адвокат Александар Н. Ђорђевић

Годинама смо сведоци сталних покушаја државе да правосуђе учини ефикаснијим. Под појмом ефикасност апсолутно сви учесници овог подухвата подразумевају брзо окончање судских поступака, решавање такозваних старих предмета који трају годинама, а често се помиње и правни стандард установљен Европском конвенцијом о заштити људски права и основних слобода донетом у Риму давне 1950. године: Суђење у разумном року.

Пођимо од те конвенције тачније од члана 6 који носи наслов Право на правично суђење. Он гласи:

”Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона. Пресуда се изриче јавно, али се штампа и јавност могу искључити с целог или с дела суђења у интересу морала, јавног реда или националне безбедности у демократском друштву, када то захтевају интереси малолетника или заштита приватног живота странака, или у мери која је, по мишљењу суда, нужно потребна у посебним околностима када би јавност могла да нашкоди интересима правде.” 

Већ из самог текста цитиране одредбе произилази да је толико често данас помињано право на суђење у разумном року у ствари само део једног ширег људског права које се зове право на правично суђење. Правичност је јако тешко дефинисати и оно је више философски него правни појам. Многи велики мислиоци су покушали, ни један до данас, није дао довољно јасан одговор на питање шта је правичност. Због тога не желим ни да се усудим да у овом чланку тај појам дефинишем, јер за тако нешто нема ни потребе. Сви ми знамо шта правичност представља и свако од нас би у било ком конкретном случају могао сам да процени да ли је нека одлука праведна или није. Правичност за нас може бити одраз нашег субјективног утиска о неком догађају, а неретко она може представљати и скуп објективних околности које смо кроз искуство сазнали у различитим приликама и на основу којих можемо дати свој суд о томе да ли је нека одлука праведна.  Појам правичности је једноставно општепознат.

Видели смо из цитиране одредбе Конвенције да она примат пре свега даје управо правичности, а да је тзв. суђење у разумном року само један од елемената права сваког човека на правично суђење. Због чега се онда веома често говори о праву на суђење у разумном року, а веома ретко о праву на правично суђење? То је питање мог интересовања.

Може ли суђење бити правично ако није окончано у размном року и може ли окончање суђења у размном року довести до тога да правичност буде занемарена. Да ли су то два одвојена појма или је ипак како то Конвенција дефинише део једног истог људског права које називамо право на правично суђење? Анлазом цитиране одредбе Конвенције долазимо до закључка да су правичност и разумни рок део једне целине. То је уосталом  веома једноставно објаснити тиме да је човеку подједнако важно да му суд суди правично и да се то његово суђење што пре могуће оконча. Правичност је важна због дејстава судске одлуке и судског поступка уопште на права и обавезе човека, а ефикасност (разумни рок) због потребе да неизвесност у нечијем праву траје што краће.

Ако бих вам сада поставио питање да ли вам је важније да се ваш судски поступак што пре оконча или вам је битније да одлука суда коме сте се обратили за правну заштиту буде онаква какву правичност налаже, прецизније у свему у складу са законима, обичајима и моралом, верујем да би већина од вас одговорила да је подјенако важно и једно и друго. Та већина би била у праву!

Ту потребу људи држава мора да препозна уколико жели да заслужено носи епитет правне. Није довољно само мењати системске законе, уводити санкције због непоштовања рокова, ограничавати права учесника у поступку да би се судство учинило бољим. Није довољна пука ефикасност у решавању предмета. Потребно је да се води рачуна и о правичности.

Из упоредноправне праксе знамо да је могуће и једно и друго, а због чега ту добру праксу код нас нисмо успели да успоставимо, је питање за једну ширу расправу. Због тога завршавам речима, за које се надам да ће неко једног дана имати слуха да чује:

”Не треба нам ефикасно судство, ако оно није уједно и правично!”

Аутор: адвокат Александар Н. Ђорђевић