Andreja Bošković

Trenutno je povučen nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoć. Postavlja se pitanje ko će biti pružalac usluge u novom zakonu? Da li će to biti u nadležnosti javnog sektora (koji čini državni, pokrajinski i lokalni organi, organizacije i institucije koje osnivaju država, pokrajina i lokalna samouprava, uključujući i javne agencije, fondove, javne službe, javna preduzeća itd.), NVO, Pravne klinike u sklopu fakulteta ili advokati?

Za sada je jasan i nedvosmislen stav većine Advokatskih komora, da besplatnu pravnu pomoć isključivo pružaju advokati i da je drugi subjekti u budućnosti neće vršiti. Šta će biti sa Pravnim klinikama na fakultetima? Da li ću im biti oduzeta ovlašćenja koja su do sada imala, ostavivši im samo pravo na opšte informisanje građana?

Opedeljenje za advokaturu stekla sam kroz pružanje besplatne pravne pomoći na Pravnim klinikama iz oblasti porodičnog i radnog prava. Obuka kliničara iz radnog prava traje dva semestra i sastoji se iz dve celine. Prvu celinu čini 30 časova obuke koji su podeljeni u 10 nedelja. Kliničari na obuci nadograđuju već stečeno znanje iz oblasti radnog prava, zlostavljanja na radu i diskriminacije. Takođe, uče se pravnoj etici, postupku sa strankama na klinici (prijem stranke, razgovor sa strankom). Posebni akcenat se stavlja i na obnavljanje i nadogradnju procesnog prava, uključujući i pisanje pravnog mišljenja, kao i izradu i analizu osnovnih sudskih podnesaka. Na samoj obuci značajan deo je posvećen simulaciji rada sa strankama koji služe za praktičnu proveru stečenih znanja. Nakon što se završi prvi deo obuke, najbolji studenti prelaze na drugi deo koji se sastoji u nesamostalnom radu sa strankama. Kliničari na obuci pridružuju starijim kliničarima koji već pružaju besplatnu pravnu pomoć i u radu sa njima stiču praktične veštine. Na kraju ciklusa obuke, kliničari su u potpunosti osposobljeni za samostalni rad sa strankama, pod supervizijom advokata i profesora. Na drugoj godini klinike (treći i četvrti semestar) kliničari pružaju pomoć uz superviziju advokata i profesora.

Klinika građanima pruža primarnu pravnu pomoć u oblasti radnog prava, zlostavljanja i diskriminacije na radu. To podrazumeva da građani mogu od kliničara zahtevati pravnu informaciju, pravni savet, eventualno i model inicijalnog pravnog podneska za pokretanje odgovarajućeg sudskog postupka (parničnog i upravnog).

Postavilo se pitanje na klinici: „Da li će moći stranka da se snađe na sudu“? Koliko god vi dali pravnih informacija, saveta, podrške i samih napisanih inicijalnih akata, stranka je bila prepuštena na milost i nemilost sistemu pravosuđa, zato što su advokatima i kliničarima ruke bile vezane, zbog nepostojanja zastupanja pred sudom. Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, dozvoljava se zastupanje pred sudom. Zašto se ne bi dozvolilo kliničarima zastupanje pred sudom pod supervizijom advokata?

Ne možete reći, da student koji je položio ispit, prošao obuku, uložio vreme na čitanje zakona i drugih propisa, istraživanje sudske prakse, prelistavanja raznih modela podnesaka, da bi napisao podnesak za stranku koji će proći kontrolu advokata, gde dolazi do izmene, dopune i konačne verzije tog podneska, da taj isti student ne bi umeo da zastupa svoj rad pred sudijom u prisustvu advokata? 

Dugi niz godina politika fakulteta uopšte se nije oslanjala na poboljšanje obrazovanja studenata kroz prakse i ostale aktivnosti, tako da advokati (koji su studirali u to vreme) bili su  lišena raznih pogodnosti koje imaju današnji studenti. Uvođenjem Pravnih klinika, studentu se daje mogućnost prakse tj. primene teorije kroz pisanje podnesaka. Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći dala bi se mogućnost da pored pisanja podnesaka imaju pravo pristupu i zastupanju pred sudom pod supervizijom advokata.

Advokati nemojte ukinuti prakse studentima na Pravnim klinikama. Budite im uzor kao što ste do sada bili.

Autor: adv. pripravnik Andreja Bošković