Дана 28. октобра 2016. године са почетком од 10 часова у Палети Србије, ул. Булевар Михајла Пупина бр. 2 одржана је конференција поводом почетка пројекта „Медијација у привредним споровима у Србији“ на тему „медијација у привредним споровима: достигнућа и изазови“.

Чедомир Бацковић, помоћник министра правде, Сектор за европске интеграције и међународне пројекте, у свом уводном излагању изјавио је да се закон о посредовању у решавању спорова почео примењивати од 1 јануара 2015. године и да је значајно унапредио правни оквир у погледу медијације. Поводом преговарачког поглавља 23. Министарство правде формираће радну групу коју ћу чинити судије, представници четири апелације, правосудне академије, адвокатуре, цивилног сектора док ће саветодавну улогу вршити Врховни касациони суд, ради промоције и унапређења медијације, као једног од начина алтернативног решавања спорова. Да би се медијација препознала доћиће до измена закона о судским таксама и измена закона о парничном поступку.

Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда Србије, закључио је да је закон о посредовању значајан због растерећења правосуђа јер доводи до смањења предмета. Закон је посебно погодан за решавање потрошачких спорова, породичних, управних, спорова из области застите животне средине, кривичних и прекшајних спорова поводом имовинско правног захтева и захтев за накнаду штете.

Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, говорио је да је потребно прво објаснити шта је медијација и како се она примењује. Полазећи од тога, да је адовкатура једна затворена професија и прилично резервисана за нове ствари, у почетку медијација није била прихваћена од стране адвоката, али корак по корак почело је да се мења мишљење. Основана је Адвокатска академија која врши едукацију адвоката, и надам се да ће и регионалне коморе оснивати Центре за медијацију. Пре две године били смо у Загребу и отпочели преговоре поводом формирања спољно трговинске арбитраже чији би учесници били Адвокатске коморе Балкана.

Гордана Михајловић, адвокат и медијатор говорила је да је примена медијације почела у Другом општинском суду и формирањем Центра за медијацију. Међутим, није био урађен систем и то је представило највећу грешку. Када се направи систем онда није битно ко ради, није битна личност поједница, јер код нас је проблем људски фактор, људи су почели да врше самопромоције што доводи до губљења улоге медијације. Из суда сам отишла 2005. године у адвокатуру. Као адвокат, често радим медијације али исто тако суочена сам била да је Центар за медијацију тражио од моје странке 25.000 динара, наравно да је странка одустала. Решење је да држава омогући бесплатне медијације, или донекле бесплатне како би се људима указала могућност да се упознају и схвате шта је заправо медијација. У Србији има много квалитетних медијатора и људи који се залажу за проширење медијације, тако да се на факултетима и правним клиникама уводе медијације.

Јасмина Милутиновић, председник Адвокатске коморе Чачак, изјавила је да у Адвокатској комори Чачак основан Центар за медијацију. Организоване су обуке и едукације адвоката поводом посредовања у поступцима медијације, указала је на то да судија Љубица Милутиновић врши обуке судија и судијских службеника у Основном и Вишем суду у Чачку и да се захваљујући медијацији долази до уштеде у привреди и самом буђету. У медијацији важна је странка, важан је њен циљ и интерес, а не циљ суда или адвоката.

питање: Да ли ће Адвокатска академија вршити обуке адвокатских приправника поводом медијације?

Јасмина Милутиновић: Да, Адвокатска академија поред адвоката вршиће и обуке адвокатских приправника.

Блажо Недић, Партнери за демократске промене Србије, председник Националног удружења медијатора Србије, консултант на пројекту “Медијација у привредним споровима у Србији“:
„Морамо разликовати две ствари што се тиче обуке у медијацији. Једна је обука медијатора коју чини основна и специјализована а друга је обука свих оних који учествују у поступку медијације. Стално се потенцира обука медијатора, морам да кажем да за 15. година колико радим, да сви донатори праве исту грешку улажу средства у обуку медијатора и ми имамо пуно медијатора а мало предмета. Обука медијатора по нашем закону траје 5 дана. Неко је једном рекао да за сваког обученог медијатора ви морате обучити 100 адвоката да знају да заступају медијацију, ја кажем не 100 него 1000. За сада је 8 организација акредитовано за обучавање медијатора, и ниједна од тих организација нема проблема да привуче и обучи људе јер се заузврат добијају сертификати и особа се оспособљава да буде медијатор. Засто онда не би донаторски новац уложили на обуке учесника у медијацији? Зашто адвокати нерадо улазе у медијацију? Зато што не знају шта је медијација, и када га странка пита да ли да уђе у поступак медијације он нема одговор. Не зна правила у медијацији, где треба да седне, коме се његова странка прво обраћа итд. Цео систем правног образовања сведен на то да вам једини циљ буде извршна судска пресуда. Највећи проблем имамо са правобранилаштвом, које каже да нема овлашћење и које није довољно упознато са поступком медијације а заступа државу и локалну самоуправу. Не може држава деклеративно да каже подржавамо медијацију а да својим примером у споровима где је она странка не користи медијацију. Врло је битно установити контролу организација које врше обуке, јер наш закон прописује услове за предавача у организацији која конкурише за акредитацији поводом обуку за медијаторе. Услов је само да испуни услове за медијатора не мора чак да буде медијатор. То значи теоретски ако Јасмина дође сутра код мене на обуку од 5 дана, да ће већ следећег дана она моћи да буде акредитовани предавач неке организације. Људи ће ући у медијацију само ако верују да је тај поступак у њиховом најбољем интересу, а шта је њихов најбољи интерес зависи у сваком конкретном случају. Не можемо генерализловати, на пример у првом случају странци ће бити интерес да у спору наплати потраживање, у другом да брзо заврши спор док у трећој ситуацији жели да очува пословни однос итд… Увек морате имати у виду да је медијација добровољна, где је потребно најмање две стране да се сагласе и најважније је шта је њихов конкретан интерес у том спору“.
Остали учесници:
Денис Киф, амбасадор Велике Британије; Даниел Берг, директор Европске банке за обнову и развој за Србију; Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије; Ненад Вујић, директор Правосудне академије; Алеш Залар, бивши министар правде Републике Словеније и теам леадер на пројекту „Медијација у привредним споровима у Србији“; Гордана Ајншпилер Поповић, судија Врховног касационог суда; Ивана Нинчић, консултант за реформу правосудне професије, Министарство правде Републике Србије; Небојша Ђуричић, судија, председник Управног одбора, Форум судија Србије; Божана Јакишић, координатор Бироа за посредовање, Привредна комора Србије; Невенка Томашевић, менаџер за проблематичне пласмане, Аддико Гроуп.

Организатори:
Европски центар за решавање спорова (Словенија), АДР Центар (Италија), АДР Група (Велика Британија), Партнери за демократске промене Србија, Привредна комора Србије и Правосудна академија уз подршку Европске банке за обнову и развој и Инвестиционог фонда Уједињеног Краљевства.

Аутор: адв. приправник Андреја Бошковић