Епоха Короне 2019/2020, између осталог, донела је и дилему да ли ће пензионер који је и даље наставио да се бави својом делатношћу(нпр.адвокатуром) имати права на економске мере Републике Србије, у смислу бесповратних новчаних средстава, а поводом пандемије вируса Ковида19 и ванредног стања као последице пандемије, због којих пензионер није могао да обавља своју делатност.

Имајући у виду тумачење Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19 („Службени гласнику РС“, бр. 54/2020 од 10.4.2020. године) од стране Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда и то: -Информација о примени уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19 од 15.04.2020.године (https://aks.org.rs/aks/wp-content/uploads/2020/04/informacija-za-advokate-porezi..pdf) и -Упутство о начину примене уредбе о фискалним погодностима Владе РС од 15.04.2020.године (https://akb.org.rs/wp-content/uploads/2020/04/uputstvo-o-nacinu-primene-uredbe-o-fiskalnim-pogodnostima-vlade.pdf), имам – потребу да искажем свој лични став у вези цитиране уредбе и наведеним актима комора.

Упрошћено, став АКС и АКБ – упуство и тумачење да адвокати „пензионери“ немају права на право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета РС у смислу горе наведене уредбе, је преурањен и исти може да збуни орган власти и нанесе штету јавном интересу, а то су евентуалне будуће парнице због дискрминација.

Оно што је апосолутно спорно је у ком капацитету су АКС и АКБ донели наведена упуства и шта је то тиштило председнике комора, да упуте и то: „права на пореске олакшице НЕ МОГУ да користе адвокати који су остварили право на старосну пензију“ и „уредба се не односи на адвокате који су остварили право на пензију“.

Имајући у виду наведени правни став, пре свега Адвокатска комора Србије мора и да образложи како је дошла до истог, а имајући у виду члан 9. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19 и имајући у виду да категорија адвокат „пензионер“ има трошкове на име пореза и свих доприноса за обавезно социјално осигурање осим трошкова на име здравственог осигурања, као и да адвокат „пензионер“ има све друге трошкове на име обављања делатности адвокатуре (нпр. кирија, струја, вода, Параграф, мобилни и фиксни телефон, итд.), као и да међу адвокатима пензионерима има и „паушалаца“ и „књигаша“ и у систему ПДВ-а.

Другим речима адвокат „пензионер“ има обавезу да плати  порез и све друге обавезе за спорни период ванредног стања, а истовремено „позитивно“ је дискриминисан у смислу забране кретења у циљу јавног интереса за време трајања ванредног стања и апсолутно је онемогућен да ради и приходује, а истовремено по мишљењу АКС и АКБ – нема право на бесповратна новчана средстава из буџета као нпр.адвокат који није пензионер.

Имајући у виду изнето сматрам да је су наведени акти АКС и АКБ рестриктивни према адвокатима „пензионерима“, односно могу произвести дискриминаторно понашање на основу броја година. Сматрам да је сувишно образлагати Закон о адвокатури али мислим да су акти АКС и АКБ акти умиљавања законодавној и извршној власти те се као штитећи јавни интерес и  интересе адвокатуре, издејствује помоћ за адвокате, али не и за адвокате „пензионере“. Сматрам да је сувишно образлагати да спорни акти АКС и АКБ нису извор права, а посебно у Републици Србији где у управним поступцима највиши правни акт је „мишљење министарства“, али да наведени акти не штите јавни интерес и не штите адвокатуру и даје потпору и подршку „мишљењу министарства“ које сада можда и неће ићи у прилог у конкретном случају предузетнику или  адвокату „пензионеру“. Другим речима- колковијално не може да неки пропис буде добар за адвокатуру, односно буде добар за адвоката, а на буде добар за адвоката који се и даље бави адвокатуром и после одласка у старосну пензију.

Једноставно ако законодавна и извршна власт, често доносе прописе које личе на пророчанство пророчице Питије од Делфа и породице Тарабић од Кремна, исте не треба тумачити очима Баба Ванге од Рупите и ничим изазваним доносити закључке које не иду у корист адвоката, јер ако нешто не иде у корист адвокату „пензионеру“ не може да буде корисно за целу адвокатуру, а у епохи Короне2019-2020 дискутабилна је и одлука о увођењу ванредног стања коју потписује председника РС као мајстор(правник), председника Народне скупштине као калфа(правник и адвокат у мировању) и председник владе као шегрт, те је могуће и да Уставни суд РС утврди и да ванредно стање није било по „мајсторском писму“ али имајући у виду изнето као и чињенице да се исто дешава први пут у новијој историји, спорне су и одлуке везане за економске мере (тзв.економска операција „новац из хеликоптера“), те у смислу јавног интерса спорна је и Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19, односно да ли ће иста ублажити екомске последице и пандемије вируса Ковид 19, али и мере увођење ванредног стања.

Оно што је неспорно да чинодејствовање органа власти да грађани Републике Србије претекну од Ковида19 у што већем броју, те да је људски и грешити, али ако већ  „паре падају са неба“ и ако је јасно да то нису бесплатна новчана средства, греота је да не падну и на неког пензионера који је поред пензионисања и предузетник или адвокат.

У циљу даље расправе цитира се члан 9. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19 и то:

Предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, предузетник друго лице, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња у складу са законом којим се уређује рачуноводство, могу да остваре право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета, и то:

– у мају 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период март 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године;

– у јуну 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период април 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године;

– у јулу 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период мај 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године.

Број запослених из става 1. овог члана код предузетника, предузетника паушалца, предузетника пољопривредника и предузетника другог лица увећава се за 1 (један), осим у случају када предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник или предузетник друго лице имају истовремено и статус запосленог или корисника пензије.

Број запослених из става 1. овог члана увећава се и за број запослених са непуним радним временом и то тако што се за сваког запосленог са непуним радним временом укупан број запослених увећава сразмерно уговореном проценту ангажовања запосленог са непуним радним временом у односу на пуно радно време, а што се утврђује на основу података из Обрасца ППП-ПД за одговарајући обрачунски период.

Број запослених из става 1. овог члана умањује се за број запослених за које исплата зараде, односно накнаде зараде, за обрачунски период у целости пада на терет других исплатилаца, а које исплате имају ознаку врсте прихода (ОВП) од 204 до 211 у Правилнику о пореској пријави за порез по одбитку („Службени гласник РС”, бр. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – исправка, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 и 96/19).

Моје лично мишљење да је горе цитирани члан уредбе јасан и да не захтева образложење ЗАШТО ПРЕДУЗЕТНИК „ПЕНЗИОНЕР“ ИЛИ АДВОКАТ „ПЕНЗИОНЕР“ ИМА ПРАВО НА БЕСПОВРАТНИХ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТА ЦОВИД-19, осим можда образложења у лингвистички у смислу  правописа, сменатике, прагматике, итд.

Опреза ради оно што се мора образложити је производ броја запослених.

Прво, производ се добија множењем два броја или више њих, а множење има приоритет над сабирањем.

Адвокат „пензионер“ пута 1 једанко је један запослени.

Другим речима и ако је адвокат „пензионер“ у пензији, исти је и запослен јер обавља делатност (бави се адвокатуром) и исти је у смислу радно-правног односа запослено лице јер обавља посао, ради и размењује свој рад за зараду, зараду према уложеном раду. Исто важи и за предузетника „пензионера“.

Наведено значи да и адвокат „пензионер“, који је по прописима у старосној пензији и који се и даље бави адвокатуром, и који нема запосленог, може да оствари право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета, а поводом ванредног стања због пандемије вируса Ковид19, и то збир три износа и то:

  -износа основне минималне нето зараде за март 2020. године,

-износа основне минималне нето зараде за март 2020. године, и

-износа основне минималне нето зараде за март 2020. године.

(ради се о укупном износу од 91.101,12 динара.)

Друго, законодавац је јасно прописао у којим случајевима се ради о „дуплој“ исплати из буџета(у смислу када трошкови послодавца или упошљеника падају на терет буџета РС) и због чега се умањује број запослених и то:

204-Накнада зараде за боловање преко 30 дана за случај привремене спречености за рад преко 30 дана, због болести или повреда ван рада, болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, прописане мере обавезне изолације, неге болесног члана уже породице, изузев детета млађег од три године, као и одређивања за пратиоца болесног лица.

205-Накнада зараде за боловање преко 30 дана за случај привремене спречености за рад због давања ткива и органа и због неге болесног детета до 3 године.

206-Накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета која се исплаћује у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“, бр. 16/02, 115/05, 107/09 и 104/14 – УС).

207-Накнада зараде инвалида рада (инвалид II  категорије) на терет Фонда ПИО.

208-Плаћање доприноса за здравство за време неплаћеног одсуства док дете не напуни три године живота.

209-Накнада зараде за осигуранике из члана 17. став 1. тачка 15) Закона о здравственом осигурању – лица која по престанку радног односа остварују право на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести, која се исплаћује из средстава РФЗО.

210-Накнада зараде инвалиду III  категорије на терет Фонда ПИО.

211-Накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета која се исплаћује у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС“, бр. 113/17 и 50/18).

Треће, законодавац је јасно прописао да након окончања ванредног стања свим пунолетним грађанима Републике Србије врши се уплата једнократне новчане помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности.  Наведним законодавац не меша стечено право на пензију и право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета РС поводом ванредног стања и пандемије вируса Ковид19. Правном аналогијом и применом комутативности нема апсолутно никаквих препрека да и адвокат „пензионер“ или предузетник „пензионер“ остваре право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета у складу са спорном Уредбом о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести ЦОВИД-19 („Службени гласник РС“, бр. 54/2020 од 10.4.2020. године), и то на име „накнаде зараде“ износ од 91.101,12 динара и

на име једнократне новчане помоћи износ од 100 евра у динарској противвредности.

Можда је и тачно да „Нема земље за страце“ или да је ефикасно „Баци маму из воза“ али треба и поставити питање шта је реална и практична сврха предметне уредбе, односно који то филм гледамо. Наиме у овом сценарију-уредби ради се о универзалној причи о опстанку, а не о кондуктеру у Нојевој барци. Шта ће то Република Србија покушати економским мерама, једноставно органи власти директним „давањима“ ће покушати да омогући пословно функционисање и адвокату „пензионеру“ и предузетнику „пензионеру“, у смислу бајпаса, инфузије оптимизма и ентузијазма, ради тренутка одушка, те ће на пример спорним износом од 91.101,12 динара бити исплаћен део трошкова и то: порез и доприноси за обавезно социјално осигурање за спорни период трајања ванредног стања, као и исплате евентуалне друге новчане обавезе у вези са својим пословањем, а који су настали због више силе – пандемије вируса Ковид19 и ванредног стања поводом истог, због којих целокупна светска привреда није била у могућности да функционише, а предузетник или адвокат „пензионер“ и даље имају забрану кретања и тиме фактички забрану на рад, односно и даље нису у могућности да пословно функционишу, а што указује на поребу за екомском помоћима и спорним категорима „пензионера“.

 Аутор:  адвокат Александар Милеуснић