nakon 10-tak  dana od dana održavanja pismenog ispita.

U Rešenju o polaganju pravosudnog ispita navedeni su datumi polaganja usmenog i pismenog dela ispita. Događa se da se datumi navedeni u Rešenju pomeraju i to unazad na štetu kandidata. Primer: ispit naveden 25. juna u Rešenju, polaže se 21. juna na osnovu naknadno donetog rasporeda polaganja pravosudnog ispita po odborima. Kandidatu ostaje da prihvati izmenjene uslove polaganja pravosudnog ispita.

U rasporedu polaganja pravosudnog ispita navodi se da se rezultati pismenog dela ispita saopštavaju pre usmenog održavanja ispita.

Primer: Kandidatu se saopšti da je ocenjen ocenom „ne zadovoljava“ na pismenom delu ispita. Pouka o pravima se zasniva na tome da ima pravo da izvrši uvid u rad i da podnese prigovor u roku od 24 časa od saopštenja.

Uvid u rad se zakazuje u vremenskom periodu kada se održava usmeni ispit. Mala je verovatnoća da će ispitivač preinačiti odluku i  imati vremena da izvrši detaljan uvid u rad kandidata, navede greške u radu i da nakon toga započne ispitivanje na usmenom delu ispita. Kandidatu ostaje druga opcija a to je podnošenje prigovora u roku od 24 časa predsedniku ispitnog odbora. Šta je potrebno da sadrži prigovor nije navedeno u zakonu. Da li se može napisati kvalitetan prigovor u roku od 24 časa za vreme polaganja ostalih ispita? Da li predsednik ispitnog odbora ima dovoljno vremena da odluči o prigovoru dok paralelno ispituje na usmenom delu ispita?

Zbog kratkog vremenskog perioda za podnošenje i odlučivanje o prigovoru donose se rešenja o odbijanju prigovora. Rešenje je konačno i protiv rešenja može da se podnese tužba Upravnom sudu. Koje dokaze u tužbi prilaže kadidat pored pismenog zadatka?

Prigovor na uspeh na usmenom delu ispita isto se podnosi u roku od 24 časa od saopštenja predsedniku ispitnog odbora. U prigovoru kandidat od dokaza prilaže  zapisnik u kome je evidentiran da je pristupio polaganju ispita. Ispitivači nemaju obavezu da vodi beleške o kandidatu, pitanjima koja postavljaju i dobijenim odgovorima. Da li svedok može da bude kandidat koji je isto polagao ispit i kako se ceni njegovo svedočenje? Jedini dokaz je mišljenje kandidata da je oštećen dobijenom ocenom na ispitu. Na osnovu Rešenja kojim se odbija prigovor  na uspeh na usmenom delu ispita, postavlja se isto pitanje,  kojim dokazima kandidat raspolaže da bi mogao podneti tužbu Upravnom sudu a da se tužba ne zasniva samo na „mišljenju kandidata“ i odbijajućem Rešenju?

Iz navedenih primera postavlja se pitanje koliko je kandidat pravosudnog ispita zaštićen na polaganju pravosudnog ispita?

 

 

 

Autor: Andreja Bošković

1 komentar

Dodajte vaš
  1. 1
    advokat Aleksandar Stojšić

    Još jedna otežavajuća okolnost postoji za kandidata. Po mišljenju Upravnog suda koje se može naći ako se u paragrafu ukuca „PRAVNA PRIRODA REŠENJA KOJIM JE ODBIJEN PRIGOVOR KANDIDATA IZJAVLJEN NA PRAVILNOST OCENE USPEHA NA PRAVOSUDNOM ISPITU“ vidi se da postoji stav da se ne može voditi upravni spor protiv odluke po prigovoru kandidata.

+ Leave a Comment


CAPTCHA Image
Reload Image