Након предавања које сам одржала, а које је обрађивало тематику правног положаја трудница и породиља и права и дужности пацијената и које је било изузетно посећено, а сама тема о правима и дужностима пацијената изазвала велику позорност увидела сам да постоји велика неупућеност грађанства у права и дужности које као пацијенти имају.

То ме није нимало изненадило, јер сем овог да кажем мог правног предавања које се бавило овом изнад свега веома битном тематиком, нисам чула да се предавање сличног типа још негде одржало.
Пре самог предавања обавила сам разговоре и са пацијентима и са представницима медицинске струке и обе стране су истакле неопходност овакве едукације. Наравно пацијенти су били највише заинтересовани за део који се тиче њихових права, а медицинари су истакли неопходност наглашавања да пацијенти имају и своје дужности.

Устав Републике Србије у члану 68. прописује право на здравствену заштиту : “ Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.Здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређују се законом. Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.“

Поред доле наведених закона треба навести и : Закон о заштити лица са менталним сметњама, Закон о лековима и медицинским средствима…
На самом почетку овог текста важно је истаћи да се з

дравствена заштита у Републици Србији регулише са више закона, а најзначајнији су  :

Закон о здравственој заштити

уређује систем здравствене заштите, организација здравствене службе, друштвена брига за здравље становништва, општи интерес у здравственој заштити, права и обавезе пацијената, здравствена заштита странаца, оснивање Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, наџор над спровођењем овог закона, као и друга питања од знацаја за организацију и спровођење здравственезаштите.

Закон о здравственом осигурању

уређује права из обавезног здравственог осигурања запослених и других грађана, обухваћених обавезним здравственим осигурањем, организација и финансирање обавезног здравственог осигурања, добровољно здравствено осигурање и друга питања од значаја за систем здравственог осигурања.

Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља

створени су услови за остваривање права на здравствену заштиту деце до 18 година старости, труднице и породиље у периоду до 12 месеци по рођењу живог детета, осигураних лица која право на здравствену заштиту не могу да остваре по основу обавезног здравственог осигурања, односно која немају оверену здравствену књижицу.
Неопходно је поседовање здравствене исправе.

Закон о заштити права пацијената

Овим законом уређују се права пацијената приликом коришћења здравствене заштите, начин остваривања и начин заштите тих права, као и питања у вези са правима и дужностима пацијената.
Важно је истаћи да се пацијенту гарантује једнако право на квалитетну и континуирану здравствену заштиту у складу са његовим здравственим стањем, општеприхваћеним стручним стандардима и етичким начелима, у најбољем интересу пацијента и уз поштовање његових личних ставова.

Остваривање напред наведених права која се гарантују пацијенту заснива се изнад свега на узајамном партнерском односу пацијената и здравственог радника односно здравственог сарадника. Овај партнерски однос подразумева обавезно узајамно поверење и поштовање које мора да постоји на свим нивоима здравствене засштите као И права и дужности партнера из напред наведеног односа.

Закон о правима пацијената примењује се на домаће и стране држављане, на здравствене установе, приватну праксу, здравствене раднике, здравствене сараднике.

ПРАВА ПАЦИЈЕНАТА

Право на доступност здравствене заштите

Сваки пацијент има право на доступну и квалитетну здравствену заштиту, у складу са својим здравственим стањем, која је у границама материјалних могућности система здравствене заштите.Сви пацијенти имају право на једнак приступ здравственој служби без било какве врсте дискриминације.

Право на информисање

Пацијент има право на све врсте информација о стању свога здравља, здравственој служби и начину како је користи, као и на све информације које су на основу научних истраживања и технолошких иновација доступне, као и на информације о правима из здравственог осигурања и поступцима за остваривање тих права.

Пацијент има право да горе наведене информације добије благовремено и на начин који је у његовом најбољем интересу.

Право на превентивне мере

Односи се на право на одговарајуће здравствене услуге ради очувања и унапређења здравља, спречавања, сузбијања и раног откривања болести и других поремећаја здравља. Здравствена установа има обавезу спровођења превентивних мера  подизањем свести људи и обезбеђивањем здравствених услуга у одговарајућим интервалима, за групације становништва које су изложене повећаном ризику оболевања.

Право на квалитет пружања здравствене услуге

Пацијент има право на благовремену и квалитетну здравствену услугу, у складу са здравственим стањем и утврђеним стручним стандардима. Под овим правом подразумева се одговарајући ниво пружања здравствених услуга и хуманог односа према пацијенту.

Право на безбедност пацијента

Пацијент има право на безбедност у остваривању здравствене заштите, у складу са савременим достигнућима здравствене струке и науке, с циљем постизања најповољнијег исхода лечења и смањења ризика за настанак нежељених последица по здравље пацијента, на најмању могућу меру.Здравствена установа је дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, да прати факторе ризика и да предузима неопходне мере за њихово смањење, а све то у складу са прописима којима се уређује област квалитета у здравственој заштити.

Важно је истаћи да ни један пацијент не може трпети штету проузроковану неадекватним функционисањем здравствене службе.

Право на обавештење

Пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење, које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру.
Неведено обавештење охухвата:
дијагнозу и прогнозу болести;
кратак опис, циљ и корист од предложене медицинске мере, време трајања и могуће последице предузимања, односно непредузимања предложене медицинске мере;
врсту и вероватноћу могућих ризика, болне и друге споредне или трајне последице;
алтернативне методе лечења;
могуће промене пацијентовог стања после предузимања предложене медицинске мере, као и могуће нужне промене у начину живота пацијената;
дејство лекова и могуће споредне последице тог дејства.
Нарочито је важно истаћи да је обавештење надлежни здравствени радник дужан да да пацијенту и без пацијентовог тражења.

Ово обавештење се даје у усменом облику на начин који је разумљив пацијенту, водећи рачуна о његовој старости, образовању И емоционалном стању. Ако здравствени радник процени да пацијент није разиумео обавештење, оно се може дати члану пацијентове уже породице. Ако пацијент не познаје језик који је у службеној употреби на територији здравствене установе, мора му се обезбедити преводилац, а ако је пацијент глувонем, мора му се обезбедити тумач.

У изузетним ситуацијама, надлежни здравствени радник можепрећутати дијагнозу, ток предложене медицинске мере и њене ризике, или обавештење о томе умањити, ако постоји озбиљна опасност да ће обавештењем знатно нашкодити здрављу пацијента. У оваквим случајевима обавештење се мора дати члану уже породице пацијента.

Деца која су способна за расуђивање, без обзира на године живота, имају право на поверљиво саветовање и без пристанка родитеља, када је то у најбољем интересу детета.
Битно је истаћи да се пацијент може одрећи права на обавештење, осим обавештења о томе да је предложена медицинска мера потребна и да није без знатног ризика, односно да је ризично њено непредузимање.

Право на слободан избор

Пацијент има право на слободан избор доктора медицине, односно доктора стоматологије, здравствене установе, као и слободан избор предложених медицинских мера, у складу са законом којим се уређује област здравствене заштите и законом којим се уређује област здравственог осигурања.

Право на друго стручно мишљење

Пацијент има право да од доктора медицине, односно доктора стоматологије, који није директно учествовао у пружању здравствене услуге, затражи друго стручно мишљење о стању свога здравља. Ово право сваки пацијент остварује искључиво на лични захтев.

Право на приватност и поверљивост

Пацијент има право на поверљивост свих личних информација, које је саопштио надлежном здравственом раднику, односно здравственом сараднику, укључујући и оне које се односе на стање његовог здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања и лечења у целини. Забрањено је да надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник, саопшти другим лицима ове информације.

Прегледу пацијента и предузимању медицинских мера уопште, могу присуствовати само они здравствени радници, односно здравствени сарадници који непосредно учествују у прегледу пацијента и предузимању медицинских мера. По правилу овим ситуацијама могу присуствовати ученици, студенти здравствене струке, у сврху обављања практичне наставе И здравствени радници и сарадници који се налазе на приправничком стажу или у току стручног оспособљавања, али само уколико то пацијент не одбије.

Битно је навести да на изричит захтев пацијента, прегледу који обавља надлежни доктор медицине, односно доктор стоматологије, не могу присуствовати други здравствени радници, односно здравствени сарадници.

Током свог боравка у стационарној здравственој установи, пацијент има право примања посетилаца. На овом месту је важно указати да пацијент има право да одеређеном лицу или лицима забрани посету.

Право на пристанак

Пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица.
Без пристанка пацијента не сме се, по правилу, над њим предузети никаква медицинска мера.
Медицинска мера се може предузети без пристанка пацијента, његовог законског заступника може се предузети само у изузетним случајевима. Пацијент може дати пристанак на предложену медицинску меру усмено или писмено, односно прећутно (ако се није изричито противио).
За предузимање предложене инвазивне дијагностичке и терапијске медицинске мере, неопходан је писмени пристанак.

Нарочито је важно навести да пацијенте не обавезује пристанак коме није претходило потребно обавештење које смо детаљно објаснили у делу који се бави Правом на обавештење. Надлежни здравствени радник који предузима медицинску меру, након пристанка пацијента који је дат без обавештења сноси ризик за штетне последице.

Једном дат пристанак пацијент може опозвати писмено или усмено све док не започне извођење медицинске мере, као и за време трајања лечења.

Неопходно је навести да пацијент који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и у случају када се њоме спасава или одржава његов живот.
У ово случају надлежни здравствени радник дужан је да пацијенту укаже на последице његове одлуке о одбијању предложене медицинске мере, и да о томе од пацијента затражи писмену изјаву која се мора чувати у медицинској документацији, а ако пацијент одбије давање писмене изјаве, о томе ће сачинити службену белешку.Над пацијентом који је без свести, или из других разлога није у стању да саопшти свој пристанак, хитна медицинска мера може се предузети и без његовог пристанка, о чему ће се обавестити чланови уже породице, увек када је то могуће. Медицинска мера над оваквим пацијентом се предузима у здравственој установи на основу конзилијарног налаза.
Изузетно ако се током оперативног захвата појави потреба за његовим проширењем, који се није могао претпоставити, проширење оперативног захвата може се обавити само ако је, на основу процене доктора медицине, односно доктора стоматологије који предузима тај захват, он неодложно потребан.Ако је пацијент дете или је лишен пословне способности, медицинска мера може се предузети, уз пристанак његовог законског заступника, који је претходно обавештен.

Право на увид у медицинску документацију

Пацијент има право увида у своју медицинску документацију.
Изузетно чланови уже породице пацијента имају право увида у медицинску документацију свог члана породице, ако су ти подаци од значаја за њихово лечење.

Право на поверљивост података о здравственом стању пацијента

Подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке о личности пацијента. Ове податке дужни су да чувају сви здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена у здравственим установама, приватној пракси, организационој јединици високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност, другом правном лицу које обавља одређене послове из здравствене делатности у складу са законом, организацији обавезног здравственог осигурања, као и правном лицу које обавља послове добровољног здравственог осигурања, код којих је пацијент здравствено осигуран, а којима су ти подаци доступни и потребни ради остваривања законом утврђених надлежности.

Важно је истаћи да горе наведена лица као И друга лица која неовлашћено, односно без пристанка пацијента или законског заступника, располажу подацима из медицинске документације у супротности са овим чланом, и неовлашћено износе у јавност те податке, одговорни су за одавање нарочито осетљивих података.

Ове дужности чувања података наведена лица могу бити ослобођени само на основу писменог пристанка пацијента, односно његовог законског заступника, или на основу одлуке суда.Пацијент, односно његов законски заступник има право на копију медицинске документације и сноси неопходне трошкове израде копије медицинске документације.

Право пацијента који учествује у медицинском истраживању

Медицинско истраживање које укључује пунолетног пословно способног пацијента може се предузимати само уз његов пристанак. Пацијент пристанак мора дати у писменом облику, након што је довољно обавештен о смислу, циљу, поступцима, очекиваним резултатима, могућим ризицима, као и о непријатним пратећим околностима истраживања.

Надлежни здравствени радник који врши медицинско истраживање, дужан је да води рачуна о томе да заштита живота и здравља пацијента увек има предност у односу на интерес друштва и науке.Пацијент мора бити посебно упозорен да је слободан да учешће у истраживању одбије и да пристанак који је дао, у свако време опозове, у писменом облику.

Пацијент, који због медицинског истраживања претрпи штету на свом телу или здрављу, има право на накнаду штете у складу са законом, без обзира на кривицу.

Право детета у стационарним здравственим установама

Дете до навршених 15 година живота, има право да буде смештено на болничко лечење у пратњи једног од родитеља, усвојитеља или старатеља, увек када је то могуће.

Право пацијента да на сопствену одговорност напусти стационарну здравствену установу

Пацијент има право да на сопствену одговорност напусти стационарну здравствену установу, осим у случајевима прописаним посебним законом.О овој намери пацијент је дужан да дâ писмену изјаву, која се чува у медицинској документацији пацијента.

Право на олакшавање патњи и бола

Пацијент има право на највиши ниво олакшавања патње и бола, сагласно општеприхваћеним стручним стандардима и етичким принципима, што подразумева терапију бола и хумано палијативно збрињавање.Битно је истаћи да ово право не подразумева еутаназију.

Право на поштовање пацијентовог времена

У случају да не постоје услови да се медицинска мера пружи одмах, пацијент има право на заказивање прегледа, дијагностичких процедура, као и других медицинских мера и поступака у најкраћем могућем року. Здравствена установа је дужна да пацијенту, коме је конзилијум лекара предложио одређену дијагностичку процедуру ради давања мишљења о даљем лечењу, изврши одмах, односно у року који је одредио конзилијум лекара.

Право на приговор

Пацијент који сматра да му је ускраћено право на здравствену заштиту, или да му је поступком здравственог радника, односно здравственог сарадника, ускраћено неко од права из области здравствене заштите, има право да поднесе приговор здравственом раднику који руководи процесом рада или директору здравствене установе, односно оснивачу приватне праксе или саветнику за заштиту права пацијената.

Право на накнаду штете

Пацијент који због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника, у остваривању здравствене заштите претрпи штету на свом телу, или се стручном грешком проузрокује погоршање његовог здравственог стања, има право на накнаду штете према општим правилима о одговорности за штету.Право на накнаду штете не може се унапред искључити или ограничити.

ДУЖНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА

У поступку остваривања здравствене заштите дужности пацијената односе се на одговорност за лично здравље, према другим корисницима здравствених услуга, здравственим радницима, односно здравственим сарадницима, као и другим запосленима у здравственој установи и приватној пракси. У остваривању здравствене заштите, пацијент је дужан да се придржава општих аката здравствене установе, приватне праксе…

Одговорност пацијента за лично здравље

Пацијент је дужан да при остваривању здравствене заштите:
1) активно учествује у заштити, очувању и унапређењу свог здравља;
2) у потпуности и истинито информише надлежног здравственог радника, односно здравственог сарадника о свом здравственом стању;
3) придржава се упутстава и предузима мере прописане од стране надлежног здравственог радника, односно здравственог сарадника.

Одговорност пацијента према другим корисницима здравствених услуга

Пацијент је дужан да поштује права других пацијената, који остварују здравствену заштиту у здравственој установи.

Одговорност пацијената према здравственим радницима, односно здравственим сарадницима

Пацијент је дужан да се, у поступку остваривања здравствене заштите према здравственом раднику, односно здравственом сараднику, односи са дужним поштовањем и уважавањем.
Битно је нарочито скренути пажњу да је забрањено ометање здравствених радника, односно здравствених сарадника, приликом пружања здравствене заштите.

За пацијенте је врло важно да знају да уколико се не придржавају дужности које као пацијенти имају, надлежни здравствени радник након претходног упозорења, може отказати пружање даље дравствене заштите пацијенту,. Од овога је изузето пружање хитне медицинске помоћи, о чему је дужан да писмено обавести директора здравствене установе, као и да у медицинску документацију пацијента унесе разлоге за одбијање пружања здравствене заштите.У случају да наступи горе наведена околност здравствена установа, приватна пракса, организациона јединица високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност и друга правна лица која обављају одређене послове из здравствене делатности, дужни су да пацијенту обезбеде даље пружање одговарајуће здравствене заштите.

Битно је да подсетимо пацијенте на њихову дужност да благовремено информише надлежну здравствену установу о отказивању термина за заказане прегледе и медицинске поступке, као и о промени адресе и телефонског броја.

ЗАШТИТА ПРАВА ПАЦИЈЕНАТА

Заштиту права пацијената обезбеђује јединица локалне самоуправе, одређивањем лица које обавља послове саветника за заштиту права пацијената и образовањем Савета за здравље. Саветник пацијената обавља послове заштите права пацијената по поднетим приговорима и пружа потребне информације и савете у вези са правима пацијената.Пацијент, односно његов законски заступник, приговор може поднети саветнику пацијената писмено или усмено на записник.Подносилац приговора, који је незадовољан извештајем саветника пацијената иможе се, обратити Савету за здравље, здравственој инспекцији, односно надлежном органу организације здравственог осигурања код које је пацијент здравствено осигуран.

На самом крају овог надасве за пацијенте и ефикасно функционисање здравства важног текста неопходно је поновити да је од велике важности да пацијенти озбиљно схвате обавезу поштовања својих дужности, јер како смо на почетку овог текста навели остваривање права које пацијенти имају заснива се на партнерском односу пацијената са једне стране и здравственог радника са друге стране.

Сматрам да је неопходно и важно промовисати ову материју кроз информативне кампање у виду едукативних предавања  међу примаоцима и пружаоцима здравствене заштите и услуга. Према подацима  веома је забрињавајуће низак степен информисаности грађана о правима, а још већи је степен неинформисаности о постојању одужности  које имају као пацијенти.

Аутор: Бојана Богојевић, дипломирани правник са положеним правосудним испитом