VRAĆANjE U PREĐAŠNjE STANjE
Sud treba da štiti pravni poredak i da obezbedi vladavinu prava. Svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud , pravično i u razumnom roku, javno rapravi i odluči o njegovim pitanjima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, čl.32 st.1 Ustava.
Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje), kad postoje opravdani razlozi za propuštanje. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvrši propuštena radnja. Predlog mora da se podnese u roku od 8 dana (subjektivni rok), računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje, od dana kada je za to saznala. Posle proteka 60 dana (objaktivni rok) od dana propuštanja ne može da se traži vraćanje u pređašnje stanje.
Ročište je vreme (dan, sat, minut) u kome na određenom mestu stranke i sud treba da preduzmu određene parnične radnje. Šta uraditi kada se na ročištu pojavi razlog za vraćanje u pređašnje stanje zasnovan na slobodnom sudijskom uverenju? Kada taj razlog sud podvede pod kategoriju procesnih pretpostavki koje se tiču stranaka „uredno zastupanje, tj. kada stranka ima zastupnika, on mora imati potrebno ovlašćenje i punovažnost preduzimanja radnji sa dejstvom prema stanci“ a ne primeni pravnu fikciju o povlačenju tužbe? Pravna fikcija je pravno pravilo po kome se uzima da je izvesna činjenica tačna, odnosno da postoji, iako se zna da nije tačna i da ne postoji.
Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i podčinjen samo Ustavu i zakonu. Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Objektivnost (nepristrasnost) znači da postupak sudije i njegova odluka u jednoj stvari treba da budu takvi, da bi ostali isti i kada bi u toj stvari postupao i odlučivao drugi sudija, a položaj stranaka imala druga lica. Jedno od osnovnih načela svih postupaka je načelo poučavanja neuke stranke. Cilj načela je da se sud u postupku stara o stranci koja iz neznanja ne ume da se koristi procesnim ovlašćenjima, odnosno procesnim pravima, i koja bi usled neznanja mogla da pretrpe štetu. Da li se pod neukom strankom podvodi advokatski pripravnik? Da li jedan od oblika neznanja može da bude i nedovoljno iskustva kao i činjenica da sud koji nije strana u postupku istupa sa svojim autoritetom i nameće svoje slobodno sudijsko uverenje?
Primer vraćanja u pređašnje stanje je (ne)overena legitimacija, o kojoj sam objektivno pisala, i pošto nije usamljen slučaj, dopuniću članak. Kada se dogodi povlačenje tužbe, uzmite zapisnik, idite u Advokatsku komoru koja vam je izdala legitimaciju. Podnestite zahtev za izdavanje potvrde da ste advokatski pripravnik koji je upisan u imenik i overite legitimaciju. U zahtevu za vraćanje u pređašnje stanje priložite: zapisnik, potvrdu komore i kopiju overene legitimacije. Ako se zahtev ne usvoji iste priloge priložite u žalbi.
Žalba protiv rešenja je redovni pravni lek protiv prvostepenih presuda. Odluke drugostepenog suda po žalbi zavise od razloga pobijanja. Ako sud u postupku po žalbi utvrdi povredu materijalnog prava, činjeničnog stanja ili povrede postupka, on donosi rešenje kojim ukida napadanuto rešenje, i zavisno od povrede, sam odlučuje ili vraća predmet nižem sudu na postupak i odlučivanje. Tako da vam se može dogoditi da posle uložene žalbe, dobijete rešenje kojim se usvaja vraćanje u pređašnje stane doneto od prvostepenog suda.
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštenja su dužna da to poštuju. Svako ima pravo na pristup podacima koja su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, čl. 51 Ustava, shodno tome prilažem Rešenje o usvojenom zahtevu za vraćanje u pređašnje stanje.
Autor: advokatski pripravnik Andreja Bošković
Korišćena literatura:
Veroljub Rajović, „Građansko procesno pravo“, Projuris, Beograd 2016, str.14, 19, 20, 21, 67, 87, 89, 155
Momčilo Grubač, „ Krivično procesno pravo“, Projuris, Beograd 2015,str. 54
„Ustav Republike Srbije“, Sl. Glasnik, 2016, str. 22, 31
Primer sudske odluke o usvajanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje možete pogledati ovde
Postovani,imam jedno pitanje,pa bih vas zamolio da mi odgovorite posto mi bas mnogo znaci..20.12.2021.god. dobio sam presudu i imao sam rok zalbe 8 dana apelacionom sudu u Nisu..kako nisam znao da se ne racunaju subota i nedelja,poslao sam zalbu 29.12 i odbacena jer je neblagovremena,medjutim,moj advokat po sluzbenoj duznosti nije ulozio zalbu u roku iako je to trebao, a pritom me nije ni obavestio,a druga stvar je to sto je meni postar urucio 21.12. presudu(a nama obicno kasne i racuni itd,a sad je jos dosao neki novi postar,posto je onaj stari bio na odmoru),medjutim upisao je da sam je primio 20.12.,dan ranije,sto nije istina,i sad imam rok zalbe na resenje od 3 dana..inace,moja zalba koju sam licno sastavio stopostotno pobija presudu i vraca je na ponovno sudjenje,jer je sudija napravio ogroman propust,sto se vidi i u samoj presudi, i izrekao preveliku kaznu,sto mi je potvrdilo i par advokata..molim vas da mi odgovorite da li postoji neki pravni lek i sta sve mogu uciniti kako bi moja zalba stigla do apelacije,gde ce presuda sigurno biti oborena? unapred hvala
Postovani, sta uraditi,kad ovlasceni zastupnik, zakasni slanje zalbe na resenje samo dan posle naznacenog roka i kao neblagovremena zalba, bude odbijena od Ministarstva finansija,a ja pritom gubim ogroman novac, jer je u toku eksproprijacija za koridor 10.