Адвокат из АКБ-а је/није оштећени и зато (не) може да буде бранилац у кривичном поступку

Као што сви знате, крајем прошле радне недеље Управни одбор Адвокатске коморе Београда је на седници одржаној 08.07. 2016. год.донео је и објавио Саопштење заведено под бројем 3312-1-5/2016 у којем је утврдио да се два привредна друштва баве “у најмању руку недозвољеном трговином а и недозвољеним посредовањем“, због чега ће сваког адвокат који буде прекршио захтев УО АКБ да ‘’позове на дисциплинску одговорност у случају супротног поступања од наведеног захтева’’. Да сада ја даље не препричавам садржину Саопштења, мислим да се поставља једно суштинско питање. Наиме, ако пођемо од претпоставке да ће ова привредна друштва да наставе свој рад, те да ће у складу са тим председник АКБ-а да поднесе кривичну пријаву због кривичног дела Недозвољена трговина из члана 243. КЗ-а РС. То би пракси значило следеће:

Постоји велика вероватноћа да ће ова два привредна друштва да се обрате адвокатима који су чланови оне исте адвокатске коморе која против њих подноси кривичну пријаву.

Овај след догађаја добија на значају ако се узме у обзир ће АКБ да поднесе кривичну пријаву у својству оштећеног евентуалним кривичним делом, а не у својству неког овлашћеног тужиоца. Међутим пре тог суштинског питања поставља се једно друго питање: Ко је све оштећени овим делом? Да ли је то АКБ или адвокати учлањени у АКБ ? чини се да највише разлога има за то да се усвоји неко треће решење па да се констатује да су и АКБ и адвокати учлањени у АКБ “саоштећени“ то јест, да су и једни и други оштећени. Напослетку треба да се каже и ово сваки адвокат као што је познато може да обавља своју делатност на теритирији целе Србије, без обзира у којој комори био уписан, па би ради тога сви адвокати у Србији могли да се сматрају оштећеним евентаулним делом, но чини се да је то једно сувише екстанзивно тумачења, мада не и лишено сваког аргумента како се то на први поглед чини.

Значај овог питања још и више добија на важности када се имају у виду одредбе члана 73. став 3. тачка 1. ЗКП-а који уређујући способност адвоката у кривичном поступку прописује забрану адвокату да буде бранилац, ако је између осталог и оштећени делом због којег се води кривични поступак.

Имајући у виду све наведено, коначно се долази до питања које је повод овог блога: Да ли би адвокат који је члан АКБ-а могао да буде бранилац неког од два поменута привредна друштва у евентуалном кривичном поступку? Да ли би тиме било нарушено право на слободан избор браниоца евентаулно окривљеног?

По мом скромном мишљењу не би било угрожено, али признајем има аргумената и за супротно размишљање.

Којем год се решењу приклонили, извесно је да у поменутом Саопштењу нема ни слова о овом питању. За претпоставити је то учињено у нади да до кривичног гоњења неће да дође .

Било како било у неко скорије време на ово питање мораће да се да одговор, јер….сва је прилика да ова два привредна друштва нису изоловани случајеви.

О како бих волео да се варам……

Аутро: Марко Јовић, дипломирани правник са положеним правосудним испитом