DA LI PENZIONER U RADNOM ODNOSU IMA PRAVO NA EKONOMSKE MERE RS POVODOM KOVIDA 19
Epoha Korone 2019/2020, između ostalog, donela je i dilemu da li će penzioner koji je i dalje nastavio da se bavi svojom delatnošću(npr.advokaturom) imati prava na ekonomske mere Republike Srbije, u smislu bespovratnih novčanih sredstava, a povodom pandemije virusa Kovida19 i vanrednog stanja kao posledice pandemije, zbog kojih penzioner nije mogao da obavlja svoju delatnost.
Imajući u vidu tumačenje Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 („Službeni glasniku RS“, br. 54/2020 od 10.4.2020. godine) od strane Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda i to: -Informacija o primeni uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 od 15.04.2020.godine (https://aks.org.rs/aks/wp-content/uploads/2020/04/informacija-za-advokate-porezi..pdf) i -Uputstvo o načinu primene uredbe o fiskalnim pogodnostima Vlade RS od 15.04.2020.godine (https://akb.org.rs/wp-content/uploads/2020/04/uputstvo-o-nacinu-primene-uredbe-o-fiskalnim-pogodnostima-vlade.pdf), imam – potrebu da iskažem svoj lični stav u vezi citirane uredbe i navedenim aktima komora.
Uprošćeno, stav AKS i AKB – upustvo i tumačenje da advokati „penzioneri“ nemaju prava na pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta RS u smislu gore navedene uredbe, je preuranjen i isti može da zbuni organ vlasti i nanese štetu javnom interesu, a to su eventualne buduće parnice zbog diskrminacija.
Ono što je aposolutno sporno je u kom kapacitetu su AKS i AKB doneli navedena upustva i šta je to tištilo predsednike komora, da upute i to: „prava na poreske olakšice NE MOGU da koriste advokati koji su ostvarili pravo na starosnu penziju“ i „uredba se ne odnosi na advokate koji su ostvarili pravo na penziju“.
Imajući u vidu navedeni pravni stav, pre svega Advokatska komora Srbije mora i da obrazloži kako je došla do istog, a imajući u vidu član 9. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 i imajući u vidu da kategorija advokat „penzioner“ ima troškove na ime poreza i svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje osim troškova na ime zdravstvenog osiguranja, kao i da advokat „penzioner“ ima sve druge troškove na ime obavljanja delatnosti advokature (npr. kirija, struja, voda, Paragraf, mobilni i fiksni telefon, itd.), kao i da među advokatima penzionerima ima i „paušalaca“ i „knjigaša“ i u sistemu PDV-a.
Drugim rečima advokat „penzioner“ ima obavezu da plati porez i sve druge obaveze za sporni period vanrednog stanja, a istovremeno „pozitivno“ je diskriminisan u smislu zabrane kretenja u cilju javnog interesa za vreme trajanja vanrednog stanja i apsolutno je onemogućen da radi i prihoduje, a istovremeno po mišljenju AKS i AKB – nema pravo na bespovratna novčana sredstava iz budžeta kao npr.advokat koji nije penzioner.
Imajući u vidu izneto smatram da je su navedeni akti AKS i AKB restriktivni prema advokatima „penzionerima“, odnosno mogu proizvesti diskriminatorno ponašanje na osnovu broja godina. Smatram da je suvišno obrazlagati Zakon o advokaturi ali mislim da su akti AKS i AKB akti umiljavanja zakonodavnoj i izvršnoj vlasti te se kao štiteći javni interes i interese advokature, izdejstvuje pomoć za advokate, ali ne i za advokate „penzionere“. Smatram da je suvišno obrazlagati da sporni akti AKS i AKB nisu izvor prava, a posebno u Republici Srbiji gde u upravnim postupcima najviši pravni akt je „mišljenje ministarstva“, ali da navedeni akti ne štite javni interes i ne štite advokaturu i daje potporu i podršku „mišljenju ministarstva“ koje sada možda i neće ići u prilog u konkretnom slučaju preduzetniku ili advokatu „penzioneru“. Drugim rečima- kolkovijalno ne može da neki propis bude dobar za advokaturu, odnosno bude dobar za advokata, a na bude dobar za advokata koji se i dalje bavi advokaturom i posle odlaska u starosnu penziju.
Jednostavno ako zakonodavna i izvršna vlast, često donose propise koje liče na proročanstvo proročice Pitije od Delfa i porodice Tarabić od Kremna, iste ne treba tumačiti očima Baba Vange od Rupite i ničim izazvanim donositi zaključke koje ne idu u korist advokata, jer ako nešto ne ide u korist advokatu „penzioneru“ ne može da bude korisno za celu advokaturu, a u epohi Korone2019-2020 diskutabilna je i odluka o uvođenju vanrednog stanja koju potpisuje predsednika RS kao majstor(pravnik), predsednika Narodne skupštine kao kalfa(pravnik i advokat u mirovanju) i predsednik vlade kao šegrt, te je moguće i da Ustavni sud RS utvrdi i da vanredno stanje nije bilo po „majstorskom pismu“ ali imajući u vidu izneto kao i činjenice da se isto dešava prvi put u novijoj istoriji, sporne su i odluke vezane za ekonomske mere (tzv.ekonomska operacija „novac iz helikoptera“), te u smislu javnog intersa sporna je i Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, odnosno da li će ista ublažiti ekomske posledice i pandemije virusa Kovid 19, ali i mere uvođenje vanrednog stanja.
Ono što je nesporno da činodejstvovanje organa vlasti da građani Republike Srbije preteknu od Kovida19 u što većem broju, te da je ljudski i grešiti, ali ako već „pare padaju sa neba“ i ako je jasno da to nisu besplatna novčana sredstva, greota je da ne padnu i na nekog penzionera koji je pored penzionisanja i preduzetnik ili advokat.
U cilju dalje rasprave citira se član 9. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 i to:
Preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:
– u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
– u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
– u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Službeni glasnik RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 i 96/19).
Moje lično mišljenje da je gore citirani član uredbe jasan i da ne zahteva obrazloženje ZAŠTO PREDUZETNIK „PENZIONER“ ILI ADVOKAT „PENZIONER“ IMA PRAVO NA BESPOVRATNIH NOVČANIH SREDSTAVA IZ BUDžETA COVID-19, osim možda obrazloženja u lingvistički u smislu pravopisa, smenatike, pragmatike, itd.
Opreza radi ono što se mora obrazložiti je proizvod broja zaposlenih.
Prvo, proizvod se dobija množenjem dva broja ili više njih, a množenje ima prioritet nad sabiranjem.
Advokat „penzioner“ puta 1 jedanko je jedan zaposleni.
Drugim rečima i ako je advokat „penzioner“ u penziji, isti je i zaposlen jer obavlja delatnost (bavi se advokaturom) i isti je u smislu radno-pravnog odnosa zaposleno lice jer obavlja posao, radi i razmenjuje svoj rad za zaradu, zaradu prema uloženom radu. Isto važi i za preduzetnika „penzionera“.
Navedeno znači da i advokat „penzioner“, koji je po propisima u starosnoj penziji i koji se i dalje bavi advokaturom, i koji nema zaposlenog, može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, a povodom vanrednog stanja zbog pandemije virusa Kovid19, i to zbir tri iznosa i to:
-iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine,
-iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i
-iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.
(radi se o ukupnom iznosu od 91.101,12 dinara.)
Drugo, zakonodavac je jasno propisao u kojim slučajevima se radi o „duploj“ isplati iz budžeta(u smislu kada troškovi poslodavca ili upošljenika padaju na teret budžeta RS) i zbog čega se umanjuje broj zaposlenih i to:
204-Naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, zbog bolesti ili povreda van rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i određivanja za pratioca bolesnog lica.
205-Naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta do 3 godine.
206-Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta koja se isplaćuje u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05, 107/09 i 104/14 – US).
207-Naknada zarade invalida rada (invalid II kategorije) na teret Fonda PIO.
208-Plaćanje doprinosa za zdravstvo za vreme neplaćenog odsustva dok dete ne napuni tri godine života.
209-Naknada zarade za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 15) Zakona o zdravstvenom osiguranju – lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sredstava RFZO.
210-Naknada zarade invalidu III kategorije na teret Fonda PIO.
211-Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta koja se isplaćuje u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18).
Treće, zakonodavac je jasno propisao da nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima Republike Srbije vrši se uplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Navednim zakonodavac ne meša stečeno pravo na penziju i pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta RS povodom vanrednog stanja i pandemije virusa Kovid19. Pravnom analogijom i primenom komutativnosti nema apsolutno nikakvih prepreka da i advokat „penzioner“ ili preduzetnik „penzioner“ ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta u skladu sa spornom Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS“, br. 54/2020 od 10.4.2020. godine), i to na ime „naknade zarade“ iznos od 91.101,12 dinara i
na ime jednokratne novčane pomoći iznos od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Možda je i tačno da „Nema zemlje za strace“ ili da je efikasno „Baci mamu iz voza“ ali treba i postaviti pitanje šta je realna i praktična svrha predmetne uredbe, odnosno koji to film gledamo. Naime u ovom scenariju-uredbi radi se o univerzalnoj priči o opstanku, a ne o kondukteru u Nojevoj barci. Šta će to Republika Srbija pokušati ekonomskim merama, jednostavno organi vlasti direktnim „davanjima“ će pokušati da omogući poslovno funkcionisanje i advokatu „penzioneru“ i preduzetniku „penzioneru“, u smislu bajpasa, infuzije optimizma i entuzijazma, radi trenutka oduška, te će na primer spornim iznosom od 91.101,12 dinara biti isplaćen deo troškova i to: porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za sporni period trajanja vanrednog stanja, kao i isplate eventualne druge novčane obaveze u vezi sa svojim poslovanjem, a koji su nastali zbog više sile – pandemije virusa Kovid19 i vanrednog stanja povodom istog, zbog kojih celokupna svetska privreda nije bila u mogućnosti da funkcioniše, a preduzetnik ili advokat „penzioner“ i dalje imaju zabranu kretanja i time faktički zabranu na rad, odnosno i dalje nisu u mogućnosti da poslovno funkcionišu, a što ukazuje na porebu za ekomskom pomoćima i spornim kategorima „penzionera“.
Autor: advokat Aleksandar Mileusnić
Postuje AKS odluke Ustavnog suda. Ustavni sud ukine, AKS donese novu odluku. E to je sad jedno kompleksno pitanje ima li tu eticke, moralne ili prekrsajne odgovornosti da AKS donosi nepismene odluke i glumata dostojnost.
Zanimljiv je Vas stav o diskriminaciji advokata penzionera u odnosu na advokate koji nisu u penziji, ali cudi me da AKS ne iznosi svoj stav vezan za diskriminaciju izmedju sudskih i advokatskih pripravnika prilikom visine upisa u Advokatsku komoru, i zasto se ne postuje odluka Ustavnog suda.