РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У УПРАВЉАЊУ И ПРИМЕР ДОБРЕ РОДНЕ ПРАКСЕ У СРБИЈИ

Бојана Богојевић

Родна равноправност је део људских права. Људска права морају бити гарантована и обезбеђена сваком члану друштва. Без постојања једнаких могућности, услова и гранција за поштовање и уживање људских права није могуће замислити једну демократски уређену државу. Управо родна равноправност претпоставља да и мушкарци и жене имају једнаке могућности за остваривање људских права.

У нашем презенту, жене и мушкарци су у великом броју случајева жртве различитих облика дискриминације. На жалост друштвене, политичке , радно правне и многе друге неједнакости су и даље веома заступљене.

Потребно је истаћи да се у ЕУ родна равноправност сматра неопходним условом за остваривање циљева раста, запошљавања и свеукупног напретка друштвене заједнице.

Све неравноправности по основу рода могуће је успешно решити најпре кроз усвајање и након тога кроз активну имплементацију и примену нових приступа у свим областима живота.

Циљ увођења родне равноправности у главне токове је трансформација неравноправних друштвених структура у структуре које су равноправне и правичне и за жене и за мушкарце.

У корпоративном свету уочено је да компаније које имају високу заступљеност жена на водећим позицијама активно раде на томе већ деценијама.

Веома чест случај је да директори који се залажу за родну равноправност не размишљају само у интересу максимизације профита, већ то доживљавају лично. Они су највероватније и сами били жртве дискриминације или су били сведоци исте и њених последица. Морали су веома напорно да раде да би успели и због тога имају жељу да бар покушају, сада када су у могућности да другима учине лакшим пут ка успеху. Ако ништа друго, онда им бар могу отворити врата, која су до сада била забрављена дискриминацијом.

Да би једна корпоративна политика у тежњи ка родној равноправности имала успеха нису довољни само појединачни покушаји директора или појединаца на руководећим позицијама, већ је неопходно у тај подухват укључити цео менаџмент са посебним освртом на ХР део. Али обзиром да све почиње са врха, неопходно је да руководећи људи компаније буди активни и да имају чврсту веру и жељу за имплементацијом родне равноправности. Успешне компаније констатнто раде на родној равноправности уз неопходно вођство ХР-а на три веома важна подручја:развој талентованих жена, планирање наследника и мерење резултата.

У Србији значај економског оснаживања жена и користи које из тога произилазе нико не оспорава, не само из угла женских права него и са становишта економског напретка и саме продуктивности.

Овде се најпре ради о питању правде и једнакости. Јер уколико заиста желимо да имамо пословни свет који ће бити функционалан морамо се борити за једнаку заступљеност полова, а не да из њега изоставимо пола популације.

На жалост у српској реалности, бар оној која се тиче дела формалног запошљавања још увек није остварена једнакост између жена и мушкараца.

Незапосленост жена Србију је позиционирала међу земље са највишим степеном незапослености у Европи што је довело до тога да је положај незапослене жене такав да она има слабе изгледе за стално запошљавање, запошљавање на послове са ниским или нередовним исплатама, ниским и нередовним исплатама накнада за незапослене, те малим шансама за преквалификацију, доквалификацију или професионалну реоријентацију.

На жалост према подацима женско предузетништво се у Србији и даље може окарактерисати као микро јер у скоро 99 % та предузећа упошљавају мање од десет радника и то је углавном пословање које се везује за сектор услуга и орјентисано је на локално тржиште. Разлог томе се осим родне дискриминације може тражити и у чињеници да су се жене касније укључиле у бизнис, али и у томе што се оне чешће опредељују на затварање својих предузећа од својих мушких конкурената, јер се често налазе у неконкурентном положају услед чега је њихово пословање самим тим тешко одрживо као продуктивно на дуже стазе.

Политика једнаке могућности претпоставља проактиван приступ нарочито од стране државних, покрајинских и органа локалне самоуправе. Неопходно је да приступ буде усмерен на остваривање постављених циљева и претпоставки да жене и мушкарци у стварности и пракси имају и уживају иста права и слободе при чему су лишени било ког облика директне или индиректне дискриминације.

Србија се када је реч о родној равноправности налази на 42. месту од 136 држава света које су биле обухваћене извештајем Светског економског форума.

На овом месту неопходно је истаћи пример добре праксе политике родне равноправности и антидискриминационог приступа по основу рода Универзитетске дечије клинике у Тиршовој улици у Београду која је предузела неопходне мере у складу са наведеном антидискриминационом политиком по основу рода.

У складу са антидискриминационим прописима Републике Србије, Универзитетска дечија клиника је током августа 2014. године усвојила Одлуку о финансијској надокнади трошкова пратилаца пацијената у којој се одређује да се као пратилац пацијента сматра родитељ / усвојитељ / старатељ / хранилац или друго блиско лице из породице, без обзира на пол.

Важно је истаћи да је према подацима међународне организације Интерпланетарне Уније Србија се налази на 23.месту листе држава са највећим бројем жена у парламенту ( 33,2 % ) , што је ставља на позицију испред већине држава чланица ЕУ, и испред држава из региона.

Битно је истаћи да је у 2016. години Република Србија постала прав држава ван ЕУ која је увела индекс родне равноправности. Наведени индекс мери напредак у остваривању родне равноправности у следећим областима:

рад ( учешће у пословима, подела послова и квалитет послова који обављају жене);
новац ( економска ситуација жена и приступ финансијским ресурсима);
знање ( достигнућа о образовању, поделе у стопама образовања, константно учење);
трошење времена (усклађивање између посла, бриге о домаћинству и породици, друштвене активности);
моћ ( учешће у политици, друштвена моћ и економска моћ );
здравље ( приступ здравстевним услугама, здравствени статус).
И поред досадашњих законских обавеза, подзаконских регулатива и постојећих добрих пракси компанија, и даље је више него потребно да се корпоративна знања и праксе у Србији додатно унапреде из области женских права и родне равноправности, како би то допринело изградњи снажног узајамног деловања актера из различитих сектора, укључујући државни сектор и цивилно друштво, који ће удруженим снагама активно деловати на плану промоције родне радноправности у својим односима са пословном заједницом.

Промоција родне равнопранвности у пословној заједници огледа се у програмима који су усмерени на запошљавање жена, од којих је најзначајнији онај који се тиче континуираног образовања и учења током целог живота

Надамо се и верујемо да ће позитиван пример Парламента и Универзитетске дечије клинике следити многи, јер не можемо очекивати да ће неједнакост на основу рода нестати сама преко ноћи, него да је реч о дуготрајном процесу који захтева учествовање сваког појединца без изузетка.

Аутор: Бојана Богојевић, Дипломирани правник – положен правосудни испит