Медијација у случајевима злостављања на раду у Републици Србији


Први део: Закон о посредовању у решавању спорова

Медијација је начин решавања спорова преговарањем уз помоћ треће неутралне особе, уз претходни договор две стране да им трећа особа (медијатор) помогне да у једном неформалном и поверљивом поступку пронађу обострано задовољавајуће решење за њихов спор кроз преговарање и договарање. Улога медијатора заснована  је на помоћи странама у спору да разумеју природу проблема препознајући скривене интересе страна и различите могућности које су битне за решавање проблема у целости или бар једног његовог дела. Посао медијатора јесте да олакша вођење преговора омогућавањем разговора страна у спору о њиховим проблемима и начину решавања тих проблема.

Предности медијације су бројне. Поступак је по правилу бржи и једноставнији од судског поступка, при томе штеди време и средства странака. Парнични поступак покреће се тужбом. Тужба мора бити уредна, благовремена и дозвољена. Законом је прописано који су битни елементи тужбе и ако се они не задовоље, долази до одбацивања тужбе. Поред наведеног, потребно је платити таксу за тужбу. Одређење надлежности суда заснива се на његовој стварној и месној надлежности. Ако се тужба поднесе ненадлежном суду, суд доноси решење да се оглашава ненадлежним и предмет упућује надлежном суду. То значи да је одређени период прошао док није утврђена надлежност суда за поступање у предметној ствари. С друге стране поступак посредовања није формалан као парнични поступак и потребно је контактирати са медијатором зато што Закон о посредовању у решавању спорова није уредио место где се медијација одржава и тиме су избегнуте последице неутврђивања стварне и месне надлежности. У парничном поступку таксативно је наведено у којим случајевима суди веће или судија појединац. Ако је суд био непрописно састављен, битна је повреда одредбе парничног поступка која је један од разлога за побијања пресуде. У поступку посредовања наведено је да посредује посредник (медијатор) или више посредника, али није експлицитно наведено у којим предметима поступају самостално или у већу, колико чланова чини веће и како дефинисати статус комедијатора. Потребно је Законом уредити наведена питања. На припремном рочишту предлажу се докази који ће бити изведени на главној расправи. Ако је случај компикованији, на главној расправи неће доћи до закључења већ ће бити заказано наредно рочиште, а потом још неколико рочишта. У току парничног поступка најчешће се предлаже извођење доказа вештачењем. То доводи до додатних трошкова. Ако се на главној расправи поставе питања која нису правна и одреди вештачење, потребно је ангажовати стручног саветника, поред већ ангажованог адвоката. Доношењем првостепене пресуде која није правноснажна и извршна и није задовољила повређена и угрожена права странке, странка може изјавити редовни правни лек а то је жалба и платити таксу на жалбу. Незадовољна потврђеном првостепеном пресудом може уложити ванредне правне лекове који опет изискују додатно трошкове.

Потребно је имати на уму да се сваки поднети поднесак и извршена радња у парничном поступку новчано плаћа и да је  исход судског спора неизвестан.

У поступку медијације није потребно подносити тужбу или било какав поднесак. Потребно је контактирати са медијатором и заказати термин за медијацију. Медијација може да се обави у просторијама медијатора али и на сваком другом месту под условом да се супротна страна сложи. Из тога произилази да се медијација може одржати и у неформалном амбијенту, јер Закон о посредовању у решавању спорова није уредио место и време одржавања медијације тако да је странкама и медијатору препуштено да сами одлуче о времену и месту одржавања медијације. Насупрот наведеном, у суду се рочишта одржавају од 07,30 до 15,30 часова радним данима. Ако странка у спору ради у то време, мора напустити своје радно место и одазвати се на позив суда, што је доводи у непријатну ситуацију, јер се поставља питање, да ли ће остварити сразмерну зараду на основу времена проведеног на раду тог дана? Може се догодити да рочиште које јој је заказано одређеног дана и у одређеном термину не буде одржано, буде померено за неколико сати зато што судија касни са претходним рочиштем, или странка закасни на рочиште које може да се одржи и без њеног присуства. У сваком наведеном примеру сносе се одговарајуће последице. Због преоптерећености судова предметима, судије су приморане да за свако рочиште одвоје од 15 до 30 минута, па се поставља питање да ли у том периоду може спор да се расправи и закључи. Да ли је 30 минута довољно да се један спор оконча?

За окончање спора потребно је много више времена и то се може остварити у поступку медијације која пружа могућност одржавања састанка у договореном дану, на месту без унапред ограниченог времена трајања састанка и то се постиже применом начела добровољности. У поступку медијације није потребно ангажовати вештака, стручног саветника и адвоката. Не постоје редовни и ванредни правни лекови.

Постоје три основна начина за упућивања на медијацију и то су: аутоматско упућивање, упућивање на медијацију пре покретања парничног или другог одговарајућег поступка и упућивање које следи након покретања парничног или другог одговарајућег поступка. Услови за примену посредовања су: да је реч о односима у којима стране могу слободно да располажу својим захтевима и да другим законом није прописана искључива надлежност суда или другог органа, без обзира када се спроводи, пре или после покретања судског или другог поступка. Поступак посредовања покреће се закључењем споразума о приступању посредовању.  Ако су се стране приликом закључења уговора обавезале да ће спор да реше путем посредовања, страна је дужна да писаним путем предложи другој страни закључење споразума о приступању посредовању. Када једна страна упути предлог за закључење споразума о приступању посредовању, друга страна је дужна да се о наведеном предлогу изјасни писаним путем у року од 15 дана од дана достављања предлога.У парничном поступку, када тужена страна добије тужбу, у обавези је да поднесе одговор на тужбу. У противном доноси се пресуда због пропуштања. Плаћа таксу на одговор на тужбу која се одређује на основу вредности спора. На основу поднете тужбе и одговора на тужбу заказује се припремно рочиште. Пре одржавања припремног рочишта странке су изложене трошковима судског поступка за разлику од страна у поступку посредовања.

У току спровођења поступка посредовања посредник упознаје странке са циљем посредовања, улогом посредника, правилима и трошковима поступка . Посредник може да води заједничке или одвојене разговоре са странкама. Уз сагласност странке може супротној страни да пренесе предлоге и ставове добијене у  разговору са странком. „Свака страна може одустати од даљег учешћа у било којој фази поступка .“ Посредник може обуставити поступак посредовања  ако сматра да даље спровођење поступка  није целисходно.

Поступак посредовања окончава се: закључењем споразума о решавању спора    посредовање; одлуком посредника да се поступак обуставља, јер даље вођење поступка није целисходно; изјавом једне стране да одустане од даљег спровођења поступка, осим у случају ако у поступку посредовања учествује више страна, које након одустанка једне од страна одлуче да наставе поступак посредовања и протеком рока од 60 дана од дана закључења споразума о приступању посредовању, осим уколико се стране не споразумеју другачије .

Када се поступак посредовања спроводи на основу упута или другог органа, посредник је дужан да обавештење о начину окончања поступка посредовања достави суду или другом органу.  Поступак посредовања који је посебним законом предвиђен као услов за вођење судског или другог поступка, покренут и окончан одлуком посредника да се поступаак обуставља, јер даље вођење поступка није целисходно, или изјавом једне стране да одустаје од даљег спровођења поступка, осим у случају ако у поступку посредовања учествују више страна, који након одустанка једне од страна одлуче да наставе поступак посредовања, посредник је дужан да обавести надлежни орган или организацију о исходу поступка посредовања.

Покретањем поступка посредовања почиње застој застарелости потраживања у односу на захтев поводом кога се спроводи поступак посредовања. Застој застарелости не може трајати дуже од 60 дана. По истеку рока од 60 дана рок застарелости наставља да тече. Ако је законом одређен посебан рок за подношење тужбе, тај рок не тече док поступак посредовања траје, али не дуже од 60 дана .

Споразум о приступању посредовању закључује се у писаној форми  којим се потврђује избор посредника, уређују међусобна права и обавезе у складу са начелима посредовања, утврђују трошкови посредовања и друга питања од значаја за спровођење поступка посредовања. Споразум производи правно дејство самим чином потписивања странака, медијатора, њехових законских заступника и пуномоћника ако их је било у поступку посредовања. Није потребно да протекне парициони рок као у судском поступку да би могао споразум да произведе дејство извршности. Потписом странака и медијатора споразум у медијацији постаје коначан и извршан ако је оверен у суду или код јавног бележника.

Други део: Закон о спречавању злостављања на раду

„Злостављање на раду је свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља или положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.“ 

Заштита од злостављања код послодавца остварује се у поступку: посредовање код послодавца, утврђивање одговорности запосленог који се терети за злостављање код послодавца и пред надлежним судом.

Покретање поступка посредовања није обавезно када је извршилац злостављања одговорно лице у правном лицу или послодавац са својством физичког лица.  Пре покретања поступка за заштиту од злостављања, запослени који сматра да је изложен злостављању, треба јасно да стави до знања лицу за које сматра да врши злостављање да је његово понашање неприхватљиво и да ће потражити законску заштиту ако такво понашање не престане. Захтев за заштиту од злостављања у писменом облику подноси се одговорном лицу код послодавца, односно послодавцу са својством физичког лица, или другом лицу које има овлашћење да прими захтев. Захтев за заштиту од злостављања код послодавца може се поднети у року од 6 месеци од дана када је последњи пут извршена радња која представља злостављање. Активну легитимацију имају: жртва (мобингована особа), представник синдиката, лице надлежно за послове безбедности и здравља на раду и представник запослених за безбедност и здравље на раду.

Послодавац, односно овлашћено лице код послодавца, дужно је да у року од 3 дана од дана пријема захтева за заштиту од злостављања, странама у спору предложи посредовање као начин решавања њиховог спорног односа. У року од 3 дана од дана пријема предлога послодавца, стране у спору споразумно одређују или бирају лице за вођење поступка посредовања. Стране у спору споразумно бирају посредника, то је лице које ужива поверење странака у спору и поступа непристрасно и независно. Његов циљ заснива се на томе да помогне странама у спору да постигну споразум. Поступак посредовања окончава се у року од 8 радних дана од дана одређивања, односно избора посредника. Ако постоје оправдани разлози, посредник може да продужи поступак посредовања за рок до 30 дана. У случају да поступак посредовања није успео, јер није постигнут договор о посреднику, послодавац је дужан да запосленог који се жалио на злостављање одмах обавести да посредовање није успело.

Поступак посредовања окончава се: закључењем писменог споразума страна у спору; одлуком посредника после консултовања са странама да се поступак обуставља, јер даљи поступак није оправдан; изјавом стране у спору о одустајању од даљег поступка.

Посредовање је успело када стране закључе писмени споразум. Споразум мора да садржи мере које спречавају да се понашање које представља злостављање понови, њиме се могу прецизније уредити правила понашања у даљим међусобним контактима сукобљених страна, путем споразума може да се тражи и неки облик задовољења. Споразум може да садржи и препоруке послодавцу о отклањању могућности настављања злостављања.

Ако се поступак посредовања заврши одлуком посредника да се поступак обуставља или због одустајања страна у спору, посредник је дужан да у року од 3 дана, од истека рока за завршетак посредовања, странама у спору и послодавцу достави одлуку о обустављању поступка.

Ако поступак посредовања не успе, а постоји основана сумња да је злостављања било или да је наводна мобингована особа злоупотребила право на заштиту, послодавац је дужан да покрене поступак за утврђивање одговорности запосленог. Мере које послодавац тада предузима односе се на: опомену; удаљење са рада од 4 до 30 радних дана без накнаде зараде; трајно премештање у другу радну околину; отказ уговора о раду ако након изречене мере понови злостављање у року од 6 месеци. Послодавац је у обавези да запосленог коме, по мишљењу медицине рада, прети непосредна опасност по живот или здравље или од настанка ненадокнадиве штете, до окончања поступка премести у другу радну околину или удаљи са рада уз накнаду зараде. Запослени може да одбије да ради ако послодавац не предузме поменуте мере.

Запослени који сматра да је изложен злостављању а који није задовољан исходом поступка посредовања, односно поступка за утврђивање одговорности запосленог, који се терети за злостављање, може да поднесе тужбу суду у року од 15 дана од дана пријема обавештења да посредовање није успело, односно од пријема одлуке о утврђивању одговорности запосленог којим није задовољан. Уколико посредовања није било, рок за подношење тужбе је 6 месеци од последњег понашања за које се верује да представља злостављање. Стварну надлежност у спору поводом злостављања на раду има Виши суд.

Трећи део: закључак

Посматрајући установу медијације са  академског аспекта, последњих деценија је постигнут  напредак утолико што се ова правна дисциплина редовно изучава на факултетима. Захваљујући медијском простору, грађани данас знају и располажу општим информацијама о медијацији. Међутим, често нису спремни на поступак медијације зато што не могу да виде ефекте њене примене, која подразумева да постоје особе које спроводе медијацију, спорови погодни за медијацију и место где се врши медијација. Највећи проблем су места за спровођење медијације којих има премало. Отварањем центара даје се могућност грађанима да виде и доживе поступак посредовања. Поред  отварања Центара  и одређивања ко су медијатори, потребно је уредити и остала питања која се односе на време у коме се  одржава поступак посредовања. Треба обезбедити безбедност учесника у току поступка посредовања.

У домаћем праву, потребно је извршити измене и допуне Закона о парничном поступку у коме би се прописало да је, за спорове који се воде против државе, обавезно подношење предлога за поступак посредовања пре подношења тужбе суду. Целисходно је донети упутство по коме ће судије странкама објаснити поступак посредовања. Потребно је извршити измене Закона о посредовању у решавању спорова поводом оверавања споразума од стране  суда или јавног бележника, залагати се да споразум постигнут у поступку посредовања има снагу извршне исправе без њихових овера. Такође, целисходно је допунити Тарифу о наградама и накнадама посредника којом се странке обавезују да уплате неповратни износ трошкова за припремање медијације пре закључења споразума о приступању у медијацији. Треба детаљније регулисати независност медијатора, који се првенствено заснива на томе да медијатор који је запослен код послодавца, може код њега вршити услуге посредовања.

Положај медијатора у овом тренутку није задовољавајући. Један од разлога је што медијатори не врше медијацију као самостални посао већ као хонорарни. Закон о посредовању у решавању спорова захтева да се медијатор у току једне календарске године усавршава најмање 10 часова, што никако није довољно. Увођењем више часова обавезног усавршавања подигла би се свест да медијација може да буде самостални посао.

Примена медијације у радним односима утиче на побољшање људских права зато што се жели постићи договор преговарањем две супротстављене стране, а то су запослени и послодавац. Поред тога, медијација помаже у решавању конфликта у закључивању колективних уговора између послодаваца и репрезентативног синдиката. Када наступи штрајк, медијација представља најбољи, најбржи и најједноставнији пут за решење  сукоба изазваног штрајком. Када запослени између себе имају проблем, примениће се медијација пре арбитраже и судског поступка, јер ће допринети бржем решавању сукоба.

Најважија ствар је начин доношења одлуке. Парнични поступак се темељи на чињеницима и доказима којима странке располажу и на основу приложеног веће суда или судија појединац доноси мериторну одлуку. У медијацији странке доносе одлуку. Питање је која је улога медијатора у поступку, ако странке саме доносе одлуку. Медијатор води поступак и због своје објективности сагледава проблем између странака и својим питањима усмерава их да дођу до најбољег решења за њих. Право решење најбоље зна сама странка.  Не зна га медијатор, ни арбитар или судија, они могу да знају како правно да заштите странке, али не и које је за њих најбоље решење. Споразум постигнут у медијацији поштоваће се зато што није наметнут од треће стране, већ су га саме стране успоставиле.

Једно од основних правила у адвокатури гласи да се прво покуша на миран начин решити  неко правно питање, а потом ће уследити покретање одговарајућег поступка. Овакав савет се најчешће даје у споровима мале вредности, јер често парнични трошкови више пута премаше вредност спора о којој се спори. Зато би било пожељно да адвокати примењују поступак посредовања сваки пут кад буду у могућности, јер тако ће задржати своје клијенте, увећати зараду и имати времена да се посвете компликованијим предметима. Нејасно је зашто је у јавности представљено да адвокати гледају медијацију као економску претњу. Пре би претњу требало да осећају судије, јер се њима предмети одузимају и одлазе у поступак посредовања, а не адвокатима. Адвокат увек може бити заступник странке кад странка одлучи да уместо судског поступка пређе у поступак посредовања док је судија том приликом изузет. Зато се тежи залагању за судску медијацију у којој би судије и судијски помоћници били медијатори. Суд том приликом не би изгубио предмете, већ би их додатно увећао. Судије би биле и судије медијатори и судије које суде у одређеном поступку. Питање је да ли професори, инжењери, лекари могу да обављају поступак посредовања у судској медијацији. Они вероватно претпостављају да неће моћи вршити посредовање, јер је то резервисано за судије и судијске сараднике. Отварање Центра за медијацију при Адвокаској комори обезбеђује да медијатори могу бути адвокати и адвокатски приправници. Отварањем Центра на факултетима имамо медијаторе који су професори и студенти мастер или докторских студија. Свака професија треба да отвори Центар за медијацију. Овако постављена шема грађане ће збунити. Знаће да имају право на медијацију која ће им бити доступна у разним институцијама.  Да ли ће овакво спровођење медијације произвести позитиван ефекат? Како вршити контролу у поменутим институцијама?  Потребно је одлучити које професије су погодне да се баве медијацијом. Медијација треба да се обавља на једном месту и све што се односи на суд треба применити на посредовање у медијацији. Најбоље је сачекати одређено време да се примени медијација у центрима, па тек онда, на основу добијене анализе њеног напредовања, треба предузети наредне кораке за побољшање у виду тачно одређене професије која ће примењивати поступак посредовања и тада оформити јединствено место за пружање услуга и посредовање.

Различитим професијама тачка везивања је едукација из области медијације која се постиже организовањем разних обука, правних саветовања, научних скупова, пројеката, курсева, округлих столова. На таквим догађајима, када се на једном месту окупе различите професије, може се допринети да из различитих углова медијација буде унапређена и побољшана. Објављивањем чланака, научних радова, књига из области медијације, учвршћује се место медијације у правном поретку Републике Србије.

Потребно је остварити међународну сарадњу са Европском унијом и другим државама у којима се медијација успешно примењује. Залагати се да нови Устав Републике Србије уреди питања о алтернативним начинима решавања спорова како би омогућили грађанима избор од више поступака у којима би могли да остваре заштиту својих права

Одбрана мастер рада „Медијација у случајевима злостављања на раду у Републици Србији“, дана 19.04.2018. г на Факултету политичких наука у Београду.

 

 

Аутор: Андреја Бошковић

+ Тренутно нема коментара

Додајте ваш


CAPTCHA Image
Reload Image