Jako je nezahvalno sa pozicije advokatskog pripravnika, nekoga kome iznad svega manjka iskustva, kako životnog, tako i u struci, komentarisati previranja u domaćem pravosuđu. Konkretno mislim na ono što se proteklih dana dešava, i što će se tek dešavati u vezi sa strukovnim udruženjem CEPRIS imajući u vidu predstojeću sednicu Visokog saveta sudstva.

Međutim, ono što mi daje jednu sasvim novu perspektivu jeste upravo ta svežina i neko prisustvo ideala za koje smatram da verovatno u susretu sa stvarnošću , takvom kakva jeste, nestanu posle nekog vremena.
Neću se upuštati u analiziranje Ustava Srbije niti Zakona o sudijama jer su to pre mene učinili oni mnogo pozvaniji.
Pitanje koje postavljam razmišljajući na tu temu jeste – Gde se u koordinatnom sistemu srpskog pravosuđa tačno nalazi sudija?
Dubokog sam ubeđenja da je položaj sudije u društvu daleko ispod onoga što bi bilo poželjno i gde bi sudija bio smatran intelektualcem prve vrste i kao takav poštovan i cenjen od strane okoline. Međutim, stvarnost nam pokazuje znatno drugačiju sliku, ali verujem da i to nije bez razloga.
Upravo nam primeri poput ovog koji je pred nama proteklih dana pokazuju koliko je krhka i nestabilna nezavisnost sudija, koja je sam stožer i uporište sudijskog ugleda i autoriteta.
Naime, od koga su to sudije nezavisne ako još od „reforme sudstva“ žive u strahu da će se takvo nešto ponoviti?
Od koga su to sudije nezavisne ako, poput (bivšeg) sudije Vučinića, trpe posledice za svoje ustavom i zakonom propisane postupke?
Od koga su to sudije nezavisne ako čak postoji i šansa da im funkcija bude proglašena nespojivom sa članstvom u udruženju čiji su ciljevi usmereni na unapređenje pravosuđa?
Kada je izvršen udar na advokaturu, advokatura je stala rame uz rame i odbranila se. Ako se sudije ne povedu tim primerom vrlo je upitan status sudije u budućnosti, posebno uzevši u obzir trenutno stanje.
Što se tiče slučaja CEPRIS čini mi se da ocena Predsednika Višeg suda u Beogradu ne stoji, jer kakvo to poverenje u sudije treba da imamo mi koji se u svojstvu advokata nađemo u sudnici, ako predsednik suda izuzimanjem sudije Trešnjeva iznosi stav da sudija nije dovoljan profesionalac da postupa nepristrasno u postupku u kom je jedan od branilaca u istom strukovnom udruženju pravnika kao i on?
Iako je samo po sebi presedan i izuzetno čudno i neuobičajeno to što će Visoki savet sudstva odlučivati o spojivosti sudijske funkcije sa članstvom u tačno određenom udruženju, ipak se nadam da će taj organ postupiti tako da uzdigne integritet sudija, a samim tim i sudske vlasti, kao (na papiru) ravnopravne grane vlasti i dokaže da sudije nisu pisari i poslušnici nego nosioci sudske vlasti i osobe značajnog integriteta koje će umeti da se u pravosuđu sutrašnjice, kada, nadamo se, sve dođe na svoje mesto, zauzmu zaslužene pozicije u društvu.

Autor: Aleksandar Antonić, advokatski pripravnik