Jovana Joksimović

Prema članu 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima, autorsko delo se definiše kao: “…originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine”, gde u stavu 2. tački 9. istog člana navedena između ostalog i fotografija.

Šta to u praksi znači?

Dakle, vi uzmete svoj fotoaparat, slikate, recimo Hram Svetog Save i tu fotografiju okačite na neku od društvenih mreža, vaš blog ili sajt. Ta fotografija sada predstavlja vaše autorsko delo, koje ste vi javno saopštili putem interneta.

Kako najčešće dolazi do povrede autorskih prava na fotografijama?

Većina ljudi ima potpuno pogrešnu sliku o fotografijama koje su objavljene na internetu. Činjenica da ste vi objavili neku vašu fotografiju na internetu i da se ona nekome dopala, ne daje za pravo da istu koristi bez vaše dozvole. Tako dolazi do raznih povreda autorskog prava koja podrazumevaju, neovlašćeno objavljivanje tuđih fotografija, izmenu i preradu fotografije od strane neovlašćenog lica (obrada fotografije kroz photoshop, odstranjivanje nekih delova fotografije tzv “corpovanje”, dodavanje stikera, filtera itd.), javno saopštavanje fotografije u tako izmenjenoj i nepotpunoj formi, bez naznačenja imena ili pseudonima autora.

Kako se zaštiti od ovih povreda?

Postoji par mehanizama zaštite.

Prvi je mogućnost unošenja u evidenciju i deponovanje vaše fotografije kao autorskog dela, a i vas kao samog autora pri Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. Deponovanje nije obavezno, ali je poželjno jer garantuje veći stepen pravne sigurnosti autora. Međutim, s obzirom na to da Zavod prilkom odlučivanja o zahtevu za unošenje u evidenciju i deponovanje fotografije ne ispituje sadržaj, originalnost ili nastanak autorskog prava na istoj, te je činjenica da ste pri Zavodu registrovani kao autor ili da je neka fotografija registrovana kao autorsko delo, na sudu oboriva.

Druga mogućnost je da sami na svakoj fotografiji koju objavljujete na internet stavite vaše ime i prezime ili pseudonim, kako bi ste onemogućili pozivanje na činjenicu da se nikako nije moglo utvrditi da ste autor te fotografije.

Nažalost, ni jedan od ova dva mehanizma ne pruža sigurnu zaštitu od povrede autorskih prava nad fotografijom.

Kako doći do saznanja ko je autor određene fotografije?

Pođimo od situacije, u kojoj naiđete na određenu fotografiju koja vam se dopala. Želite da je objavite na sajtu vaše firme, ali na fotografiji nije naveden autor. Šta učiniti u tom slučaju?

Zahvaljujući tehnici, danas postoji “Google Images” koji poseduje opciju za pretragu fotografija. Sve što treba da uradite je da kopirate link fotografije i ubacite ga u polje za pretragu. Google će naći sve lokacije na internetu gde se ta fotografija pojavljuje. U vrhu pretrage će najverotvatnije biti sajtovi sa kojih je slika početno krenula da se širi, tako da se brzo može utvrditi poreklo i autora fotografije. Naravno, ukoliko ne uspete da dođete do informacije, nemojte koristi tu fotografiju.

Koji su mehanizmi naknade šteta autora ukoliko do povrede ipak dođe?

Povreda autorskog prava može biti imovinske ili moralne prirode. Do povrede imovinskih prava autora dolazi zbog neovlašćeog saopštavanja autorskog dela od strane neovlašćenog lica. Do povrede moralnih prava autora dolazi kada je fotografija objavljena bez naznačenja imena ili pseudonima autora i ako je saopštena u nepotpunoj formi.

Kada do jedne ili svih ovih povreda dođe, autor ima na raspolaganju opomenu pred utuženje i tužbu zbog povrede autorskih prava. U oba slučaja, autor ima mogućnost da traži naknadu štete.

Praksa sudova

Sudovi, Zakon o autorskim i srodnim pravima, tumače i sprovode doslovno. To znači da je za autora dovoljno da priloži original fotografiju, bilo u negativu, bilo u digital fajlu, a celokupan teret dokazivanja u suprotno pada na teret tuženog, tj. onoga koje povredio autorska prava.

Što se tiče naknade štete, iz dosadašnje prakse proizilazi da sudovi opredeljuju iznos u proseku oko 50.000 dinara za svaki vid povrede autorskih moralnih prava. Naknadu za imovinsku štetu, sudovi opredeljuju prema Pregledu minimalnih naknada ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), uvećanu zakonskom zakonskom kamatom od dana kada je slika neovlašćeno saopštena do dana isplate naknade štete.

Ovakvu vrstu zaštite lakše je ostvariti ako do povrede autorskog prava dođe od strane privrednog društva, udruženja i slično. Poprilično je teško, gotovo nemoguće, ostvariti tu zaštitu, ako je do povrede autorskog prava došlo od strane fizičkog lica.

Većina autora ni ne zna koja su njihova prava, pa je ova praksa povrede bez bilo kakve zaštite poprilično kod nas rasprostranjena. Da bi do nekih većih pomaka došlo, potrebno je organizovati radionice, predavanja raditi na podizanju svesti autora o svojim pravima, ali i građana o tome da sve što je na internetu nije besplatno i bez vlasništva.

Autor: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik