ЛГБТ (LGBT) је скраћеница за именовање различитих група. Њом се означавају различите сексуалне и полно/родне особе.

Л (лезбејка је жена коју естетски, сексуално и романтично привлаче друге жене, и која са другим женама остварује емоционални, сексуални и партнерски однос.)

Г (геј је мушкарац кога естетски, сексуално и романтично привлаче други мушкарци, и који остварује емотивне, сексуалне и партнерске односе са другим мушкарцима.)

Б (Бисексуалност представља сексуалну склоност ка особама оба пола)

Т (Трансродност је ознака за родне индентитете особа (мушки, женски, оба, ниједан), које се не уклапају у традиционалне бинарне моделе полно/родних подела, односно особа чији родни идентитет није једнак њиховом полу)

Правни оквир:

Устав Републике Сбије (”Сл. гласник РС”, бр. 98/2006)

Забрана дискриминације

Члан 21.

Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Закон о забрани дискриминације (”Сл. гласник РС”,бр 22/2009)

У члану 2, објашњава појмове дискриминације и дискриминаторског поступања, док у лична својства уводи родни индентитет и сексуалну оријентацију. Тешки облици дискриминације налазе се у члану 13 став први а члан 21, говори о дискриминацији на основу сексуалне оријентације. Члан 56. предвиђа казне за такво поступање.

члан 13

1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета;

Дискриминација на основу сексуалне оријентације

Члан 21

Сексуална оријентација је приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији.

Свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Члан 56

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако лице или групу лица позове да се јавно изјасне о својој сексуалној оријентацији, односно ако спречи изражавање њихове сексуалне оријентације, у складу са овим законом (члан 21).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Кривични законик Републике Србије (”Сл. гласник РС” бр. 85/2005, 88/2005-испр, 107/2005-испр., 72/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014), 2012. године, допуњен је чланом 54а:

Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела.

Закон о јавном информисању и медијима (”Сл. глсник РС”, бр. 83/2014 и 58/2015)

Забрана дистрибуције информације или другог медијског садржаја

Члан 59

2) акт непосредног насиља према лицу или групи на основу расе, националне припадности, политичке припадности, вероисповести, сексуалне опредељености, инвалидитета или другог личног својства, а од објављивања информације непосредно прети озбиљна и непоправљива последица чије се наступање не може спречити на други начин.

Закон о раду (”Сл. гласник РС” бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014)

забрана дискриминације, чл. 18

Забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Закон о социјалној заштити (”Сл. гласник РС”, бр. 24/2011

Начело забране дискриминације

Члан 25

Забрањена је дискриминација корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства.

Поводом питања образовања, њихова права налазе се у Закону о високом образовању, Закону о ученичком и студенском стандарду као и Закону о младима.

Закон о високом образовању (”Сл. гласник РС”, бр. 76/2005, 100/2007- аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015- аутентично тумачење и 68/2015)

Право на високо образовање

Члан 8

Право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем, без обзира на расу, боју коже, пол, сексуалну оријентацију, етничко, национално или социјално порекло, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, статус стечен рођењем, постојање сензорног или моторног хендикепа или имовинско стање.

Закон о ученичком и студенском стандарду (”Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 55/2013)

Забрана дискриминације, насиља и злостављања у установи

Члан 36

У установи су забрањене активности којима се на отворен или прикривен начин угрожавају, омаловажавају или дискриминишу групе и појединци по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, узраста, сексуалне оријентације, психичког или физичког инвалидитета, конституције или се подстиче на такво понашање.

Закон о младима (”Сл. гласник РС”, бр. 50/2011)

Начело једнакости и забране дискриминације

Члан 5

Сви млади су једнаки.

Андреја Бошковић

Забрањено је свако прављење разлике или неједнако поступање према младима, посредно или непосредно, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, верског убеђења, језика, друштвеног порекла, имовног стања, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, психичког или физичког инвалидитета, здравственог стања, физичког изгледа, сексуалне оријентације, родног идентитета и другог стварног, односно претпостављеног личног својства.

Постепено успевамо да права ЛГБТ особа уведемо у разне законе, како би им омогућили права и заштиту која им је потребна. У Републици Србији, различитост полова представља један о услова за закључење брака. За сада ЛГБТ особе, кроз институт фраус легис (изигравање закона), склапају брак. Јер стварају вештачку тачку везивања (промена држављанства) у намери да изиграју материјално императивне прописе нашег законодавства. Закључењем таквог брака и тражењем признања стране судске одлуке по Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља, довешће до одбијања признања такве одлуке. Међутим, временом се мењају правила јавног поретка. Јавни поредак увек делује у облику и садржини какви постоје у моменту доношења одлуке, а то би значило да преднацрт Грађанског законика Републике Србије који је у члану 2214, дефинише брак као и Породични закон али са назнаком да ће на јавној расправи свестрано сагледати могућности законског регулисања истополних заједница.

Аутор: адв. приправник Андреја Бошковић