Čitajući knjigu Svedok istorije kolege Veljka, nakon dvadeset godina u advokaturi, našla sam se u jednom sasvim novom svetu. Veljko Guberina je pisao o svojim životnim teškoćama, ali ne i o teškoćama sa kojima se svaki advokat susretao u svakodnevnom probijanju kroz državni sistem. Reklo bi se da on te teškoće nije ni primećivao. Toliko je voleo advokaturu, da joj je posvetio ceo život i praktično živeo za nju.
Veljko Guberina je pisanjem o svom odrastanju, izbeglištvu, gimnaziji, roditeljima i prijateljima, zatvorskim danima, studijama i Ljubljani i nazajd toliko željenoj advokatskoj praksi, ostavio iza sebe štivo pred kojim će malo koji advokat ostati ravnodušan. Takođe, njegovo svedočanstvo o odbranama, prilikom kojih se uvek obraćao i „srcu i razumu“, mnogim advokatima će pokazati put. Put pravog i velikog advokata.
Advokat mora da zna sve i da bude u svim tokovima društva, govorio je, i opisao svoje prisustvo i na krštenju i na sahrani, na svim bitnim pozorišnim predstavama, na svakom koncertu gde se okupljala beogradska elita, ne odbijajući u svojoj profesionalnoj praksi poziv za odbranu i kada bi dolazio iz bilo kog grada tadašnje države. Politiku je pratio pozorno, kako domaću tako i onu koja je obeležila kretanja u celom svetu, znajući da ista sa druge strane pozorno prati advokaturu.
Veljko Guberina nije odobravao prisustvo žena u advokaturi, obrazlažući da advokat advokaturi mora da se da ceo, a žena, koja je majka i stub kuće, nije u mogućnosti da odgovori tom zahtevu. Tradicionalan stav koji je vreme donekle gazilo ali je suštinski Veljko Guberina bio u pravu, barem u onom delu kada je govorio o posvećivanju.
Danas kada se opraštamo od kolege Veljka, rekla bih da onaj deo iz advokatskog kodeksa u kojem se govori da advokat u svakom trenutku mora da čuva ugled profesije, za primer generacijama koje dolaze, uvek može uzimati život i profesionalni doprinos velikog advokata, Veljka Guberine.

Prvog januara 2016.
Advokat: Mirjana Milić Drvenica