RODNA RAVNOPRAVNOST U UPRAVLjANjU I PRIMER DOBRE RODNE PRAKSE U SRBIJI

Bojana Bogojević

Rodna ravnopravnost je deo ljudskih prava. Ljudska prava moraju biti garantovana i obezbeđena svakom članu društva. Bez postojanja jednakih mogućnosti, uslova i grancija za poštovanje i uživanje ljudskih prava nije moguće zamisliti jednu demokratski uređenu državu. Upravo rodna ravnopravnost pretpostavlja da i muškarci i žene imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje ljudskih prava.

U našem prezentu, žene i muškarci su u velikom broju slučajeva žrtve različitih oblika diskriminacije. Na žalost društvene, političke , radno pravne i mnoge druge nejednakosti su i dalje veoma zastupljene.

Potrebno je istaći da se u EU rodna ravnopravnost smatra neophodnim uslovom za ostvarivanje ciljeva rasta, zapošljavanja i sveukupnog napretka društvene zajednice.

Sve neravnopravnosti po osnovu roda moguće je uspešno rešiti najpre kroz usvajanje i nakon toga kroz aktivnu implementaciju i primenu novih pristupa u svim oblastima života.

Cilj uvođenja rodne ravnopravnosti u glavne tokove je transformacija neravnopravnih društvenih struktura u strukture koje su ravnopravne i pravične i za žene i za muškarce.

U korporativnom svetu uočeno je da kompanije koje imaju visoku zastupljenost žena na vodećim pozicijama aktivno rade na tome već decenijama.

Veoma čest slučaj je da direktori koji se zalažu za rodnu ravnopravnost ne razmišljaju samo u interesu maksimizacije profita, već to doživljavaju lično. Oni su najverovatnije i sami bili žrtve diskriminacije ili su bili svedoci iste i njenih posledica. Morali su veoma naporno da rade da bi uspeli i zbog toga imaju želju da bar pokušaju, sada kada su u mogućnosti da drugima učine lakšim put ka uspehu. Ako ništa drugo, onda im bar mogu otvoriti vrata, koja su do sada bila zabravljena diskriminacijom.

Da bi jedna korporativna politika u težnji ka rodnoj ravnopravnosti imala uspeha nisu dovoljni samo pojedinačni pokušaji direktora ili pojedinaca na rukovodećim pozicijama, već je neophodno u taj poduhvat uključiti ceo menadžment sa posebnim osvrtom na HR deo. Ali obzirom da sve počinje sa vrha, neophodno je da rukovodeći ljudi kompanije budi aktivni i da imaju čvrstu veru i želju za implementacijom rodne ravnopravnosti. Uspešne kompanije konstatnto rade na rodnoj ravnopravnosti uz neophodno vođstvo HR-a na tri veoma važna područja:razvoj talentovanih žena, planiranje naslednika i merenje rezultata.

U Srbiji značaj ekonomskog osnaživanja žena i koristi koje iz toga proizilaze niko ne osporava, ne samo iz ugla ženskih prava nego i sa stanovišta ekonomskog napretka i same produktivnosti.

Ovde se najpre radi o pitanju pravde i jednakosti. Jer ukoliko zaista želimo da imamo poslovni svet koji će biti funkcionalan moramo se boriti za jednaku zastupljenost polova, a ne da iz njega izostavimo pola populacije.

Na žalost u srpskoj realnosti, bar onoj koja se tiče dela formalnog zapošljavanja još uvek nije ostvarena jednakost između žena i muškaraca.

Nezaposlenost žena Srbiju je pozicionirala među zemlje sa najvišim stepenom nezaposlenosti u Evropi što je dovelo do toga da je položaj nezaposlene žene takav da ona ima slabe izglede za stalno zapošljavanje, zapošljavanje na poslove sa niskim ili neredovnim isplatama, niskim i neredovnim isplatama naknada za nezaposlene, te malim šansama za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili profesionalnu reorijentaciju.

Na žalost prema podacima žensko preduzetništvo se u Srbiji i dalje može okarakterisati kao mikro jer u skoro 99 % ta preduzeća upošljavaju manje od deset radnika i to je uglavnom poslovanje koje se vezuje za sektor usluga i orjentisano je na lokalno tržište. Razlog tome se osim rodne diskriminacije može tražiti i u činjenici da su se žene kasnije uključile u biznis, ali i u tome što se one češće opredeljuju na zatvaranje svojih preduzeća od svojih muških konkurenata, jer se često nalaze u nekonkurentnom položaju usled čega je njihovo poslovanje samim tim teško održivo kao produktivno na duže staze.

Politika jednake mogućnosti pretpostavlja proaktivan pristup naročito od strane državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave. Neophodno je da pristup bude usmeren na ostvarivanje postavljenih ciljeva i pretpostavki da žene i muškarci u stvarnosti i praksi imaju i uživaju ista prava i slobode pri čemu su lišeni bilo kog oblika direktne ili indirektne diskriminacije.

Srbija se kada je reč o rodnoj ravnopravnosti nalazi na 42. mestu od 136 država sveta koje su bile obuhvaćene izveštajem Svetskog ekonomskog foruma.

Na ovom mestu neophodno je istaći primer dobre prakse politike rodne ravnopravnosti i antidiskriminacionog pristupa po osnovu roda Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu koja je preduzela neophodne mere u skladu sa navedenom antidiskriminacionom politikom po osnovu roda.

U skladu sa antidiskriminacionim propisima Republike Srbije, Univerzitetska dečija klinika je tokom avgusta 2014. godine usvojila Odluku o finansijskoj nadoknadi troškova pratilaca pacijenata u kojoj se određuje da se kao pratilac pacijenta smatra roditelj / usvojitelj / staratelj / hranilac ili drugo blisko lice iz porodice, bez obzira na pol.

Važno je istaći da je prema podacima međunarodne organizacije Interplanetarne Unije Srbija se nalazi na 23.mestu liste država sa najvećim brojem žena u parlamentu ( 33,2 % ) , što je stavlja na poziciju ispred većine država članica EU, i ispred država iz regiona.

Bitno je istaći da je u 2016. godini Republika Srbija postala prav država van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti. Navedeni indeks meri napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u sledećim oblastima:

rad ( učešće u poslovima, podela poslova i kvalitet poslova koji obavljaju žene);
novac ( ekonomska situacija žena i pristup finansijskim resursima);
znanje ( dostignuća o obrazovanju, podele u stopama obrazovanja, konstantno učenje);
trošenje vremena (usklađivanje između posla, brige o domaćinstvu i porodici, društvene aktivnosti);
moć ( učešće u politici, društvena moć i ekonomska moć );
zdravlje ( pristup zdravstevnim uslugama, zdravstveni status).
I pored dosadašnjih zakonskih obaveza, podzakonskih regulativa i postojećih dobrih praksi kompanija, i dalje je više nego potrebno da se korporativna znanja i prakse u Srbiji dodatno unaprede iz oblasti ženskih prava i rodne ravnopravnosti, kako bi to doprinelo izgradnji snažnog uzajamnog delovanja aktera iz različitih sektora, uključujući državni sektor i civilno društvo, koji će udruženim snagama aktivno delovati na planu promocije rodne radnopravnosti u svojim odnosima sa poslovnom zajednicom.

Promocija rodne ravnopranvnosti u poslovnoj zajednici ogleda se u programima koji su usmereni na zapošljavanje žena, od kojih je najznačajniji onaj koji se tiče kontinuiranog obrazovanja i učenja tokom celog života

Nadamo se i verujemo da će pozitivan primer Parlamenta i Univerzitetske dečije klinike slediti mnogi, jer ne možemo očekivati da će nejednakost na osnovu roda nestati sama preko noći, nego da je reč o dugotrajnom procesu koji zahteva učestvovanje svakog pojedinca bez izuzetka.

Autor: Bojana Bogojević, Diplomirani pravnik – položen pravosudni ispit