адвокат Иван Газдић

Након више од четири године примене Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, било је неопходно додатно ускладити Закон са законодавством и правним тековинама ЕУ, као и појачати улогу министарства надлежног за послове финансија у процесу одобравања пројеката јавно-приватног партнерства.

Могла би се издвојити два главна циља најновијих измена Закона: заштита буџета и привлачење приватних инвестиција.

Наиме, уведена су нова правила контроле фискалног ризика ЈПП пројеката, тако да ЈПП пројекти који нису прихватљиви са аспекта фискалне политике неће моћи да добију зелено светло министарства надлежног за послове финансија. Увођење анализе фискалног утицаја управо има за циљ да предупреди трошење средстава пореских обвезника на санирање негативних последица лоше структурираних ЈПП пројеката.

Међутим, ово мишљење министарства биће неопходно само за ЈПП и концесионе пројекте где су наручиоци/јавна тела која предлажу пројекат у надлежности владе и када је њихова вредност већа од 50 милиона евра, док ће се локални пројекти и пројекти мањег обима ипак и даље развијати на децентрализован начин.

Новина је такође да предмет ЈПП пројекта не може бити искључива испорука добара. Такође, јавни партнер може дозволити приватном партнеру, не само обављање комерцијалне активности, већ и изградњу других објеката (нпр. бензинских пумпи, хотела и сл. на траси аутопута, комерцијалне/стамбене зграде поред јавног стадиона/спортског објекта или другог јавног објекта и сл.) у оквиру реализације пројекта јавно-приватног партнерства, онда када није могуће на други начин обезбедити потребан ниво исплативости у реализацији ЈПП пројекта и повраћај инвестиције. Ови „други објекти“ који нису у функцији предмета јавног уговора (јавног објекта, јавне услуге, јавне инфраструктуре и сл.) остају у својини приватног партнера.

Треба напоменути и то да измене Закона прецизирају да се концесије за услуге сврставају у групу уговора који се додељују на основу Закона о јавним набавкама.

Сва средства обезбеђења биће презентована и предата у тренутку ступања на снагу јавног уговора (тј. на финансијском затварању), уместо на дан потписивања уговора, што је уобичајеније за овакве уговоре. Такође, сада је прецизирано да захтеви финансијера и приватног партнера да јавни партнер да одређена обезбеђења или прихвати преузимање одређених одговорности не смеју да нарушавају расподелу пројектних ризика дефинисаних у већ закљученом уговору.

Уместо да прибавља кредитни капитал за изградњу и развој инфраструктуре и система за обављање делатности од јавног интереса, очекује се да ће држава настојати да све чешће успоставља партнерски однос са приватним капиталом.

Аутор: Иван Газдић, адвокат