адвокат Милош Кузман

Крајем јануара 2014. године званично су отворени приступни преговори Републике Србије са Европском унијом. И пре тог датума представници Адвокатске коморе Србије учествовали су у активностима које је Република Србија преузимала у оквиру напора да до отварања приступних преговора дође док је у последње две године та сарадња интензивирана.

Једна од обавеза коју би Република Србија требало да испуни на свом путу ка Европској унији је усклађивање прописа који се односе на адвокатуру са прописима Европске уније. Овде се првенствено мисли на важећи Закон о адвокатури, али и на Статуте националне и регионалних комора, те Кодекс професионалне етике адвоката и друге секторске прописе. Стога је и циљ учешћа представника адвокатске професије у приступним преговорима са Европском унијом упознавање са обимом и суштином измена који наведени прописи морају претрпети, те активан рад на њиховој измени у циљу заштите традиционалних стандарда и циљева адвокатске професије.

Приступни преговори су интензивирани у последњих месец дана почетком активног испитивања усклађености релевантних прописа о адвокатури са прописима Европске уније од стране стручњака ангажованог у оквиру пројекта који финансира сама Европска унија. Начелни план који је предложило Министарство правде Републике Србије је да се нацрт измењеног Закона о адвокатури нађе у скупштинској процедури до прве половине 2018. године, до када би по проценама министарства остало довољно времена да се нацрт закона припреми и да се чланство благовремено упозна са предложеним изменама. Након доношења измењеног Закона о адвокатури приступило би се измени осталих прописа од значаја за адвокатуру.

Истовремено се у стручној јавности појавила стрепња да најављене измене могу довести до увођења нетрадиционалних решења у секторске прописе о адвокатури који би за крајњу последицу имали повећано ангажовање страних адвоката који долазе из земаља чланица Европске уније и великих домаћих адвокатских канцеларија а са друге стране учестало гашење индивидуалних адвокатских канцеларија. Овакве тврдње не одговорају истини и најбоље се могу оповргнути посматрањем примера земаља у окружењу са сличном (ако не и идентичном) правном традицијом које су у скорије време постале пуноправне чланице Европске уније.

Најсвежији је пример Републике Хрватске која је постала чланица Европске уније средином 2013. године. Приступањем Европској унији Република Хрватска је „отворила” тржиште адвокатима који су долазили из других држава чланица Европске уније то јест либерализовала је услове под којима ти адвокати могу да обављају делатност у Републици Хрватској. Ни у Републици Хрватској, као ни у Републици Словенији, након приступања Европској унији није дошло до значајнијег прилива адвоката из других држава чланица Европске уније који су добили право да обављају професионалну делатност у тим државама на исти начин као домаћи адвокати. Прецизније, допустићете ми да се колоквијално изразим, ови се случајеви могу набројати на прсте не додуше једне већ две руке.

Оваквом епилог можемо првенствено захвалити из разлога што су тржишта како Републике Хрватске тако и Републике Словеније недовољно занимљива адвокатима из других земаља чланица Европске уније да би се у њима стално настањивали. Даље, иако знатно либералнији него услови за упис других страних адвоката у именик националне адвокатске коморе, услови за упис адвоката који долази из државе чланице Европске уније у именик домаћих адвоката нису ни мало једноставни (у Републици Хрватској тражи се да кандидат положи тест познавања хрватских правних прописа који се полаже по програму за полагање правосудног испита, итд.). Стога је мало вероватно да ће након приступања Европској унији у Републици Србији ситуација бити другачија.

Шта више, можемо очекивати већи прилив послова домаћим адвокатима него што је то до сада био случај. Процена је да се домаћим адвокатима од приступања Републике Хрватске Европској унији обим посла у просеку повећао до 30%. Ово је последица атрактивности уласка хрватског тржишта под окриље Европске уније, која је чињеница заинтересовала стране улагаче да свој посао развијају унутар нове државе чланице а за остваривање својих пословних подухвата логично је да су правне услуге потражили од домаћих адвоката који су већ верзирани на тржишту.

У овом тренутку не бих улазио у детаљну анализу појединачних решења којима ће се изменити постојећи прописи о адвокатури. Ово из разлога што и сами представници адвокатуре уз помоћ стручњака и својих колега из других европских адвокатских комора те Савета адвокатских комора и удружења правника Европе (ЦЦБЕ) у овом тренутку анализирају постојеће стање прописа и састављају нацрте могућих будућих решења. Напоменуо бих само да, каква год нова решења буду понуђена у оквиру прописа који се односе на адвокатуру, она за своју последицу, како нам је показано из упоредивих примера, не би требало да имају измену постојећег стања на тржишту на штету домаћих адвоката.

Аутор: адвокат Милош Кузман