Marko Jović

Oglas za posao! Hm….pa i nije neka tema za raspravljanje, zar ne? Naročito ne na blogu koji je posvećen advokaturi. Sa druge strane, danas bi mogla da se povede rasprava o opštem kvalitetu značajnijih pravnih akta (presuda, optužnica itd.) a kamoli o oglasima za posao. Ipak ja mislim da možemo da se složimo oko sledećeg: Od oglasa za posao i sličnih dokumenata počinje neka elementarna korporativna kultura, a ta kultura je bojim se ugrožena, a kada je ona ugrožena , ugrožena je i advokatura….pa makar ona bila i korporativna.
Veoma često možete u oglasu za posao da pročitate da se kao uslov navode sledeći izrazi: “najmanje srednja stručna sprema“ zatim “srednja stručna sprema, viša ili visoka“ i tako dalje. Ova pojava je naročito izražena u oglasima za administrativne poslove ali naravno nije ograničena samo na tu vrstu oglasa. Na prvi pogled, u tome što nekome ko traži radnika nije važna vrsta i stepen stručne spreme nije ništa začuđujuće. No, šta kaže zakon? Zakon o radu ( “Sl. glasnik RS“ br. 24/2005…..75/2014) u odredbi posvećenoj opštim uslovima za zasnivanje radnog odnosa (čl. 24.) predviđa da:
-radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (stav 1.) ,
-se tim pravilnikom utvrđuju organizacioni delovi poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca (stav 2.)
-za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom (stav 3.)
-pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca (stav 4.)
-se obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih (stav 5.)
Na logično pitanje :Kakve veze ima pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta sa oglasom za posao, možda može najbolje da se odgovori potpitanjem: kako poslodavac zna koji i kakav zaposleni mu treba, ako je taj pravilnik loš ili ga uopšte i nema?
Sa druge strane nije teško da se zaključi da u većini oglasa za posao ne postoje podaci o tome ko, kada i na osnovu koje odredba opšteg akta poslodavca ih je doneo. Zbog čega može da se postavi pitanje pravne valjanosti takvih oglasa.
Inače ovakav sadržaj i raspored odredaba člana 24. Zakona o radu postoji u našem pravu nešto manje od dve godine, tačnije od poslednjih izmena i dopuna od 18.07.2014. god. Mislim da ne bi bilo na odmet napomenuti da je su poslednje izmene i dopune zakona o radu donete po hitnom postupku. Ovakav način donošenja pravdan je između ostalog, i time da pravni okvir za veće zapošljavanje i investiranje u privredu. Ovom prilikom ja ne bih otvarao pitanje političke (ne)opravdanosti primena zakona, zanimljiviji bi mi bio stav Unije poslodavaca Srbije, ili Srpske asocijacije mendžera o pitanjima vezana za kvalitet oglasa za posao, ili pitanju ekonomske opravdanosti donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizacijia.
Kakvo god stanje stvari bilo jedno je sigurno. Unutar onih poslodavaca koji imaju prema zakonu imaju obavezu donošenja pomenutog pravilnika a isti nemaju, po mom skromnom mišljenju, ne mogu da imaju dobro uređene radne odnose na srednji i dugi rok. Sa druge strane gotovo da je sigurno da je takva atmosfera “pogodno tle“ za razvoj mobinga, diskriminacije i drugih neželjenih pojava. U takvim okolnostima, kada dođe do problema advokat nema previše izbora, a oštećeni još manje, a sve zajedno to nije u interesu advokature, ali ni zaposlenih…kojima advokatura služi.

Autor: Marko Jović, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom