Судска пракса: Датум предаје поднеска пошти


Пошиљка која је послата суду пре истека законског рока сматра се благовременом, иако је у суд приспела после истека рока, јер дан када је поднесак предат пошти сматра се даном предаје ономе коме је упућен, ако је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем а препорученом пошиљком може се сматрати свака пошиљка која је означена бар кодом, бројевима и ознаком Републике Србије, без обзира да ли носи ознаку Р или АА.

 

из образложења:

„Из списа предмета се утврђује да је кривични поступак против окривљеног АА кога је у поступку бранио адвокат ЖЈ окончан доношењем пресуде Основног суда у Крагујевцу К 2187/13 од 15.05.2014. године којом је окривљени АА на основу одредбе члана 423. тачка 2) ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези 289. став 1. КЗ и одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Ова пресуда је постала правноснажна дана 06.11.2014. године. Даље, из списа предмета се утврђује да је решењем Основног суда у Крагујевцу К 2187/13 од 25.11.2015. године суд одлучујући о захтеву браниоца окривљеног од 05.11.2015. године, који је запримљен у суд дана 05.11.2015. године, досудио трошкове кривичног поступка окривљеном АА у износу од 496.500,00 динара који су оштећени дужни да надокнаде и наложено је оштећенима ББ, ВВ и ГГ да по правноснажности тог решења солидарно исплате трошкове браниоцу окривљеног АА, адвокату ЖЈ износ од 496.500,00 динара. Основни суд у Крагујевцу је решењем Кв 2/16 од 14.01.2016. године, одлучујући о жалби пуномоћника оштећених као тужилаца ББ, ВВ и ГГ, адвоката МА укинуо решење истога суда К 2187/13 од 25.11.2015. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање налазећи да је побијаним решењем повређена одредба члана 262. став 3. ЗКП. Потом, из списа предмета се утврђује да је решењем Основног суда у Крагујевцу К 2187/13 од 19.01.2016. године, одбачен као неблаговремен захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА, уз образложење да је бранилац овог окривљеног супротно одредби члана 262. став 2. ЗКП захтев за накнаду трошкова поднео након истека рока од једне године од дана правноснажности пресуде и то дана 20.11.2015. године. Даље, из списа предмета се утврђује да је Основни суд у Крагујевцу решењем Кв 401/16 од 01.09.2016. године одбацио као неблаговремену жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката ЖЈ од 21.04.2016. године, изјављену против решења о трошковима тога суда К 2187/13 од 13.01.2016. године уз образложење да предметна жалба, супротно члану 20. Правилника о општим условима за обављање поштанских услуга суду није достављена препорученом пошиљком која носи ознаку Р, већ поштанском пошиљком предатом пошти дана 21.04.2016. године са ознаком АА, због чега се не може сматрати да је предметна жалба поднета у законом прописаном року од три дана од дана достављања ожалбеног решења – 04.04.2016. године.

По оцени Врховног касационог суда, овако дати разлози нижестепеног суда у побијаним решењима не могу се прихватити као правилни.

Наиме, одредбом члана 262. став 2. ЗКП прописано је, између осталог, да подаци о висини трошкова и захтев за њихову накнаду се могу поднети најкасније у року од једне године од дана правноснажности пресуде или решења из става 1. овог члана.

Одредбом члана 225. став 2. ЗКП прописано је, између осталог, да кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућен. Дакле, следствено цитираној законској одредби, Врховни суд налази да се препорученом пошиљком има сматрати свака пошиљка која је означена бар кодом, бројевима и ознаком Републике Србије, без обзира да ли носи ознаку Р или АА.

Одредбом члана 466. став 2. ЗКП прописано је, између осталог, да се жалба изјављује у року од три дана од дана достављања решења.

Следствено изнетом, захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА поднет је дана 05.11.2015. године препорученом пошиљком АА000805055РС а не дана 20.11.2015. године када је приспела у суд, дакле, не пре истека рока од једне године од дана правноснажности пресуде – 06.11.2014. године, због чега се предметни захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА сходно одредби члана 262. став 2. ЗКП, по оцени Врховног касационог суда има сматрати благовременим.

Осим тога, а сходно цитираној законској одредби члана 225. став 2. ЗКП и датом тумачењу исте, жалба браниоца окривљеног АА, изјављена против решења Основног суда у Крагујевцу К 2187/13 од 19.01.2016. године поднета суду препорученом пошиљком АА000084526РС7964 дана 07.04.2016. године (а не како се то погрешно наводи у побијаном решењу дана 21.04.2016. године), а које ожалбено решење је бранилац адвокат ЖЈ примио дана 04.04.2016. године, што произилази из доставнице за лично достављање, дакле, сходно одредби члана 466. став 2. ЗКП жалба је достављена у законом прописаном року од три дана од дана достављања решења и иста се има сматрати благовременом.

Како је на изнети начин нижестепени суд учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се основано жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката ЖЈ указује, то је Врховни касациони суд као основан усвојио поднети захтев, побијана решења укинуо и предмет вратио првостепеном суду који ће у поновном поступку одлучити о захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА, адвоката ЖЈ, који је, како је то већ напред наведено поднет у законом прописаном року.“

(Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 431/2017 од 23.5.2017. године)

 

 

+ Тренутно нема коментара

Додајте ваш


CAPTCHA Image
Reload Image