advokat Ivan Gazdić

Nakon više od četiri godine primene Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, bilo je neophodno dodatno uskladiti Zakon sa zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU, kao i pojačati ulogu ministarstva nadležnog za poslove finansija u procesu odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva.

Mogla bi se izdvojiti dva glavna cilja najnovijih izmena Zakona: zaštita budžeta i privlačenje privatnih investicija.

Naime, uvedena su nova pravila kontrole fiskalnog rizika JPP projekata, tako da JPP projekti koji nisu prihvatljivi sa aspekta fiskalne politike neće moći da dobiju zeleno svetlo ministarstva nadležnog za poslove finansija. Uvođenje analize fiskalnog uticaja upravo ima za cilj da predupredi trošenje sredstava poreskih obveznika na saniranje negativnih posledica loše strukturiranih JPP projekata.

Međutim, ovo mišljenje ministarstva biće neophodno samo za JPP i koncesione projekte gde su naručioci/javna tela koja predlažu projekat u nadležnosti vlade i kada je njihova vrednost veća od 50 miliona evra, dok će se lokalni projekti i projekti manjeg obima ipak i dalje razvijati na decentralizovan način.

Novina je takođe da predmet JPP projekta ne može biti isključiva isporuka dobara. Takođe, javni partner može dozvoliti privatnom partneru, ne samo obavljanje komercijalne aktivnosti, već i izgradnju drugih objekata (npr. benzinskih pumpi, hotela i sl. na trasi autoputa, komercijalne/stambene zgrade pored javnog stadiona/sportskog objekta ili drugog javnog objekta i sl.) u okviru realizacije projekta javno-privatnog partnerstva, onda kada nije moguće na drugi način obezbediti potreban nivo isplativosti u realizaciji JPP projekta i povraćaj investicije. Ovi „drugi objekti“ koji nisu u funkciji predmeta javnog ugovora (javnog objekta, javne usluge, javne infrastrukture i sl.) ostaju u svojini privatnog partnera.

Treba napomenuti i to da izmene Zakona preciziraju da se koncesije za usluge svrstavaju u grupu ugovora koji se dodeljuju na osnovu Zakona o javnim nabavkama.

Sva sredstva obezbeđenja biće prezentovana i predata u trenutku stupanja na snagu javnog ugovora (tj. na finansijskom zatvaranju), umesto na dan potpisivanja ugovora, što je uobičajenije za ovakve ugovore. Takođe, sada je precizirano da zahtevi finansijera i privatnog partnera da javni partner da određena obezbeđenja ili prihvati preuzimanje određenih odgovornosti ne smeju da narušavaju raspodelu projektnih rizika definisanih u već zaključenom ugovoru.

Umesto da pribavlja kreditni kapital za izgradnju i razvoj infrastrukture i sistema za obavljanje delatnosti od javnog interesa, očekuje se da će država nastojati da sve češće uspostavlja partnerski odnos sa privatnim kapitalom.

Autor: Ivan Gazdić, advokat