Упркос наслову који указује на тему о којој се доста у теорији кривичнопроценог права писало овај текст ће разматрати положај окривљеног у кривичном поступку из једног другог угла: Места где окривљени седи у судници. Иако на први поглед делује да то нема везе са почетном темом мислимо да ипак није тако на шта ћемо покушати да укажемо у овом чланку.

Подсетимо се правила седења у судници (подразумева се да говоримо о судницама које су пројектоване као такве, а не на судијске кабинете и друге просторије које су претворене у суднице услед недостатка простора) . Веће односно судија појединац седе за својим столом (углавном се ради о катедри) који је уздигнут од осталих места за седење тако да на тај начин додатно одаје ауторитет суда и указује осталим учесницима у поступку на поштовање које треба изразити према судијама. Јавни тужилац или други заступник оптужбе седе десно од судског већа. Испред њега обично се налази радни сто који му омогућава простор за рад, место где може разгледати предмет у току главног претреса, нешто записати, пратити сачињавање записника на монитору ако постоји и сл. Бранилац окривљеног седи лево од већа супротно тужиоцу и има исте услове у смислу простора за рад као и представник оптужног акта. Пуномоћници оштећеног углавном ако у судници има довољно места седе на страни на којој је тужилац, али се често дешава да због недостатка простора седе на клупама за публику или чак поред браниоца.

Где седи окривљени и какав је његов положај на главном претресу ако постматрамо искључиво визуелно по месту где он седи и одакле се користи својим правима зајамченим уставом и закоником о кривичном поступку? Окривљени седи супротно од судског већа у првом реду клупа намењених за публику и остале учеснике у поступку. Понегде, где то услови дозвољавају, окривљени седи у посебно издвојеним и ограђеним просторијима које се такође налазе испред места за публику (јавност) и положај седења му је такав лицем гледа директно ка судском већу.

(На графичком приказу најбоље се може видети положај места за седење свих учесника у поступку

Сви ми чији је рад свакодневно везан за судницу када у њу уђемо знамо где треба да седнемо. Међутим поставља се питање да ли знамо чиме је овакав распоред седења у судници регулисан и како се тај пропис зове? Одговор је да ништа од наведеног није прописано ни једним правним актом. Дакле ради се нормама које су успостављене вишеструким понављањем у пракси односно обичају. Може се закључити да је тај обичај део других обичајних правила правосудног бонтона.

Када је то тако због чега онда окривљени о чијим правима се у кривичном поступку расправља и на чији живот највише може утицати одлука суда седи на месту које је по мишљењу аутора дискриминатроско? То место на којем окривљени скоро увек седи њему не омогућава да на прави начин узме учешће у кривичном поступку и користи се свим својим правима која има. Како ће окривљени разгледати списе предмета, записати неко питање за сведока ако не седи за столом где списе може одложити и несметано записивати. Даље, на који начин окривљени може свом браниоцу скренути пажњу на нешто што је запазио у нпр. исказу сведока и што је важно за унакрсно испитивање ако га од његовог браниоца дели простор од обично неколико метара. Све ово, иако можда делује минорно у односу на правне норме које регулишу његов положај, утиче на положај окривљеног у кривичном поступку тако да му учешће у њему додатно отежава.

С тим у вези мишљења смо да овај установљени обичај треба мењати тако да окривљени, након што је први пут саслушан када ће своју одбрану изнети са места које је на слици означено као место за сведочење, седи на месту поред свог браниоца. То место најпре узказује на једнакост пред већем са јавним тужиоцем као другом и једином странком у кривичном постпку, а такође са тог места окривљени би активно и неометано могао да узме учешће на главном претресу. И можда и најважније окривљени би био поред свог браниоца које је у таквим животним ситуацијама за окривљеног најважнија особа, а понекад и једина особа која му може помоћи. Како, видели смо, распоред седења у судници није регулисан ни једним правним актом овај обичај можемо променити пре свега ми адвокати (браниоци) тако што бисмо захтевали од суда да место на којем окривљени седи у току главног претреса буде поред нашег, јер то не само да је природно него и чак и у том визуелном делу суђења битно на положај окривљеног на главном претресу и шире у кривичном поступку.

Аутор: адвокат Александар Н. Ђорђевић