Dana 28. oktobra 2016. godine sa početkom od 10 časova u Paleti Srbije, ul. Bulevar Mihajla Pupina br. 2 održana je konferencija povodom početka projekta „Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“ na temu „medijacija u privrednim sporovima: dostignuća i izazovi“.

Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde, Sektor za evropske integracije i međunarodne projekte, u svom uvodnom izlaganju izjavio je da se zakon o posredovanju u rešavanju sporova počeo primenjivati od 1 januara 2015. godine i da je značajno unapredio pravni okvir u pogledu medijacije. Povodom pregovaračkog poglavlja 23. Ministarstvo pravde formiraće radnu grupu koju ću činiti sudije, predstavnici četiri apelacije, pravosudne akademije, advokature, civilnog sektora dok će savetodavnu ulogu vršiti Vrhovni kasacioni sud, radi promocije i unapređenja medijacije, kao jednog od načina alternativnog rešavanja sporova. Da bi se medijacija prepoznala doćiće do izmena zakona o sudskim taksama i izmena zakona o parničnom postupku.

Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, zaključio je da je zakon o posredovanju značajan zbog rasterećenja pravosuđa jer dovodi do smanjenja predmeta. Zakon je posebno pogodan za rešavanje potrošačkih sporova, porodičnih, upravnih, sporova iz oblasti zastite životne sredine, krivičnih i prekšajnih sporova povodom imovinsko pravnog zahteva i zahtev za naknadu štete.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, govorio je da je potrebno prvo objasniti šta je medijacija i kako se ona primenjuje. Polazeći od toga, da je adovkatura jedna zatvorena profesija i prilično rezervisana za nove stvari, u početku medijacija nije bila prihvaćena od strane advokata, ali korak po korak počelo je da se menja mišljenje. Osnovana je Advokatska akademija koja vrši edukaciju advokata, i nadam se da će i regionalne komore osnivati Centre za medijaciju. Pre dve godine bili smo u Zagrebu i otpočeli pregovore povodom formiranja spoljno trgovinske arbitraže čiji bi učesnici bili Advokatske komore Balkana.

Gordana Mihajlović, advokat i medijator govorila je da je primena medijacije počela u Drugom opštinskom sudu i formiranjem Centra za medijaciju. Međutim, nije bio urađen sistem i to je predstavilo najveću grešku. Kada se napravi sistem onda nije bitno ko radi, nije bitna ličnost pojednica, jer kod nas je problem ljudski faktor, ljudi su počeli da vrše samopromocije što dovodi do gubljenja uloge medijacije. Iz suda sam otišla 2005. godine u advokaturu. Kao advokat, često radim medijacije ali isto tako suočena sam bila da je Centar za medijaciju tražio od moje stranke 25.000 dinara, naravno da je stranka odustala. Rešenje je da država omogući besplatne medijacije, ili donekle besplatne kako bi se ljudima ukazala mogućnost da se upoznaju i shvate šta je zapravo medijacija. U Srbiji ima mnogo kvalitetnih medijatora i ljudi koji se zalažu za proširenje medijacije, tako da se na fakultetima i pravnim klinikama uvode medijacije.

Jasmina Milutinović, predsednik Advokatske komore Čačak, izjavila je da u Advokatskoj komori Čačak osnovan Centar za medijaciju. Organizovane su obuke i edukacije advokata povodom posredovanja u postupcima medijacije, ukazala je na to da sudija Ljubica Milutinović vrši obuke sudija i sudijskih službenika u Osnovnom i Višem sudu u Čačku i da se zahvaljujući medijaciji dolazi do uštede u privredi i samom buđetu. U medijaciji važna je stranka, važan je njen cilj i interes, a ne cilj suda ili advokata.

pitanje: Da li će Advokatska akademija vršiti obuke advokatskih pripravnika povodom medijacije?

Jasmina Milutinović: Da, Advokatska akademija pored advokata vršiće i obuke advokatskih pripravnika.

Blažo Nedić, Partneri za demokratske promene Srbije, predsednik Nacionalnog udruženja medijatora Srbije, konsultant na projektu “Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“:
„Moramo razlikovati dve stvari što se tiče obuke u medijaciji. Jedna je obuka medijatora koju čini osnovna i specijalizovana a druga je obuka svih onih koji učestvuju u postupku medijacije. Stalno se potencira obuka medijatora, moram da kažem da za 15. godina koliko radim, da svi donatori prave istu grešku ulažu sredstva u obuku medijatora i mi imamo puno medijatora a malo predmeta. Obuka medijatora po našem zakonu traje 5 dana. Neko je jednom rekao da za svakog obučenog medijatora vi morate obučiti 100 advokata da znaju da zastupaju medijaciju, ja kažem ne 100 nego 1000. Za sada je 8 organizacija akreditovano za obučavanje medijatora, i nijedna od tih organizacija nema problema da privuče i obuči ljude jer se zauzvrat dobijaju sertifikati i osoba se osposobljava da bude medijator. Zasto onda ne bi donatorski novac uložili na obuke učesnika u medijaciji? Zašto advokati nerado ulaze u medijaciju? Zato što ne znaju šta je medijacija, i kada ga stranka pita da li da uđe u postupak medijacije on nema odgovor. Ne zna pravila u medijaciji, gde treba da sedne, kome se njegova stranka prvo obraća itd. Ceo sistem pravnog obrazovanja sveden na to da vam jedini cilj bude izvršna sudska presuda. Najveći problem imamo sa pravobranilaštvom, koje kaže da nema ovlašćenje i koje nije dovoljno upoznato sa postupkom medijacije a zastupa državu i lokalnu samoupravu. Ne može država deklerativno da kaže podržavamo medijaciju a da svojim primerom u sporovima gde je ona stranka ne koristi medijaciju. Vrlo je bitno ustanoviti kontrolu organizacija koje vrše obuke, jer naš zakon propisuje uslove za predavača u organizaciji koja konkuriše za akreditaciji povodom obuku za medijatore. Uslov je samo da ispuni uslove za medijatora ne mora čak da bude medijator. To znači teoretski ako Jasmina dođe sutra kod mene na obuku od 5 dana, da će već sledećeg dana ona moći da bude akreditovani predavač neke organizacije. Ljudi će ući u medijaciju samo ako veruju da je taj postupak u njihovom najboljem interesu, a šta je njihov najbolji interes zavisi u svakom konkretnom slučaju. Ne možemo generalizlovati, na primer u prvom slučaju stranci će biti interes da u sporu naplati potraživanje, u drugom da brzo završi spor dok u trećoj situaciji želi da očuva poslovni odnos itd… Uvek morate imati u vidu da je medijacija dobrovoljna, gde je potrebno najmanje dve strane da se saglase i najvažnije je šta je njihov konkretan interes u tom sporu“.
Ostali učesnici:
Denis Kif, ambasador Velike Britanije; Daniel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju; Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije; Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije; Aleš Zalar, bivši ministar pravde Republike Slovenije i team leader na projektu „Medijacija u privrednim sporovima u Srbiji“; Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Ivana Ninčić, konsultant za reformu pravosudne profesije, Ministarstvo pravde Republike Srbije; Nebojša Đuričić, sudija, predsednik Upravnog odbora, Forum sudija Srbije; Božana Jakišić, koordinator Biroa za posredovanje, Privredna komora Srbije; Nevenka Tomašević, menadžer za problematične plasmane, Addiko Group.

Organizatori:
Evropski centar za rešavanje sporova (Slovenija), ADR Centar (Italija), ADR Grupa (Velika Britanija), Partneri za demokratske promene Srbija, Privredna komora Srbije i Pravosudna akademija uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i Investicionog fonda Ujedinjenog Kraljevstva.

Autor: adv. pripravnik Andreja Bošković