Andreja Bošković

Krivična presuda

U krivičnom postupku, presuda predstavlja najvažniju sudsku odluku. Presudom se po pravilu odlučuje o glavnoj krivičnoj stvari, tj. o kazneno-pravnom zahtevu ovlašćenog tužioca, posle ispitivanja njegove osnovanosti. Nakon izricanja presude, sledi njeno saopštavanje. Saopštavanje je stavljanje na znanje sadržine odluke licima koja imaju interes da je saznaju. Saopštavanjem presude prestaje biti interna stvar suda i postaje činjenica pravnog poretka sa svim svojim pravnim dejstvima i pravnim posledicama. Presuda se saopštava objavljivanjem i dostavljanjem. Objavljivanje je javno, ne samo za stranke već uopšte, za samu javnost. Posle objavljivanja a pre dostavljanja presuda mora biti pismeno izrađena. Pismeno izrađena presuda pruža svedočanstvo o svom postojanju i svojoj sadržini i omogućuje kontrolu njene zakonitosti i pravilnosti, jer dobija oblik službenog akta i snagu javne isprave. „Odmah po izlasku iz suda krivična presuda „ide u ruke“ čitalaca.“. Čitalac se tada upoznaje sa presudom. Kako čitalac može razumeti krivičnu presudu koja je prekomerno anonimizovana? Da li se može povući granica do koje mere jedna krivična presuda treba da bude anonimizovana?

Anonimizacija/pseudonimizacija

Anonimizacija presude predstavlja potpuno uklanjanje svih ličnih podataka o osobama koje se u njoj spominju: počinioci, svedoci i žrtve. Pored zakona o zaštiti podataka o ličnosti, anonimizacija se zasniva i na Uredbi EU 2016/679 Evropskog Parlamenta i Saveta od 27.04.2016. godine o zaštiti fizičkih lica u odnosu na obradu podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka (Opšta uredba o zaštiti podataka).

Članom 4 st. 1 tačkom 5 Uredbe EU 2016/679, definisana je„pseudonimizacija” kao obrada podataka o ličnosti na takav način da se podaci o ličnosti više ne mogu povezati s konkretnim licem na koje se podaci odnose bez korišćenja dodatnih informacija, pod uslovom da se takve dodatne informacije čuvaju odvojeno i da se na njih primenjuju tehničke i organizacione mere da bi se obezbedilo da podaci o ličnosti ne mogu da se povežu s fizičkim licem čiji je identitet određen ili se može odrediti.

informisanje javnosti o ratnim zločinima

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine obuhvata pravo na pristup suđenjima i dokumentaciju iz predmeta (optužnice, presude, transkripti i audio/video zapisi glavnih pretresa) pravo na snimanje suđenja i pravo na čuvanje sudskih spisa. Kako javnost može da se informiše o sudskim postupcima za ratne zločine i njihovim utvrđenim činjenicama ako se dokumentacija iz predmeta anonimizuje do mere nečitljivosti? U situaciji u kojoj se sa sudskim postupcima odugovlači, pravovremeno i potpuno informisanje u postupku žrtvama postaje još važnije. Umesto toga, posle nekoliko godina suđenja, objavi se presuda koja je anonimizovana na način da postaje nečitljiva i neupotrebljiva za pravnu analizu. Upoznavanje javnosti sa žrtvom i javno pominjanje njenog imena i prezimena predstavlja vid satisfakcije za žrtvu i preduslov za priznanje patnji koje je pretrpela na osnovu svog ličnog svojstva.“

rad nadležnih sudova

Sudovi se pozivaju na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji propisuje uslove, načine i ograničenja u prikupljanju i obradi podatak o ličnosti. Zaštita podataka o ličnosti vrši se anonimizacijom, ali pošto Republika Srbija nema zakonsku regulativu o anonimizaciji sudskih i tužilačkih odluka, ova oblast je delimično uređena internim aktima sudova. Tako su Pravilnik o anonimizaciji, do sada usvojili Vrhovni kasacioni sud i Apelacioni sud, dok takve Pravilnike nemaju Tužilaštvo za ratne zločine i Viši sud u Beogradu. Oni zasnivaju anonimizaciju na svom tumačenju zakona, pa se imena žrtava prekomerno anonimizuju, zbog čega je zainteresovana javnost često prinuđena da se za informacije koje nedostaju obrate Povereniku za informacije od javnog značaja.

rad Poverenika za informacije od javnog značaja

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, propisuje da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja i da se takva informacija od javnog značaja učini dostupnim javnosti.  Zakon propisuje da se informacije izuzetno mogu podvrći ograničenjima propisanim zakonom ako je to neophodno radi zaštite od ozbiljnije povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu. Istovremeno, Zakon propisuje je da se nijedna odredba ovog zakona ne sme tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koju on propisuje.

U pogledu anonimizacije presuda, Poverenik za informacije od javnog značaja zauzeo je stanovište da se imena i prezimena optiženih za ratne zločine ne anonimizuju, jer je u javnom interesu da se ti podaci znaju. Međutim, kada su u pitanju imena i prezimena žrtava, Poverenik smatra da bi se njihovim objavljivanjem ozbiljno ugrozilo njihovo pravo na privatnost. Ovakav stav nije u skaladu sa interesom javnosti da zna sve činjenice o počinjenim ratnim zločinima, što uključuje i ko su bile žrtve. Štaviše, ova pozicija je u suprotnosti sa dugogodišnjim stremljenjem žrtava da njihovo sradanje bude javno priznato.

primer: predmet Srebrenica-Branjevo

Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Spk.Po2 br. 1/2016, dana 27.01.2016. godine doneo je presudu u kojoj se prihvata sporazum o priznanju krivičnog dela Kto br. 1/16-Sk.br. 1/16 od 22.01.2016. godine zaključenog između Tužilaštva za ratne zločine i optuženog Gojković Brane. Gojković je priznao da je kao pripadnik 10 diverzanskog odreda Vojske Republike Srpske, 16. jula 1995. godine, na ekonomiji Branjevo učestvovao u streljanju zarobljenih Srebreničana. Pored izvršene anonimizacije ličnih podataka okrivljenog izvršena je i anonimizacija imena i prezimena saizvršilaca. Pri tome imena saizvršilaca su javno vidljiva u optužnici, saizvršioci su pravnosnažno osuđeni i u presudama Haškog tribunala i Suda Bosne i Hercegovine, navedena su njihova imena, a sa tim presudama šira javnost je još ranije upoznata preko sredstava javnog informisanja. Takođe se te presude mogu naći i na zvaničnim sajtovima ova dva suda. Zašto se onda vrši anonimizacija njihovih imena u presudi? Za to nije bilo nikakvog razloga. Njihovom anonimizacijom Viši sud u Beogradu je prekršio i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, jer prema istom „zaštitu ne uživaju podaci koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima.

zaključak

Sećanje na žrtve genocida u Srebrenici obeležava se 11. jula 2017. godine . Tog dana se ukopavaju posmrtni ostaci žrtava koje su indentifikovane tokom prethodnih godinu dana, a javnost se na razne načine informiše o činjenicama koje su utvrđene o počiniocima i žrtvama. Masakar u Srebrenici koji je trajao u periodu od 11. jula do avgusta 1995. godine, još uvek zahteva odgovore na pitanja – zašto se to dogodilo i ko je odgovoran? Odgovornost, posle 22. godine, izgleda tako da je presude za zločin u Srebrenici prekomerno anonimizovana da se sakrivaju imena pravnosnažno osuđenih saizvršilaca ovog zločina. Da li se donošenjem anonimizovanih presuda može ostvariti „kruna sudijskog rada“a? Šta žrtve Srebrenice, javnost i mediji dobijaju prekomernom anonimizacijom? Dobijaju dokumente koji su nečitljivi, i koji  onemogućavaju saznanje činjenica o počinjenim zločinima, počiniocima i žrtvama. Prekomernom anonimizacijom krše se „principi UN za borbu protiv nekažnjivosti koji utvrđuje“da svi ljudi imaju neotuđivo pravo da znaju istinu o zločinima koji su počinjeni i okolnostima koji su do njih dovele“, organizacije čija je članica i Srbija. 

korišćena literatura:

Momčilo Grubač, „Krivično procesno pravo“, Beograd, 2016.g

Miodrag Majić, „Veština pisanja prvostepene krivične presude, Sl. glasnik RS, 2016.g

Pravilnik o izmeni i izostavljanju (pseudonimizaciji i anonimizaciji) podataka u sudskim odlukama, Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda održana 20.12.2016.g,

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine 2016, Fond za humanitarno pravo,

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Sl. Glasnik  RS br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010.

Sudska dokumentacija iz predmeta Srebrenica-Branjevo

Tekst je napisan u okviru Škole tranicione pravde Fonda za humanitarno pravo, objavljenog u biltenu „kroz PRISTUPANjE ka PRAVDI, na stranici: http://www.hlc-rdc.org/?p=34099

Verziju na engleskom jeziku preuzmite ovde              

Autor: advokatski pripravnik Andreja Bošković