Фото: strasbourgobservers.com

Принцип да сваки окривљени има право да испита сведока оптужбе под истим условима као и оптужба није ништа ново и непознато домаћим законима и судској пракси.

Са друге стране, домаћи ЗКП и Европски суд за људска права познају случајеве у којима је могуће на главном претресу прочитати записник о исказу сведока уколико постоје препреке за његово саслушање. ЗКП у члану 406. прописује такве случајеве. Али, иако наведени члан експлицитно говори који су то случајеви, он оставља, у тачки 1, и могућност самом суду да утврди „друге важне разлоге“. Једно такво овлашћење суду, које не постоји само у нашем кривичном процесном закону, доводи до одређене арбитрарности у оцени који су ти важни разлози што опет касније резултира поступцима пред Европским судом за људска права.

У наведеном предмету Палић против Хрватске сведок/оштећени кривичног дела крађе је био саслушан у иностранству од страних органа и окривљеном ни на који начин и ни у ком облику (писмено, видео линком, етц.) није дата прилика да оштећеном/сведоку поставља питања.

Хрватски суд је, поред противљења окривљеног, прочитао записник о саслушању сведока састављен од иностраних органа. Као важне разлоге за читање овог записника навео је да сведок нема пребивалиште нити боравиште у Републици Хрватској и да постоји опасност од апсолутне застаре кривичног гоњења.

Међутим Европски суд није прихватио ове разлоге као оправдане и позвао се на своју пресуду Ал-Кхаwаја анд Тахерy в. тхе Унитед Кингдом у којој је навео три околности које је неопходно испитати како би се донела правилна оцена о томе да ли се може прихватити сведочење прибављено без присуства и могућности одбране да поставља питања. Те околности су

да ли постоји јак разлог за изостанак присуства сведока, односно читање његове изјаве прибављене без присуства одбране (Суд користи израз унтестед, који би требало шире тумачити од пуког присуства адвоката или окривљеног),
да ли је изјава одсутног сведока била једини или одлучујући основ за осуду окривљеног и
да ли постоје или су примењени механизми који немогућност одбране да испита сведока отклањају (цоунтер баланце – у смислу изједначавање снага) тако да је суђење, као целина, правично.
На првом месту суд је сматрао да чињеница да сведок не живи у Хрватској није оправдана и да је на државним органима да се постарају о томе да поступак не застари, односно, да се опасност од застаре не отклања на штету окривљеног. Суд је такође имао у виду да је изјава одсутног сведока једини и одлучујући доказ за осуду окривљеног, као и да није било посебних механизама који би отклонили овај хендикеп одбране и учинили суђење у целини правичним.

Због тога је утврђена повреда права на правично суђење.

Домаћи ЗКП нема у себи уграђене овакве критеријуме код оцене важних разлога из тачке 1. члана 406. ЗКП. Међутим то ни на који начин није препрека да их домаћи судови примене. Заправо и сам ЗКП у члану 16. став 1. указује да докази морају бити прављени не само на законит начин него и њихово прибављање не сме бити у супротности са општеприхваћеним правилима међународног права.

Аутор: адвокат Радомир Којић

Први пут објављено 23.4.2016. године на www.европскисуд.рс