Andreja Bošković

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Vlast u državi potiče od naroda. Biračko pravo imaju punoletni, poslovno sposobni državljani Republike Srbije. To pravo ima svako od nas, pitanje je da li ga koristimo?

Glasali ste predpostavljam na izborima za predsednika Republike Srbije. Dali ste svoj dragoceni glas, jednom od predloženih kandidata.

Kandidati, među kojima je bilo izmišljenih ličnosti, ili ljudi koje poznajemo dvadeset godina, nekih sa mrljama u karijeri, drugih sa mnoštvom političkih brakova iza sebe, trećih sa sumnjom da su nekad izvršili možda krivična dela.

Među izborinm kandidatima, nema nijedne žene, nijedne osobe sa invaliditetom.

Gde je tu ravnopravnost?

Možda i niste glasali, jer za to niste imali vremena. Ako jeste, svoj glas ste poverili kandidatu za koga mislite da će učiniti sve, da Srbija bude bolja država iz koje mladi ljudi neće odlaziti, već ostajati, raditi i stvarati za svoje potomke bolje mesto za život. Da li ste potom u ad akta stavili svoje biračko pravo, iako biračko pravo nemamo samo na izborima?

Pitate se, zašto govorim o izborima koji su završeni?

Zato što jedino na izborima imamo pravo glasa.

Ne verujete?

Znate da je Republika Srbija zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i težnji ka evropskim principima i vrednostima.

Zar nemamo pravo glasa u svakodnevnom životu? I zar ne želimo da ga koristimo i u školstvu, i u zdravstvu,  i na poslu, i u porodici, i na protestu? Da ga koristimo i upotrebljavamo uvek?

Da li je istina da mi imamo pravo glasa u svim pomenutim situacijama? (Imamo.)

Za vreme studiranja nismo koristili pravo glasa. Mislili smo ko smo mi da se bunimo, mladi smo, bez znanja i iskustva, bez diplome, živimo na teret roditelja, pa je red da ćutimo i nadamo se da će biti bolje kad završimo fakultet i zaposlimo se.

Završili smo fakultet.

zaposlili smo se,

i dalje  živimo kod roditelja

a prava glasa ne koristimo ili nemamo.

Govorim  o pravu glasa u radnom odnosu i ljudima koje to pravo nemaju.

Govorim o advokatskim, tužilačkim, sudijskim, izvršiteljskim, notarskim… pripravnicima,

govorim, o volonterima…

Da advokatski pripravnik ima pravo glasa,

Ne bi postojala razlika između privatnog i državnog fakulteta, kada konkuriše za upis u imenik advokatskih pripravnika. Fakultetske diplome bile bi ravnopravne, i ne bi postojala diskriminacija pri zapošljavanju.

Ugovor o volonterskom radu sadržao bi ograničeno radno vreme, plaćenu markicu za prevoz i ishranu u toku rada, to je takođe pravo glasa zar ne?A je li to previše?

Da ima pravo glasa,

ne bi advokatski pripravnik nikad osetio težinu torbe, težinu predmeta koje nosi svakog dana, već bi predmeti u elektronskom formatu bili prebačeni i (stavljeni) na tablet ili smartfon i tako nošeni.

Da ima pravo glasa,

Ne bi čekao po sat vremena ispred sudnice da ga prozovu za ročište,

Dok sudija pravi pauzu za kafenisanje.

Da ima pravo glasa,

Ne bi spustio pogled kada ga pitaju:

„ Posle pravosudnog ostaješ u kancelariji ili si na ulici?“

Da ima pravo glasa,

Njegov prigovor ne bi bio odbačen kao neosnovan za obaranje iz jednog predmeta na pravosudnom ispitu.

Može li se usvojiti prigovor čoveka, koji nema pravo glasa?

I ako ste glasali i ako niste glasali, izbori su završeni. Republika Srbija je dobila predsednika. A mi i dalje ostajemo bez prava glasa.

Šta da radimo?

Za početak, prihvatimo stvari kakve jesu.

Fokusirajmo se na rešavanje problema.

Zašto da čekamo nove izbore, drugog predsednika, drugačiju kampanju i politiku,

kad sami možemo da se izborimo za svoje pravo glasa?

Da u Srbiji uvek važi pravilo „jedan čovek – jedan glas“ i da se naš glas čuje i vrednuje isto, i kada glasamo na izborima i kada zahtevamo svoja prava. I kada se oglasimo na poslu i kada se nalazimo  na protestu ili kada sedimo za stolim sa porodicom. Uvek, kad zahtevamo svoje pravo glasa.

Ako sada jesmo nevidljivi, prestanimo da budemo nevidljivi!

Ako smo sada nečujni, postanimo glasni!

Hajde da bez ustručavanja počenemo da koristimo svoje pravo glasa!

Autorka: advokatski pripravnik Andreja Bošković

Beseda održana na javnom času retorike na Pravnom fakultetu Univerziteta Union,  25. maja 2017. godine.