адвокат Марија Лазић

После више мукотрпних покушаја да добијем НБС-Одсек принудне наплате Крагујевац, најзад успостављам везу и питам следеће:
Могу ли да се информишем о једном предмету извршењу?
Врло ,,љубазно“ настројена службеница осуђивачким тоном и видно изреволтирана чињеницом што ја уопште зовем, као из топа изговара реченицу:
Ако Вам је дужник Република Србија, могу Вам само дати информацију да су сви рачуни РС у блокади до даљњег.
Задивљена њеном способношћу предикције, кажем:
Јесте дужник РС, имате ли податак када ће рачуни бити одблокирани? Прекид везе.
Па да почнемо од почетка…од краја свакако не можемо, јер се крај ни назире када ти је дужник држава.
Тужиш државу јер ти је њен орган проузроковао штету. Дакле, штета је наступила као последица неправилног поступања неког државног органа. Још конкретније, штета је настала услед неоснованог лишења слободе или повреде права на суђење у разумном року, рецимо.
И онда креће борба са државним органима.
Код неоснованог лишавања слободе, дуел најпре креће са Министарством правде. Не можеш га заобићи ни да хоћеш, имајући у виду дужност обраћања истом установљену одредбом члана 588 став 1 Законика о кривичном поступку.
Обраћаш им се и чекаш…чекаш…чекаш…у највећем броју случајева чекаш ,,Годоа“.
Минимално време чекање је три месеца од дана подношења захтева за накнаду штете, сагласно члану 589 став 2 поменутог закона.
Како те Министарство у највећем броју случајева неће удостојити одговара, јер је, претпостављам, затрпано милионима истих захтева, онда битку настављаш са Државним правобранилаштвом.
Подижеш тужбу против РС, али не мораш бити пророк да би унапред знао садржај изјашњења правобранилаштва на исту. Одговор на тужбу се пише шаблонски и отприлике изгледа овако:
,,Тужена оспорава тужбу и тужбени захтев, како основ тако и висину. Предлаже одбијање тужбенох захтева у целости.“
У наставку изјашњења, Државно правобранилаштво углавном инсистира на недопустивости материјализације института новчане накнаде нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе, са посебним освртом на праксу СР Немачке у којој висина накнаде нематеријалне штете износи 25 евра за један дан неоснованог лишења слободе (непоткрепљена тврдња) и на месечну зараду високо образовних припадника најважнијих и најугледнијих професија у РС која износи око 50.000 динара односно чија дневница износи око 2.500,00 динара.
Као неко ко је прво прочитао Устав, а тек потом остале прописе, писмено се изјашњаваш на ове наводе и кажеш да ни судска пракса судова РС не предстваља извор права у правном поретку РС сагласно члану 142 и 194 Устава РС, а камоли судска пракса богатих и развијених земаља, те са тим у вези додајеш да је апсолутно безначајна чињеница да висина накнаде у Немачкој износи 25 евра по дану, као што је безначајна чињеница да је Апелациони суд Велике Британије издао обавезујуће упутство судовима нижег ранга по коме накнада за први сат неоснованог лишења слободе износи најмање 500 фунти, а за 24 часа 3000 фунти.
Наравно, пишеш трошковник за састав овог и сваког наредног поднеска.
Овакво ,,препуцавање“ између државе и лица коме је иста та држава повредила Уставом зајемчено право на слободу траје и траје….рочишта се заказују, презаказују, одлажу, одржавају…а то државу много кошта….
Наравоученије, државно правобранилаштво готово без изузетка следи манир оспоравања прима фацие неспорних тужбених захтева и тиме доприноси непотребном гомилању судских трошкова, али се на томе не зауставља. После Пресуде донете у корист лица неосновано лишеног слободе, следи жалба. Не могу а да не кажем да сам виђала жалбе које се састоје из једне просте реченице: ,, Пресуду побијамо из свих законских разлога.“
Опет наступа чекање…чекаш одлуку другостепеног суда и када коначно дочекаш правноснажност, осврнеш се и схватиш да је протекло више од две године од момента када си иницирао поступак заштите права, укључујући и узалудно обраћање Министарству правде.
Међутим, држава у највећем броју случајева неће испоштовати парициони рок, па ћеш бити принуђен да покренеш извршни поступак где ћеш наравно тражити и законску затезну камату на дуговани износ и трошкове извршног поступка. Таман се надаш да ти је ,,свануло“, јер држава је најсигурнији дужник или би бар, теоријски, то требало да буде, већ код писања предлога за извршење застанеш јер си у дилеми који ћеш број рачуна да наведеш. Проучаваш, читаш, тражиш и на крају нађеш.
Суд коначно доноси Решење о извршењу, шаље Закључак о спровођењу извршења НБС-Одсеку за принудну наплату, али се извршење не спроводи дуже време.
Ту се суочаваш са два проблема.

Први проблем је техничке природе и огледа се у чињеници да се службеници Одсека за принудну наплату или не јављају на телефон, или је телефонска линија непрекидно заузета, те данима не можеш добити информацију о предмету извршења. ( уз много среће и тону стрпљења, информацију ћете добити позивањем броја 034/307-890).

Други проблем је суштинске природе и тиче се констатације службенице НБС са почетка овог текста: СВИ РАЧУНИ РС СУ У БЛОКАДИ, УКЉУЧУЈУЋИ И РАЧУН ИЗВРШЕЊА БУЏЕТА РС број 840-1620-21 који се води код Управе за Трезор.
Дилема је следеће. Да ли је заиста овај рачун у блокади или пак Одсек за принудну наплату поступа притивзаконито, па уместо да извршење спроведе са поменутог рачуна буџета Републике Србије, како је то одређено Решењем о извршењу, извршење спроводи са рачуна конкретног државног органа–нпр. суда или јавног тужилаштва., који су често у блокади?
Наиме, могуће је да Одсек за принудну наплату, ако је у предлогу за извршење наведен јединствени број корисника јавних средстава ( ЈБ КЈС), што је по новом Закону о извршењу и обезбеђењу обавезан елемент предлога, по пријему Закључка за спровођење извршења, игнорише наведени рачун буџетских средстава РС и по ЈБ КЈС нађе конкретни орган и спровођење извршења преусмери директно на рачун тог органа., који, понављам, бива често блокиран.
Овакво поступање је противзаконито, посебно имајући у виду чињеницу да су судови и јавна тужилаштва директни корисници буџетских средстава РС.
Јавља се и дилема како је уопште могуће да рачун буџета РС буде у блокади? Па на први поглед делује немогуће, али имајући у виду горе описани начин на који Државно правобранилаштво ,,штити“ имовинска права и интересе РС, оваква ситуација и није тако незамислива. Штавише, мени се чини и више него реалном.
И на крају, шта год да се крије иза добијене информације од стране службенице НБС, опет дођосмо до чекања. Сада чекамо одблокаду.
Међутим, у свом том чекању, прети опасност од повреде права на суђење у разумном року, јер, инсолвентност државе односно ,,сиромаштво“ њених органа не представља објективну немогућност која би државу ослободила обавезе да измири своја дуговања благовремено и на одговарајући начин, какав став је заузет у низу Пресуда Европског суда за људска права ( видети нпр. предмет Рафаиловић и Стевановић против Србије, представка број 38629/07 и 23718/08 ).
Ако повреда права на суђење у разумном року у конкретном случају буде и утврђена, право на обештећење може да се оствари, опет, од државе…која је у блокади …

Аутор: Марија Лазић, адвокат у Београду