advokat Miloš Kuzman

Krajem januara 2014. godine zvanično su otvoreni pristupni pregovori Republike Srbije sa Evropskom unijom. I pre tog datuma predstavnici Advokatske komore Srbije učestvovali su u aktivnostima koje je Republika Srbija preuzimala u okviru napora da do otvaranja pristupnih pregovora dođe dok je u poslednje dve godine ta saradnja intenzivirana.

Jedna od obaveza koju bi Republika Srbija trebalo da ispuni na svom putu ka Evropskoj uniji je usklađivanje propisa koji se odnose na advokaturu sa propisima Evropske unije. Ovde se prvenstveno misli na važeći Zakon o advokaturi, ali i na Statute nacionalne i regionalnih komora, te Kodeks profesionalne etike advokata i druge sektorske propise. Stoga je i cilj učešća predstavnika advokatske profesije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom upoznavanje sa obimom i suštinom izmena koji navedeni propisi moraju pretrpeti, te aktivan rad na njihovoj izmeni u cilju zaštite tradicionalnih standarda i ciljeva advokatske profesije.

Pristupni pregovori su intenzivirani u poslednjih mesec dana početkom aktivnog ispitivanja usklađenosti relevantnih propisa o advokaturi sa propisima Evropske unije od strane stručnjaka angažovanog u okviru projekta koji finansira sama Evropska unija. Načelni plan koji je predložilo Ministarstvo pravde Republike Srbije je da se nacrt izmenjenog Zakona o advokaturi nađe u skupštinskoj proceduri do prve polovine 2018. godine, do kada bi po procenama ministarstva ostalo dovoljno vremena da se nacrt zakona pripremi i da se članstvo blagovremeno upozna sa predloženim izmenama. Nakon donošenja izmenjenog Zakona o advokaturi pristupilo bi se izmeni ostalih propisa od značaja za advokaturu.

Istovremeno se u stručnoj javnosti pojavila strepnja da najavljene izmene mogu dovesti do uvođenja netradicionalnih rešenja u sektorske propise o advokaturi koji bi za krajnju posledicu imali povećano angažovanje stranih advokata koji dolaze iz zemalja članica Evropske unije i velikih domaćih advokatskih kancelarija a sa druge strane učestalo gašenje individualnih advokatskih kancelarija. Ovakve tvrdnje ne odgovoraju istini i najbolje se mogu opovrgnuti posmatranjem primera zemalja u okruženju sa sličnom (ako ne i identičnom) pravnom tradicijom koje su u skorije vreme postale punopravne članice Evropske unije.

Najsvežiji je primer Republike Hrvatske koja je postala članica Evropske unije sredinom 2013. godine. Pristupanjem Evropskoj uniji Republika Hrvatska je „otvorila” tržište advokatima koji su dolazili iz drugih država članica Evropske unije to jest liberalizovala je uslove pod kojima ti advokati mogu da obavljaju delatnost u Republici Hrvatskoj. Ni u Republici Hrvatskoj, kao ni u Republici Sloveniji, nakon pristupanja Evropskoj uniji nije došlo do značajnijeg priliva advokata iz drugih država članica Evropske unije koji su dobili pravo da obavljaju profesionalnu delatnost u tim državama na isti način kao domaći advokati. Preciznije, dopustićete mi da se kolokvijalno izrazim, ovi se slučajevi mogu nabrojati na prste ne doduše jedne već dve ruke.

Ovakvom epilog možemo prvenstveno zahvaliti iz razloga što su tržišta kako Republike Hrvatske tako i Republike Slovenije nedovoljno zanimljiva advokatima iz drugih zemalja članica Evropske unije da bi se u njima stalno nastanjivali. Dalje, iako znatno liberalniji nego uslovi za upis drugih stranih advokata u imenik nacionalne advokatske komore, uslovi za upis advokata koji dolazi iz države članice Evropske unije u imenik domaćih advokata nisu ni malo jednostavni (u Republici Hrvatskoj traži se da kandidat položi test poznavanja hrvatskih pravnih propisa koji se polaže po programu za polaganje pravosudnog ispita, itd.). Stoga je malo verovatno da će nakon pristupanja Evropskoj uniji u Republici Srbiji situacija biti drugačija.

Šta više, možemo očekivati veći priliv poslova domaćim advokatima nego što je to do sada bio slučaj. Procena je da se domaćim advokatima od pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj uniji obim posla u proseku povećao do 30%. Ovo je posledica atraktivnosti ulaska hrvatskog tržišta pod okrilje Evropske unije, koja je činjenica zainteresovala strane ulagače da svoj posao razvijaju unutar nove države članice a za ostvarivanje svojih poslovnih poduhvata logično je da su pravne usluge potražili od domaćih advokata koji su već verzirani na tržištu.

U ovom trenutku ne bih ulazio u detaljnu analizu pojedinačnih rešenja kojima će se izmeniti postojeći propisi o advokaturi. Ovo iz razloga što i sami predstavnici advokature uz pomoć stručnjaka i svojih kolega iz drugih evropskih advokatskih komora te Saveta advokatskih komora i udruženja pravnika Evrope (CCBE) u ovom trenutku analiziraju postojeće stanje propisa i sastavljaju nacrte mogućih budućih rešenja. Napomenuo bih samo da, kakva god nova rešenja budu ponuđena u okviru propisa koji se odnose na advokaturu, ona za svoju posledicu, kako nam je pokazano iz uporedivih primera, ne bi trebalo da imaju izmenu postojećeg stanja na tržištu na štetu domaćih advokata.

Autor: advokat Miloš Kuzman