Advokatska zakletva glasi: „Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature“.

Da li advokat zaboravlja datu zakletvu kada nedopušteno stiče klijente? Kodeks profesionalne etike advokata u načelu odmerenosti propisuje da advokat ne sme da nudi svoje profesionalne usluge, niti da stiče klijente reklamom, nelojalnom konkurencijom, na nečastan ili na drugi nedopušten način.

ZABRANA REKLAMIRANjA

Advokat ne sme javno da hvali svoje znanje i sposobnosti niti da se reklamira. Smatra se da advokat krši zabranu reklamiranja naročito kada:

Ističe, deli ili u javnim medijima, u elektronskom predstavljanju i u drugim publikacijama objavljuje saopštenja kojima nudi svoje usluge, ili kada dozvoljava da takve ponude budu unete u oglase i reklamni materijal drugih pravnih i fizičkih lica. Dozvoljeno je da advokat oglašava promene u javnim medijima, najviše dva puta u periodu od šest meseci posle nastupanja promene koje se odnose na otvaranje, preseljenje i preuzimanje kancelarije, i udruženje i prestanak udruženja advokata u zajedničku advokaturu.

Nije dozvoljeno da advokat organizuje ili koristi usluge posrednika, agenata ili trećih lica koji ga reklamiraju, a naročito kada u tu svrhu dogovara upućivanje klijenata sa licima u pritvoru ili zatvoru i licima zaposlenim u policiji, sudu, tužilaštvu, upravi i drugim ogranima vlasti.

Nije dopušteno da advokat daje drugome svoje posetnice ili blanko punomoćja radi dalje raspodele potencijalnim klijentima. Dozvoljeno je da u izuzetnim situacijama kada stranci predstoji duža odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat može dati na potpis ili primiti potpisano nepopunjeno punomoćje. U opravdanim slučajevima izjava i potpis punomoćja mogu se pribaviti posredstvom lica u koje i stranka i advokat imaju poverenje, uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri bez odlaganja, čim mu okolnosti to dozvole.

Nije dozvoljeno da advokat označava kancelariju, njen štampani materijal i druga obeležja (tabla, pečat, memorandum, posetnice) na preterano upadljiv i neodmeren način. Advokat može imati samo jednu advokatsku kancelariju. Advokatska kancelarija ne sme da bude označena drugim nazivom, osim nazivom „advokat“ i imenom i prezimenom advokata. Putokazom izvan kancelarije, niti putokazom u zgradi koji bi predstavljao ponovljenu tablu, ili stvarao zabunu ukoliko u istoj zgradi ima više od jednog advokata, ili tablom isturenom izvan ravni fasade zgrade, ukoliko postoji prikladno mesto da se tabla postavi u ravni fasade (što je danas uobičajena pojava kod javnih beležnika). Advokatska kancelarija ne sme da bude označena tablom penzionisanog ili preminulog advokata, ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije, drugog advokata koji radi u istoj kancelariji ili na mestu na kome je bila kancelarija, u periodu dužem od godinu dana od penzionisanja ili smrti. Takođe nije dozvoljeno isticati advokatsku kancelariju stručnom ili akademskom titulom advokata ili oznakom specijalizacije, koji nisu priznati u skladu sa zakonom ili opštim aktima advokatske komore. Zajednička advokatura, u zavisnosti od oblika organizovanja nosi naziv „zajednička advokatska kancelarija“, sa imenima i prezimenima svih advokata koji su njeni članovi, ili naziv „advokatsko ortačko društvo“ sa imenom društva. Pečat advokata ne sme biti okruglog oblika, niti imati sadržaj drugačiji od zakonom propisanog. Amblem kancelarije ako ga advokat ima, ne sme nositi državna obeležja, niti obeležja advokatske komore ili drugih organa i organizacija.

Nije dozvoljeno da advokat daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. Dozvoljeno je da advokat učestvuje u javnim raspravama o radu pravosuđa, pravnim problemima i drugim pitanjima od opšteg značaja, dozvoljeno je da pokreće inicijative za donošenje, reformisanje, ili osporavanje zakona i drugih propisa.

Nije dozvoljeno da advokat traži da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodiče i slične priručnike kao izuzetni advokat ili u okviru grupe izuzetnih advokata. Dozvoljeno je da u znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature za njen razvoj i napredak dodeli „Zlatna plaketa  Advokatske komore Srbije za životno delo“ i „Plaketa Advokatske komore Srbije“. Pored priznanja, advokatu se može dodeliti i „Povelja advokatske komore Srbije“ za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi u organima Advokatske komore Srbije i za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruženja i organizacija.

Nije dozvoljeno da advokat na senzacionalistički i samohvalisav način predstavlja u javnosti svoje predmete, sposobnosti i uspehe. Ali je dozvoljeno da advokat u naučnoj, pedagoškoj, publicističkoj i drugoj javnoj delatnosti, ima pravo da iz predmeta u kome je zastupanje u toku, uz objektivan pristup, stručno obrađuje konačno rešena procesnopravna pitanja i ukazuje na povrede osnovnih sloboda i prava čoveka.

ZABRANA NELOJALNE KONKURENCIJE

Advokat ne sme da stiče klijente nelojalnom konkurencijom. Smatraće se da advokat pribegava nelojalnoj konkurenciji, naročito kada:

Koristi poznanstva i veze sa osobama u organima vlasti, javnim službama, medijima i drugim organizacijama koje saobraćaju sa najširim građanstvom, da bi dogovorio sistematsko upućivanje klijenata.

Generalno ili mimo uslova predviđeni Kodeksom nudi besplatno zastupanje ili zastupanje za nagradu nižu od one koja je propisana advokatskom tarifom. Tarifom o nagradama i naknadama za rad advokata dozvoljeno je da advokat može u pismenom obliku sa strankom ugovoriti nagradu u iznosu koji je manje  od iznosa propisanog tarifom, ali ne manji od 50% tog iznosa. Kodeks, izuzetno dozvoljava advokatu da iz humanih razloga i obzira prema klijentu koji je u materijalnoj oskudici, naplatu nagrade prilagodi platežnim sposobnostima klijenta, bilo tako što će prihvatiti delimičnu isplatu ili isplatu po okončanju postupka, bilo tako što će se, ukoliko se klijent nalazi u izuzetnom siromaštvu, naplate nagrade od njega odreći i prihvatiti naplatu, po pravnosnažnoj odluci, od suprotne stranke ili iz budžetskih sredstava nadležnog organa, ukoliko se za to ostvare zakonske pretpostavke. Advokat može (izuzetno) umesto predujma u novcu ili hartija od vrednosti, ugovori zakonom dopušteno obezbeđenje druge vrste, pod uslovom da time ne ograničava poslovnu delatnost klijenta.

Nije dozvoljeno da se advokat preporučuje svojim prethodim radom u pravosuđu, upravi, ili organima predstavničke ili izvršne vlasti, ili svojim prethodnim ili postojećim profesionalnim, političkim i društvenim angažmanom. Dozvoljeno je da advokat iznosi svoje osnovne podatke o rođenju, školovanju, naučnom ili stručnom usavršavanju, objavljenim radovima, opredeljenju za određenu granu prava, poznavanju stranih jezika, društvenim i profesionalnim funkcijama advokata. Dozvoljeno je da ovi podaci budu predstavljeni u štampanom materijalu koji se daje strankama ili klijentima, ili u sredstvima elektronske komunikacije.

Nije dozvoljeno da advokat obećava ili nagoveštava korišćenje veza i sopstvenih i tuđih neprofesionalnih uticaja, ili uticaja koje može da ostvari zahvaljujući svom prethodnom zaposlenju ili prethodnom ili postojećem profesionalnom, političkom ili društvenom angažmanu.

Nije dozvoljeno da advokat javno označava rad neradnim danima ili mimo uobičajenog radnog vremena. Takođe, nije dozvoljeno da advokat prima za saradnike sudije, tužioce i njihove zamenike, funkcionere i islednike u policiji, ili rukovodioce službe u sudu, tužilaštvu i organima uprave. Načelo samostalnosti dozvoljava da advokat samostalno odlučuje o načinu rada svoje kancelarije i o zapošljavanju saradnika, pripravnike i osoblja.

ZABRANA NEČASNOG ILI DRUGOG NEDOPUŠTENOG PRIDOBIJANjA KLIJENATA

Advokat ne sme da stiče klijente na nečasan i drugi nedopušten način. Smatra se da advokat pribegava nečasnom i drugom nedopuštenom sticanju klijenata, naročito kada:

Obećava uspeh, daje nerealne procene, ili dovodi stranku i klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta. Prilikom prihvatanja zastupanja advokat će klijentu ukazati na svoju ocenu činjenične i pravne prirode predmeta i na vrstu i osnovne osobine postupka koji će biti primenjen.

Nije dozvoljeno da advokat omalovažava druge advokate. U cilju održavanja dobrih kolegijalnih odnosa, kao izraza međusobnog uvažavanja i čuvanja ugleda advokatske profesije, advokat treba da se prema kolegi ophodi učtivo, bez omalovažavanja, ogovaranja, vređanja ili drugog napada na ličnost i da kolegu ne poistovećuje sa njegovim klijentom.

Nije dozvoljeno da advokat podstiče ili osporava uverenje stranke ili klijenta u efikasnost korupcije, ili predlaže ili nagoveštava sopstveno sudelovanje u korupciji, osim ako on ili klijent raspolažu dokazima koji bi predstavljali osnov za podnošenje krivične ili disciplinske prijave.

Smatra se da advokat pribegava nečasnom načinu sticanja klijenata ako stupa u kontakt sa klijentima kolega i navodi ih da na njega prenesu zastupanje, ili preuzima klijente kolega na način suprotan Kodeksu. Svaka stranka ima pravo na slobodan izbor advokata. Advokat od koga stranka zahteva da preuzme zastupanje u predmetu u kome je zastupa drugi advokat, dužan je da: se ne upušta u ocenjivanje kvaliteta rada kolege koji zastupa, da obavesti stranku da zastupanje ne može preduzeti pre nego što je advokatu koji zastupa otkazana punomoć i pre nego što stranka od tog advokata pribavi i prikaže potvrdu da mu ne duguje naknadu za zastupanje. Da obavesti stranku o obavezi da advokata koji zastupa upozna sa činjenicom da mu se njegov klijent obratio, osim ako se stranka opredeli samo za savetovanje. Pre nego što se prihvati da zastupa stranku koja tvrdi da je u istoj stvari prestao da zastupa drugi advokat, advokat je dužan: da se na pouzdan način uveri da je ranije zastupanje prestalo i da se uvidom u potvrdu kolege koji je ranije zastupao uveri da mu stranka ne duguje naknadu za zastupanje.

Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima. Nije dozvoljeno da advokat na raspravama i u drugim javnim istupanjima u svojstvu advokata izaziva incidente, u nameri da nametne utisak odvažnosti i stekne popularnost.

Nije dozvoljeno da advokat ustaljeno prima stranke ili klijente van kancelarije, ili kad su izuzetno razlozi za kontakt van kancelarije opravdani, to čini na neprikladnim mestima. Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružati pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.

Advokata treba da preporučuje stručnost, sposobnost, uspeh, ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem. Advokat je dužan da zastupa stručno, sa znanjem za koje je stekao kvalifikacije. Advokat treba da prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje. Cilj pravnog obrazovanja je i izučavanje pravnih veština, razvijanje osećanja za etičke vrednosti i zaštitu ljudskih prava i sloboda, podsticanje brige za rad u korist klijenta i pružanje podrške zakonitoj delotvornosti pravosuđa. Čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada advokata. Pouzdanje u tajnost podataka koje je klijent preneo advokatu od suštinske je važnosti za pružanje pravne pomoći, pravne sigurnosti i sprovođenje pravde. U zastupanju, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti, advokat treba da čuva vlastiti ugled i ugled advokature. Načinom rada i života advokat treba da doprinosi značaju, društvenoj ulozi i pravnoj neophodnosti advokature, podrazumevajući da advokat klijente stiče na častan i dopušten način.

Autor: Andreja Bošković, advokat iz Aranđelovca