Основни капитал друштва је капитал који је регистрован као такав у Регистру привредних друштава, при Агенцији за привредне регистре и он је увек новчана вредност унетих улога. Дакле уколико су унети улози у стварима или правима – морају бити процењене новчане вредности предметних ствари или права.

При оснивању привредног друштва, постоје одређени минимални износи основног капитала, па је тако минимални износ за друштва са ограниченом одговорношћу 100 РСД, за акционарска друштва 3.000.000 РСД осим уколико посебним законом није предвиђен већи износ (банке ЕУР 10.000.000.- итд).
Међутим, у току пословања, неретко се, из различитих разлога јавља потреба за повећањем основног капитала друштва. Ово стога што чланови друштва често желе да одређену имовину која се састоји у стварима или правима унесу у друштво и тако подигну вредност новчаног капитала.

Један од начина повећања основног капитала друштва јесте новим улозима чланова. Нови улози чланова могу бити у стварима и правима, али у сваком случају морају бити изражени у динарима, односно мора бити изражена њихова вредност, иако то није увек једноставно.

У наставку ћу анализирати повећање капитала неновчаним улозима и то оних који се састоје у правима интелектуалне својине.

Наиме, чланови могу унети у друштво права и то примера ради право својине на непокретностима, право својине на покретним стварима, право интелектуалне својине на ауторском делу, рачунарском програму, софтверу итд.

Оно што је кључно за овакав начин повећања капитала јесте утврђивање вредности неновчаног улога и то права које чланови уносе.

Закон о привредним друштвима предвиђа могућност да чланови сами изврше процену неновчаног улога и то искључиво споразумом свих чланова. Ово значи да сви чланови морају постићи споразум око вредности одређеног неновчаног улога и овде никако не важи правило „обичне већине“, „квалификоване већине“ итд. Овакав начин утврђивања вредности неновчаног улога је веома једноставан и упрошћава процедуру повећања основног капитала, посебно уколико чланови у друштво уносе право својине на непокретности па онда лако могу да утврде њену тржишну вредност (у складу са проценом надлежне Пореске управе) или право својине на покретној ствари, која је недавно купљена, па се сходно купопродајној цени из Уговора, једноставно може утврдити вредност права својине.

Међутим, процедура је компликованија када је у питању процена неновчаног улога који се састоји у праву интелектуалне својине. Право интелектуалне својине на некој творевини није једноставно проценити, посебно што вредност зависи од много параметара и чинилаца који се могу и не морају остварити у будућности. Зато је најбоље да процену вредности права интелектуалне својине, које чланови желе да унесу у друштво, препусте овлашћеном судском вештаку, ревизору или другом стручном лицу које је од стране надлежног државног органа Републике Србије овлашћено да врши процене вредности одређених права. У Регистру судских вештака који се води при Министарству правде, можете пронаћи област која вам је потребна и списак сталних судских вештака.
Када вештак уради процену вредности права интелектуалне својине, неопходно је проверити да ли процена садржи све обавезне елементе прописане Законом о привредним друштвима.
Потом Скупштина друштва доноси Одлуку о повећању основног капитала друштва неновчаним улозима који се састоје од права интелектуалне својине, а која одлука посебно мора да садржи:
1) предмет или право које друштво стиче и процену његове вредности;
2) име и друге податке из члана 265. овог закона о лицу које уноси неновчани улог;
3) врсту, класу, број и номиналну вредност акција, односно рачуноводствену вредност акција код акција без номиналне вредности, које се издају по том основу.
Након доношења одлуке, повећање основног капитала се заједно са проценом врености неновчаног улога региструје у Регистру привредних субјеката и тиме ће нова вредност основног капитала бити јавно доступна свим заинтересованим лицима.

Након што члан или више чланова унесу у друштво право интелектуалне својине, на примера ради, рачунарском програму, друштво постаје власник конкретног рачунарског програма. У пракси, ово представља начин преношења одређеног права, где одлука скупштине друштва и регистрација у надлежном регистру представљају основ, уместо уобичајено уговора о купопродаји (када је у питању непокретност) или ауторског уговора (када је у питању пренос права интелектуалне својине).
У случају када члан привредног друштва изврши продају (пренос) удела које је стекао на основу уноса неновчаног капитала у то привредно друштво, трећем лицу, позитивна разлика између продајне цене удела и њене набавне цене (тржишна цена на дан уноса улога) представља капитални добитак на који се обрачунава и плаћа порез на доходак грађана, по стопи од 15%. Набавна цена ће представљати управо процењену вредност неновчаног улога, односно, у овом случају права интелектуалне својине. Овде је важно имати на уму да члан друштва који је унео неновчани улог за који је споразумно утврђена вредност, сноси терет доказивања вредности тог неновчаног улога.

Аутор: адвокат Ирина Граовац