Бојана Богојевић

У садашњем тренутку када се тек понеке привреде света суочавају са опоравком од глобалне економске кризе која је задесила све водеће економије света, а самим тиме се само последично прелила на остатак, корпоративно управљање је постало битно за превазилажење тог проблема и један од решења у циљу одрживог развоја коме свака економија тежи.

Када говоримо о Србији, земљама Балкана и осталим транзиторним привредама слободно можемо рећи да економска криза са којом смо се суочавали и која на жалост још није прошла је само донекле последица наведене глобалне финансијске и економске кризе. Тако је превасходно из разлога зато што се привреда Србије развија у врло нестабилним и порблематичним околностима које су каратктеристичне за све државе које се налазе у транзицији из планске у потпуну тржишну економију. Такви привредни системи су стално на искушењима због наслеђене и може се слободно рећи недовољно, а у неким деловима апсолутно неизграђене економске и привредне структуре.

Међутим све кризе, а самим тим и економска имају своје позитивне стране, а то је да су оне уствари аларм за промене, који указује да се претходни системи морају реконструисати ради будућег напретка. Позитивни утицај економске кризе могао би се искористити као путоказ за успостављање стабилнијег и надасве одрживог развоја.

Национална стратегија одрживог развоја РС коју је Влада донела за период 2008-2017 одређује одрживи развој као циљно орјентисан, дугорочан, непрекидан, свеобухватан и синергетски процес којим се утиче на све животне аспекте, као што су економски, социјални, еколошки и институционални.

Опште је познато да је добро корпоративно управљање и управљање уопште од виталног значаја за одрживи развој.

Добро функционисање правних и државних институција уз неопходну владавину права је од виталног значаја за добро управљање. Слаб правосудни систем у коме се закони не поштују и не спроводе уз изражену корупцију доводи до поткопавања поштовања владавине права, до свеопште деградације и угрожавају тежњу ка одрживом развоју и напретку.

У складу са напред изложеним неопходно је да се у циљу развоја, пажња и напори усмере ка успостављању функционалног правног поретка у коме ће се санкције за непоштовање законских норми изрицати и надасве примењивати, у супротном бета ризик који утиче на привлачност улагања у одређену земљу у овом случају у Србију ће и даље расти, а самим тим пресликаваће се на раст алфа ризика који директно утиче на квалитет корпортивног управљања у одређеним компанијама које ипак треба да буду главни покретачи превазилажења проблема у којима се налази привреда одређене земље.

Јер како је рекла Јоан Робинсон „Смисао економије се не састоји у конструисању модела, већ у сталном напору да се целокупном човечанству олакша живот“.

Питање које се неминовно на овом месту намеће је како добро корпоративно упраљање утиче на одрживи развој?

Добро корпоративно управљање доприноси одрживом економском развоју на тај начин што побољшава пословне резултате компанија и њихову оперативну ефикасност, олакшава, а самим тим и побољшава приступ тржиштима капитала, доводи до умањења трошкова компанија у смислу прибављања капитала и подиже вредност имовине, и доприноси бољој репутацији компаније.

Нажалост, изгледа да мали број друштава заиста схвата дубину и сложеност ове теме.

За почетак неопходно је у одређеним деловима приступити свеобухватном реструктуирању корпоратвиног управљања што је сложен и веома често дуготрајан процес, коме се ипак да би се десио напредак мора приступити .

Транзициони период националне економије и друштва у целини представља свеобухватно прилагођавање друштва новим и надасве жељеним стандардима. У Републици Србији као жељени стандарди узимају се стандарди Еуропске уније.

Да би одређено привредно друштво опстало на тржишту у новим условима пословања у највећем броју случајева мора потпуно да престане са досадашњом праксом пословања, рада и понашања. Промене које се путем принципа доброг управљања морају увести у циљу прилагођавања новонасталим условима су свеобухватне и захтевају изградњу новог, ефикасног система вредности у пословању у коме ће доминирати квалитет пословања, пословна етика и надасве пословна култура којом је неопходно да одређено привредно друштво и по могућству цео привредни систем одише. У циљу обезбеђења проактивног приступа одрживом развоју гледано кроз призму доброг корпоративног управљања неопходно је ограничене државне односно домаће инвестиције усмерити ка најпрофитабилнијим компанијама.

Побољшање праксе управљања у друштву доводи до побољшања система одговорности, а тиме се ризик да запослени у привредном друштву изврше превару или да послују у сопствену корист значајно смањује.

Да би се све наведене ставке почеле мењати и примењивати неопходан је квалитетан менаџмент који би водио ка правилном корпоративном управљању. Уколико би се активно и одговорно приступило примени наведених решења у превазилажењу постојећих пороблема одрживи развој би у значајном сегменту био осигуран.

Јер као што је рекао Адам Смитх “мало тога је потребно за уздизање земље од најнижег степена варварства до највишег степена обиља изузев мира, ниских пореза и доброг дељења правде; све остало доноси природни поредак ствари.“

Аутор: Бојана Богојевић дипломирани правник са положеним правосудним испитом