Da li širenje bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 do razmera svetske pandemije, i posledično ugrožavanje zdravlja i života građana Republike Srbije opravdavaju proglašenje vanrednog stanja i stupanje na snagu mera kojima se u jednom delu ograničavaju ljudska prava i slobode zajemčena Ustavom RS („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) – u daljem tekstu Ustav?!

Mislim da smo svi saglasni da jeste opravdano! Na taj način država potpuno opravdano nastoji da sačuva živote i zdravlje naših građana!

U osnovi, pravni okvir za takvo ograničavanje ljudskih prava i sloboda postavljan je sledećim aktima naše države:
Odlukom o proglašenju vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“, br. 29/2020),
Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“, br. 31/2020),
Odlukom o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2 zaraznom bolešću („Sl. glasnik RS“, br. 23/2020, 24/2020, 27/2020, 28/2020, 30/2020, 32/2020 i 35/2020),
Naredbom o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 34/2020).

Međutim, da li je opravdano da se paušalnim postupanjem državnih organa ljudska prava i slobode krše i ograničavaju i van napred označenog pravnog okvira, odnosno i u većoj meri u odnosu na ono kako je ograničenje propisano predmetnim odlukama?!

Svakako da je ovo potonje nedopustivo, nezavisno od opasnosti po zdravlje i živote ljudi koja objektivno preti! Mišljenja sam da je skretanje pažnje na negativne posledice ovakvog paušalnog i pravno neutemeljenog odstupanja od odredaba Ustava, u jednakoj meri važno kao i pozivanje na to da se svi moramo pridržavati propisanih mera zaštite od tzv. „Korona“ virusa – i jedno i drugo je zarad našeg, ali još i više zarad opšteg dobra!

Zbog čega ovo pišem?!

Dana 19.03.2020. godine, Ministarstvo pravde RS javno je objavilo vest da su od strane tog ministarstva, svim pravosudnim organima upućene preporuke za postupanje u slučajevima u kojima lica, ne poštujući mere samoizolacije, čine krivično delo „Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije“ i krivično delo „Prenošenje zarazne bolesti za vreme vanrednog stanja“.

Te i takve preporuke između ostalog sadrže i preporuku javnim tužilaštvima da obavezno traže određivanje pritvora za sva lica koja prekrše meru samoizolacije, odnosno, ukoliko lice prekrši meru samoizolacije, javni tužilac obavezno predlaže sudu da takvom licu odredi meru pritvora, koju će ta lica izdržavati u posebnim ustanovama namenjenim za tu svrhu. Takođe, Ministarstvo pravde dalo je preporuku i Republičkom javnom tužiocu, da u slučaju ne postupanja po navedenim uputstvima podnese disciplinsku prijavu protiv nadležnog javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.

Nedopustivo kršenje nezavisnosti u radu tužilaštva, nedopustivi neposredni pritisak na tužilaštvo, i nedopustivi posredni pritisak na sud! Ovo poslednje stoji i ako se u samim preporukama ne spominje pravosuđe, obzirom da se ovakvom vrstom saopštenja posredno vrši pritisak na sudije, koje će zbog novonastale situacije inače odlučivati u izmenjenim i neredovnim okolnostima!

Odredbama iz člana 156. Ustava propisano je da je Javno tužilaštvo samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, te da Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Odredbom iz člana 142. st. 2. Ustava propisano je da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Odredbom iz člana 30. st. 1. Ustava propisano je da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Napred navedenim Odlukama, Uredbom i Naredbom, kojim je proglašeno vanredno stanje, i kojima je uspostavljen pravni okvir koji određuje način i meru odstupanja od ljudskih prava i sloboda koje se garantuju Ustavom, NIJE STAVLjENA VAN SNAGE niti jedna od odredba Ustava koje sam citirao u prethodna tri stava! To znači da su tužilaštva i sudovi još uvek nezavisni i samostalni u svom postupanju, da su „vezani“ postojećim zakonima i propisima, da sami odlučuju kada su i kom konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za predlaganje i određivanje mere pritvora, te da je mera pritvora i dalje samo izuzetak od pravila da niko ne može biti lišen slobode bez pravnosnažne odluke suda, da se određuje samo ako je to NEOPHODNO za vođenje krivičnog postupka, odnosno da se određuje isključivo i samo kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi za to, da se uvek primenjuju prvenstveno blaže mere, ukoliko je njihovom primenom moguće postići istu svrhu (neometano vođenje krivičnog postupka), te da mera pritvora nije i ne može biti sredstvo za sprovođenja niti zamena za meru izolacije, odnosno samoizolacije, koje su pre svega iz domena zdravstvene zaštite, a ne krivično-procesnog prava!

Naša demokratija je krhka i na „staklenim nogama“, pri čemu je i takva kakva je, teškom mukom izborena! Nastojanja izvršne vlasti da na svaki način u potpunosti stave pod kontrolu pravosuđe i tužilaštvo, predstavljala su konstantu u postupanju svake vlasti do sada, nezavisno od stranačke pripadnosti. U prilog tome govori i javna rasprava o izmenama Ustava koja je do skora vođena, i u okviru koje se izvršna vlast veoma žustro obračunavala sa pojedincima iz pravosuđa i tužilačke organizacije koji su se usudili da se pozivaju na potrebu da pravosuđe i tužilaštvo budu još nezavisniji, ili da se barem očuva sadašnji nivo njihove Ustavom propisane nezavisnosti (o ovome je često pisao odliče tekstove i objavljivao ih i ovde na Linkedin-u naš sudija Miodrag Majić).

Shodno navedenom, potrebno je tako teško stečenu kakvu takvu demokratiju, čiji jedan od osnovnih preduslova nezavisnost pravosuđa i tužilaštva od izvršne vlasti, braniti u ova teška vremena, uprkos tome što smo svi pod pretnjom teških posledica usled širenja tzv. „Korona“ virusa. Nezavisnost pravosuđa i tužilaštva u našem društvu osetljivi su i podložni urušavanju usled pritisaka izvršne vlasti, na isti način i u istoj meri u kojoj su starije osobe i hronični bolesnici podložni negativnim dejstvima zarazne bolesti COVID-19! Moramo čuvati nezavisnost pravosuđa i tužilaštva na isti način, istom žestinom i odlučnošću, kao što trenutno vodimo borbu za one koji su najugroženiji širenjem virusa! Odstupanje o od zajemčenih ljudskih prava i sloboda građana nužno moraju biti samo unutar jasno određenog i propisanog pravnog okvira! Na tom se mora insistirati uvek, pa i sada, u ovim okolnostima! U krajnjem, ako već imamo poverenja u vladu i zdravstvene radnike i stručnjake da preduzimaju sve ono što je neophodno da nas zaštite od COVID-19, onda bi trebalo imati poverenja i u tužilaštvo i pravosuđe da će stručno i u skladu sa zakonom procesuirati svaki pojedinačni slučaj kršenja propisanih mera, na način koji je u najboljem interesu društva!

Autor: advokat Predrag D. Stefanović