Услови за полагање правосудног испита наведени су у члану 2 Закон о правосудном испиту („Сл. гласник РС“, бр. 16/97). Правосудни испит може полагати лице које је дипломирало на правном факултету и који је после завршеног правног факултета стекло две године радног искуства на пословима правне струке у суду, јавном тужилаштву, јавном правобранилаштву и адвокатури или три године на пословима правне струке у органу за прекршаје, другом државном органу, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе или четири године радног искуства на пословима правне струке у предузећу, установи или другој организацији.

Захтев за полагање правосудног испита подноси се министарству правде до 15. дана у текућем месецу за наредни месец у којем кандидат намерава да полаже испит.

Пример: Да ли је потребно да истекне стажирање пре подношења пријаве или може да истекне стажирање у временском периоду док се не донесе Решења о полагању правосудног испита, које се кандидату доставља најкасније 10 дана пре одржавања испита? Како тумачити члан 2 Закона о правосудном испиту?

На сајту министарсва правде налазе се информације о полагању правосудног испита. Наводи се да се кандидату саопштава пре почетка писменог испита из грађанског права ког датума и пред којим испитним одбором полаже усмени део испита.

Пример: Кандидату се не саопштава пред којим испитним одбором полаже усмени део правосудног испита пре почетка полагања писменог дела испита, већ се информација добија након 10-так  дана од дана одржавања писменог испита.

У Решењу о полагању правосудног испита наведени су датуми полагања усменог и писменог дела испита. Догађа се да се датуми наведени у Решењу померају и то уназад на штету кандидата. Пример: испит наведен 25. јуна у Решењу, полаже се 21. јуна на основу накнадно донетог распореда полагања правосудног испита по одборима. Кандидату остаје да прихвати измењене услове полагања правосудног испита.

У распореду полагања правосудног испита наводи се да се резултати писменог дела испита саопштавају пре усменог одржавања испита.

Пример: Кандидату се саопшти да је оцењен оценом „не задовољава“ на писменом делу испита. Поука о правима се заснива на томе да има право да изврши увид у рад и да поднесе приговор у року од 24 часа од саопштења.

Увид у рад се заказује у временском периоду када се одржава усмени испит. Мала је вероватноћа да ће испитивач преиначити одлуку и  имати времена да изврши детаљан увид у рад кандидата, наведе грешке у раду и да након тога започне испитивање на усменом делу испита. Кандидату остаје друга опција а то је подношење приговора у року од 24 часа председнику испитног одбора. Шта је потребно да садржи приговор није наведено у закону. Да ли се може написати квалитетан приговор у року од 24 часа за време полагања осталих испита? Да ли председник испитног одбора има довољно времена да одлучи о приговору док паралелно испитује на усменом делу испита?

Због кратког временског периода за подношење и одлучивање о приговору доносе се решења о одбијању приговора. Решење је коначно и против решења може да се поднесе тужба Управном суду. Које доказе у тужби прилаже кадидат поред писменог задатка?

Приговор на успех на усменом делу испита исто се подноси у року од 24 часа од саопштења председнику испитног одбора. У приговору кандидат од доказа прилаже  записник у коме је евидентиран да је приступио полагању испита. Испитивачи немају обавезу да води белешке о кандидату, питањима која постављају и добијеним одговорима. Да ли сведок може да буде кандидат који је исто полагао испит и како се цени његово сведочење? Једини доказ је мишљење кандидата да је оштећен добијеном оценом на испиту. На основу Решења којим се одбија приговор  на успех на усменом делу испита, поставља се исто питање,  којим доказима кандидат располаже да би могао поднети тужбу Управном суду а да се тужба не заснива само на „мишљењу кандидата“ и одбијајућем Решењу?

Из наведених примера поставља се питање колико је кандидат правосудног испита заштићен на полагању правосудног испита?

Аутор: Андреја Бошковић