Advokat iz AKB-a je/nije oštećeni i zato (ne) može da bude branilac u krivičnom postupku

Kao što svi znate, krajem prošle radne nedelje Upravni odbor Advokatske komore Beograda je na sednici održanoj 08.07. 2016. god.doneo je i objavio Saopštenje zavedeno pod brojem 3312-1-5/2016 u kojem je utvrdio da se dva privredna društva bave “u najmanju ruku nedozvoljenom trgovinom a i nedozvoljenim posredovanjem“, zbog čega će svakog advokat koji bude prekršio zahtev UO AKB da ‘’pozove na disciplinsku odgovornost u slučaju suprotnog postupanja od navedenog zahteva’’. Da sada ja dalje ne prepričavam sadržinu Saopštenja, mislim da se postavlja jedno suštinsko pitanje. Naime, ako pođemo od pretpostavke da će ova privredna društva da nastave svoj rad, te da će u skladu sa tim predsednik AKB-a da podnese krivičnu prijavu zbog krivičnog dela Nedozvoljena trgovina iz člana 243. KZ-a RS. To bi praksi značilo sledeće:

Postoji velika verovatnoća da će ova dva privredna društva da se obrate advokatima koji su članovi one iste advokatske komore koja protiv njih podnosi krivičnu prijavu.

Ovaj sled događaja dobija na značaju ako se uzme u obzir će AKB da podnese krivičnu prijavu u svojstvu oštećenog eventualnim krivičnim delom, a ne u svojstvu nekog ovlašćenog tužioca. Međutim pre tog suštinskog pitanja postavlja se jedno drugo pitanje: Ko je sve oštećeni ovim delom? Da li je to AKB ili advokati učlanjeni u AKB ? čini se da najviše razloga ima za to da se usvoji neko treće rešenje pa da se konstatuje da su i AKB i advokati učlanjeni u AKB “saoštećeni“ to jest, da su i jedni i drugi oštećeni. Naposletku treba da se kaže i ovo svaki advokat kao što je poznato može da obavlja svoju delatnost na teritiriji cele Srbije, bez obzira u kojoj komori bio upisan, pa bi radi toga svi advokati u Srbiji mogli da se smatraju oštećenim eventaulnim delom, no čini se da je to jedno suviše ekstanzivno tumačenja, mada ne i lišeno svakog argumenta kako se to na prvi pogled čini.

Značaj ovog pitanja još i više dobija na važnosti kada se imaju u vidu odredbe člana 73. stav 3. tačka 1. ZKP-a koji uređujući sposobnost advokata u krivičnom postupku propisuje zabranu advokatu da bude branilac, ako je između ostalog i oštećeni delom zbog kojeg se vodi krivični postupak.

Imajući u vidu sve navedeno, konačno se dolazi do pitanja koje je povod ovog bloga: Da li bi advokat koji je član AKB-a mogao da bude branilac nekog od dva pomenuta privredna društva u eventualnom krivičnom postupku? Da li bi time bilo narušeno pravo na slobodan izbor branioca eventaulno okrivljenog?

Po mom skromnom mišljenju ne bi bilo ugroženo, ali priznajem ima argumenata i za suprotno razmišljanje.

Kojem god se rešenju priklonili, izvesno je da u pomenutom Saopštenju nema ni slova o ovom pitanju. Za pretpostaviti je to učinjeno u nadi da do krivičnog gonjenja neće da dođe .

Bilo kako bilo u neko skorije vreme na ovo pitanje moraće da se da odgovor, jer….sva je prilika da ova dva privredna društva nisu izolovani slučajevi.

O kako bih voleo da se varam……

Autro: Marko Jović, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom