ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДУ – МОБИНГ И КАКО ГА ПРЕПОЗНАТИ


Screen Shot 2016-06-22 at 11.22.41 PM

Бојана Богојевић

За мобинг као облик насиља карактеристично је психичко злостављање или малтретирање, психички терор или морално злостављање. Све наведено се дешава на радном месту и управо је то оно што диференцира мобинг од свих других облика злостављања.
Злостављање на раду постало је кажњиво ступањем на снагу Закона о спречавању злостављања на раду.

Злостављање јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.

Злостављање је такође и навођење других да се понашају на горе наведени начин.

Извршиоцем злостављања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код послодавца, који врши злостављање.

Жртва злостављања може бити само запослено односно на други начин радно ангажовано лице.

Према дефиницији Међународне организације рада ( МОР ), мобинг представља увредљиво понашање које се манифестује као сурови, злонамерни, осветољубиви, понижавајући и увредљиви покушај да се саботира један или чак група запослених.

Код нас се уместо термина мобинг користе : психо терор, злостављање на раду….

У основи мобинг је негативни утицај на психу запосленог са постојањем намере да се то уради.

Велика конкуренција на тржишту радне снаге, глобализација, економска криза и несигурност радних места довели су до повећања учесталости мобинга.

Активности којима се запослени злоставља могу се поделити на следеће :

Напади усмерени на могућност адекватног комуницирања : нпр. надређени и / или колеге онемогућавају жртву да се изражава; жртва се прекида у разговору; одбијају се невербални контакти ….
Напади усмерени на могућност одржавања социјалних контаката: жртва се стално изолује; сви се понашају као да жртва не постоји; жртва се премешта у удаљену канцеларију; жртва се не позива на заједничке састанке….
Напади усмерени на личну репутацију : оговарање; измишљање прича о жртвином приватном животу; негативни коментари …
Напади усмерени на квалитет професионалне ситуације : сталне критике и приговори; стална кажњавања; вређања; одузимање средстава за рад; затрпавање задацима; одређивање кратких рокова; стално мењање радних задатака…
Напади усмерени на здравље : жртва се присиљава да обавља задатке који штете њеном здрављу; недопушта јој се одлазак на годишњи одмор; недопушта јој се коришћење слободних дана…
Овде је важно навести да онај ко врши мобинг има свесну намеру ( у изузетним случајевима та намера је несвесна) да нашкоди запосленом и/или да га на крају присили да напусти средину у којој је запослен.

Мобинг се може појавити у два своја облика :

Вертикални мобинг
Хоризонтални мобинг
Код вертикалног мобинга претпостављени:

Злоставља једног подређеног запосленог;
Злоставља једног по једног запосленог ( стратешки мобинг ) ;
Једна група подређених запослених злоставља једног надређеног.
Код хоризонталног мобинга долази до шиканирања запослених који су на истом хијерархијском нивоу. До хоризонталног мобинга долази услед убеђења да одређени колега представља сметњу ка напредовању у каријери те да ће се његовом елиминацијом жељени напредак десити.

Уколико имамо ситуацију да све описано предузима надређени, долазимо до тога да се запослени који се налазе на нижем хијерархијском ступњу најчешће поведу за њим те се према запосленом који је жртва злостављања ( мобирани ) понашају горе него надређени ( у овом случају мобер ) само да би се надређеном допали.

Други део запослених који се не поведу за понашањем надређеног најчешће не предузимају ништа како би заштитили колегу, односно жртву злостављања најчешће из страха да и сами због тога не постану жртве злостављања.

У највећем броју случајева мобинга ради се о вертикалном мобингу, а у најмањем броју случајева је реч о мобингу који врши група запослених према надређеном.

Према немачком психологу Хеинзу Леyману који је и први научник који је почео истраживање феномена мобинга сваки запослени током свог радног века има 25% шанси да барем једном буде жртва злостављања на раду.

Како се заштитити ?

Уколико сте жртва злостављања, а злостављач је други запослени потребно је да се прво обратите свом послодавцу и покренути интерни поступак заштите од злостављања на раду . Након спроведеног интерног поступка запослени може заштиту остварити на суду.

Уколко је злостављач послодавац, жртва злостављања у овом случају може одмах ( без интерног поступка) покренути спор, односно потражити судску заштиту.

У поступку пред судом запослени који сматра да је изложен злостављању може да захтева забрану понашања које представља злостављање и накнаду материјалне и нематеријалне штете.

У судском поступку, терет доказивања да није било понашања које представља злостављање је на послодавцу.

На самом крају битно је навести да је послодавац дужан да, у циљу препознавања, превенције и спречавања злостављања, спроводи мере обавештавања и оспособљавања запослених и њихових представника да препознају узроке, облике и последице вршења злостављања.

Аутор: Бојана Богојевић, дипломирани правник са положеним правосудним испитом

+ Тренутно нема коментара

Додајте ваш


CAPTCHA Image
Reload Image